Kristina u Hrabrom Balkanu
Igrani film “Kristina” Nikole Spasića, zasnovan na životu transrodne seksualne radnice Kristine Milosavljević, koja i glumi samu sebe, deo je programa Hrabri Balkan na 28. Festivalu autorskog filma (FAF), a uoči premijere u Domu omladine Beograda, autorski tim i glavna protagonistkinja predstavili su dugogodissnji rad na tom ostvarenju.
Kristina je u transrodna seksualna radnica koja živi sa mačkom, sakuplja antikvitete i prolazi kroz sesije regresije bez hipnoze. Posle jedne seanse, slučajno upoznaje Marka i u tom trenutku se rađa platonska ljubav između ovo dvoje ljudi čiji slučajni susreti tek predstoje. U potrazi za antikvitetima, Kristina sve više otkriva hrišćanstvo i prihvata ga kao jedinu istinu. Marko prihvata Kristinu kao ženu, ali mu smeta što ona ne može da mu rodi decu…
Reditelj Nikola Spasić rekao je 26. novembra na konferenciji za novinare da je ideja za taj film, prema scenariju Milanke Gvoić, nastala pre ssest godina, ali je trebalo vremena da nađe protagonistu koji će tu priču izneti na pravi način. Nakon nekog vremena dobio je snimak emisije u kojoj je Kristina gostovala. Zatim su počeli da se viđaju, razgovaraju i bilje upoznaju, a kada su se nassli u njenom stanu, prepunom detalja koje je pažljivo birala i dekorisala, bilo im je jasno kako će se film odvijati.
Scenaristkinja Milanka Gvoić rekla da su želeli da naprave jedan prikaz Kristine, pitajući se koji je idealan način za to.
“Prvenstveno smo nailazili na problem kako predstaviti seks radnicu. Shvatili smo da Kristina u sebi ima materijal da bude prikazana kao što su osobe slične Kristini bile prikazivane u književnosti u francuskom realizmu, a gde kasnije same seks radnice postaju i modeli impresionističkih slika. Kada smo pronašli ovo jedinstvo, to je bila osnovna linija koje smo se držali”, dodala je.
Kristina Milosavljević izjavila je da u početku nije znala šta da očekuje od celog projekta.
“Trebalo je dosta vremena da se upoznamo i da se razumemo. Dugo sam razmišljala, budući da je tema jako specifična i bila sam dosta skeptična jer sam smatrala da ukoliko se tema iznese na pogrešan način, može da donese mnogo više štete nego koristi, međutim, vremenom se steklo poverenje, upoznali smo se i tako krenuli da snimamo film”, navela je glavna protagonistkinja.
Snimatelj Igor Lazić rekao je da je bio veoma lep osećaj kada su shvatili da se njihov trud nakon pet godina isplatio.
Posebno su bili oduševljeni kada je film prošao u užu selekciju festivala FID Marsej, a zatim dobio dve nagrade i odličan odziv publike.
“Srećan sam zbog filma, a i zato što smo tokom ovih dugih pet godina postali pre svega prijatelji”, dodao je Lazić.
Reditelj Nikola Spasić diplomirao je filmsku režiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a master studije montaže završio je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Trenutno je na završnoj godini doktorskih studija na novosadskoj Akademiji umetnosti. Negov dokumentarni film “Zašto je Dragan napravio orkestar” (2017) prikazan je na više od 40 festivala širom sveta i osvojio je nekoliko nagrada.
Selekcija Hrabri Balkan, uz Bande à part i Sirovo, prati nove tokove u autorskom filmu, pružajući uvid u snažne i smele autorske prostore, bez obzira na to da li su etablirani ili još uvek nesvrstani.
Bez nastojanja da se selekcija Hrabri Balkan na 28. FAF-u dosledno tematski uokviri, ispostavilo se da se svi filmovi unutar nje tiču društvenih uloga - klasnih, etničkih, rodnih, porodičnih, profesionalnih. Nekolicina odabranih naslova je bučna i odsečna, dok su drugi, kako ističu organizatori, kontemplativni i sporogoreći.
Osim "Kristine", u programu Hrabri Balkan našla su se i ostvarenja “Banija” Nebojše Slijepčevića, “Pelikan” Filipa Herakovića, “Stjuardesa-737” Tanasisa Neofotistosa, “Tako se završilo leto” Matjaža Ivanišanina, “Tri hiljade numerisanih delova” Adama Časija i “U ramenima” Tare Gajović.
O najhrabrijem filmu Hrabrog Balkana na 28. FAF-u odlučiće Ivan Bakrač, Jovan Marković i Daniela Šrir.
Publika 28. FAF-a ima priliku da do 2. decembra pogleda više od 70 filmova u 11 programskih celina u šest bioskopskih dvorana.
Ulaznice za 28. FAF mogu se naći na blagajnama MTS dvorane, Dvorane Kulturnog centra Beograda, Doma omladine Beograda, Jugoslovenske kinoteke, Doma kulture Studentski grad i bioskopa Cine Grand Rakovica, kao i putem servisa tickets.rs.
Festivalski sajt je faf.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno u prilogu (pdf).
*Foto: Tanja Drobnjak
(SEEcult.org)
