Kritika na delu: 30. Memorijal Nadežde Petrović – 1/4

30. Memorijal Nadežde Petrović - Na jug, na jug! Idemo na jug! Čačak, 3. oktobar - 10. novembar 2020.

Kritičar na delu: Savo Popović, istoričar umetnosti - 1/4

Istoričar umetnosti Savo Popović smatra da je 30. Memorijal Nadežde Petrović u Čačku, čija je selektorka dr Sarita Vujković, pokazao izborom radova da je ta manifestacija savremene umetnosti vitalna i posle 60 godina od osnivanja, a kao posebno važno ocenio je što je zadržala međunarodni karakter. Među 30 umetnika i umetničkih grupa iz jugoslovenskog regiona i Bugarske, koji su predstavljeni na izložbi “Na jug, na jug! Idemo na jug!”, Popović je u prvoj epizodi serijala Kritika na delu o 30. MNP posebno izdvojio animirani film Igora Grubića “Kako se kalio čelik”, a istakao je i radove Vladimira Perića, Uroša Đurića, Jusufa Hadžifejzovića i Radoše Antonijevića.

“Koncept je ‘Jug, na jug, na jug! Idemo na jug!’, međutim ima tu i severa. Zvuči zgodno - na jug, mada ima i druge konotacije – što južnije, to tužnije. Ali, ova selekcija je zapravo jako dobra, vrlo vitalna, bez obzira na to što, naravno, ima radova koje smo videli, koji su šareni i ne govore puno. U svakom slučaju, sve skupa je jako dobro. Pritom imamo širi uvid, što je dobro, jer je i Nadežda Petrović mnogo pre osnivanja bilo kakve Jugoslavije okupljala umetnike iz ovog okruženja. iIdanas opet imamo radove umetnika iz tog okruženja”, istakao je Popović, ponovivši da selekcija radova pokazuje da Memorijal Nadežde Petrović nije posustao.

Navodeći da ima dosta video radova, te da su neki od njih “prilično statični i monotoni", Popović je posebno pohvalio rad "Kako se kalio čelik" Igora Grubića u podrumu Međuopštinskog istorijskog arhiva, koji ga je fascinirao.

“To je snažan rad bez reči, odlična kombinacija animiranog filma i scena napuštenih hala… Nepretenciozno delo koje emotivno deluje, jako snažno. Govori o onome što jeste i što je bilo, o beznađu i o idealima. Sam kraj sa jednim zidom je možda malo depresivan, ali sve skupa – to je ubedljivo delo”, naveo je Popović, dodajući da Grubićev rad “daleko prevazilazi” druge koje je na 30. MNP moguće videti preko ekrana.

Popović je posebno pohvalio i objekat “Karantin za pritce” Vladimira Perića Talenta, koji će i ostati u Gradskom parku.

Prema rečima Popovića, zanimljivo je da je Čačak smogao mogućnosti da pojedina dela sa Memorijala ostanu trajno u njegovom vlasništvu čačka i pred publikom.

“Odličan rad, Talent je uvek zanimljiv, originalan i nepretenciozan”, istakao je Popović povodom Perićevog rada, koji je dobio, inače, nagradu organizatra – Umetničke galerije “Nadežda Petrović”.

“Dobro je da imamo i Uroša Đurića, iako je to delo poznato, ali možda je u ovoj selekciji zgodno da se to sve izmeša”, ocenio je Popović i kao posebno značajno istakao učešće Jusufa Hadžifejzovića, koji je izveo i performans na otvaranju 30. MNP, a predstavio je i rad u Narodnom muzeju.

“Ova ulazna soba u Narodni muzej je dobra, potetntna”, konstatovao je Popović.

Popović je posebno izdvojio i rad Radoše Antonijevića “Šator Vidovdanski hram”, ističuhi da je reč o izuzetnom srpskom umetniku koji po značaju prevazilazi ove prostore.

Ukazujući na višestruku simboliku Antonijevićevog rada, Popović je ocenio kao posebno zanimljivo to što je nastao na osnovu makete koju je radio Ivan Meštrović, a bila  je izložena 1911. godine sa kosovskim ciklusom u Rimu. To je bila izložba koja je zasnila sve ostale paviljone na toj izložbi. To je bilo u vreme Kraljevine Srbije i zgodna je to asocijacija kada se sve poveže, a ima, naravno, veze i sa Nadeždom i njenim jugoslovenstvom. I Meštrović je tada bio za Jugoslaviju, a inače je, zahvaljujući toj izložbi 1911. godine, bio prvi živi umetnik koji je izlagao u Viktorija i Albert muzeju” u Londonu, istakao je Popović, koji je ocenio da Memorijal možda nije morao da bude organizovan na čak 11 lokacija, mada je, kako je naveo, dobro ipak i da se ljudi šetaju.

Popović je kao jako dobro naveo i to što se Memorijal Nadežde Petrović ni posle šest decenija “nije poseljačio” i što je zadržao međunarodni karakter.

“Uvek je bilo snage. Nekad su stale institucije iza toga, nekad su vrlo malo stale, ali je opstao zahvaljujući entuzijazmu pojedinaca. Bitno je da sačuvao taj svoj skoro međunarodni karakter. Po delima koje predstavlja uvek je bio međunarodni, nikada nije bio lokalna izložba”, naveo je Popović.

Prema njegovim rečima, izuzetno važno to što je Memorijal ostao reprezentativan, posebno sada kada se “svi izvlače pričom da zbog (pandemije) korone nema para, da se zbog korone moralo odustati od ovog ili onog koncepta”.

Jubilarni Memorijal Nadežde Petrović je, prema oceni Popovića, pokazao da je reperna reprezentativna izložba, bez obzira na to što je umetnička direktorka Sarita Vujković navela da je koncept menjan zbog razvoja epidemiološke situacije. “Ne izgleda improvizovano, bez obzira šta je menjala, već deluje kao dobro prostudiran koncept, dobro realizovan i produciran”, zaključio je Popović.

_ _ _

Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC “Filmart”, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2020. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.

Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2020.
Partner: SEEcult.org, Beograd

Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović

Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije

(SEEcult.org)