Kritika na delu: 57. Oktobarski salon 3/5
57. Oktobarski salon "Čudo kakofonije", Beograd, 15. septembar - 28. oktobar 2018.
3/5 Kritičar na delu: prof. dr Nikola Šuica, istoričar umetnosti
Serijal Kritika na delu o 57. Oktobarskom salonu nastavljamo osvrtom istoričara umetnosti dr Nikole Šuice, profesora Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, koji smatra da izložba “Čudo kakofonije” kustosa Gunara Kvarana i Danijel Kvaran pokazuje da je savremena umetnost globalna i da predstavlja suočavanje sa tim fenomenom koji je uočljiv i na drugim bijenalima širom sveta.
Prema rečima Šuice, 57. Oktobarski salon potvrđuje tezu Hansa Beltinga da “nemamo sada više umetnost nekakvog bipolarnog ili Trećeg sveta sa strane, već je umetnost globalna, i to je nešto što pokazuje ne samo postavka ‘Čudo kakofonije’, nego i druge izložbe sa inostranim gostima i sa mešanjima sa ovdašnjim stvaralačkim snagama, pristupima ili rešenjima od nekih ranijih godina”.
Šuica je ocenio i da mnoga dela na 57. Oktobarskom salonu, čak i ona koja su stavljena naspram ili u blizini jednih drugih, zapravo kao da ne korespondiraju.
“Kao da su ovo nekakve stance, kao da smo u nekom elektronskom, digitalnom Vatikanu gde se u tim stancama odvijaju vrlo čudno ne samo one forme i sintagme privatne mitologije, već i razlozi i izražajni postupci koji su potpuno disparantni”, naveo je Šuica.
Ipak, Šuica smatra i da izložba “Čudo kakofonije”, bez obzira na tržišno orijentisani pristup kustosa Gunara i Danijel Kvaran, produbljuje neke civilizacijske teme.
“Bez obzira što možemo da govorimo o pristupu samih kustosa kao tržišno orijentisanom, s obzirom da oni imaju dosta iskustva sa idejom tržišta umetnosti u severnoj Evropi i zapadnoj Evropi generalno, njihov uvid je ovde – došlo je do nekog čudnog uspona tema koje možda produbljuju onu odvajkada civilizacijsku ideju beskraja, beskonačnosti, samerljivosti, nesamerljivosti ili nečega što bi možda pripadalao arhivu onoga što ima efekta unutar umetnosti i kretanja 21 veka”, ocenio je Šuica.
“Recimo, izazvati ponovnu rekonstrukciju rada Joko Ono koji dospeva iz fluksus tradicije 60-ih, ili sagledati recimo ideje nekadašnje nove figuracije ili, uslovno rečeno, izrađivačkog pop arta našeg Dušana Otaševića, ili pogledati nešto što su u SANU donele tzv. zvezde - pitanja identiteta, multipredmetnosti sveta, znači antimaljevičevskog sveta, kao što su Tom Saks, Sindi Šerman, ili kao što je Anselm Kifer koji je zapravo jedno postrojenje, jedna rafinerija najrazličitijih - od ikonografskih do planova senzualnostili i čak seksualnosti, koja je data u njegovom delu prvi put predstavljenom ovde u Beogradu pred našom publikom”.
Prema mišljenju Šuice, 57. Oktobarski salon predstavlja i suočavanje sa nemogućnošću manihejske podele na ma kakve ekstremne različitosti i pristupe. Otuda je zapravo pokušaj hvatanja u koštac sa svim onim globalnim uzusima ili merama koji su danas prisutni.
“Imamo bijenalne izložbe i u, recimo, Palermu, i u Turskoj, i u nekim sada već arapskim svetovima, gde pitanje modernosti, savremenosti ili trenutka uopšte, nema onu istu dimenziju ili vrednovanje koje ima za nas – južnoslovenska kultura, naše veze sa Evropom i čitav onaj nauk koji je u razdoblju ideje napretka čak i Rastko Petrović ostavio u poznatom zapisu da moramo da naučimo evropski da govorimo da bismo u zapadnoj hemisferi kulture mogli da se odnosimo”, rekao je Šuica.
Šuica je primetio i da se naziv 57. Oktobarskog salona, koji upućuje na kakofoniju, može povezati sa aktuelnim trendom primene ideje zvuka koja se i teorijski obrađuje u vizuelnoj umetnosti danas, budući da veliki izdavači, poput MIT Pressa, imaju ideju o istoriji umetnosti kroz zvuk, i to od ranih futurista pa do Džona Kejdža i do pitanja određenosti ili neodređenosti.
“Vrsta određenosti u ovom vremenu danas jasno je da nije sasvim moguća", naveo je Šuica, koji je postavku "Čudo kakofonije" uporedio sa starom mehaničkom spravom kaliedoskop, raspoređenom u nekoliko prostora u Beogradu – u budućem Muzeju grada, te u Galeriji SANU, Kulturnom centru Beograda, kao i u nekim nezavisnim inicijativama koje već imaju višedecenijsku tradiciju, kao što je Galerija Remont koja je nastala u vremenu sloma užasa 90-ih godina, ili nova inicijativa, mlađa galerija U10…
*U prvoj epizodi serijala KND o 57. Oktobarskom salonu kritičar na delu bio je prof. dr Ješa Denegri, dok je u drugoj epizodi osvrt dala istoričarka umetnosti Nela Tonković.
_ _ _
Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC "Filmart“, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2018. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.
Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2018.
Partner: SEEcult.org, Beograd
Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović
(SEEcult.org)
