Kritika na delu: Ana Ereš – 31. Memorijal Nadežde Petrović, 1/3
31. Memorijal Nadežde Petrović – Gestovi, znakovi života, Čačak, 1. oktobar – 13. novembar 2022.
Kritičarka na delu – dr Ana Ereš, istoričarka umetnosti, 1/3
Istoričarka umetnosti dr Ana Ereš u prvoj epizodi serijala Kritika na delu o 31. Memorijalu Nadežde Petrović u Čačku “Gestovi, znakovi života” ističe specifičnost koncepta Bojana Đorđeva i Siniše Ilića, zasnovanog na formi iskaza – gestu, a ne na određenoj temi. Ukazujući i na dobru realizaciju tog koncepta u izložbenom prostoru, Ana Ereš ocenjuje da je 31. Memorijal Nadežde Petrović odličan primer multidisciplinarnosti savremene umetnosti, kao i odnosa istorije i savremenosti.
Ana Ereš konstatuje da izložba 31. Memorijala nema jasan tematski koncept koji se oslanja na određenu temu, već je koncepcijski zasnovana na formi izraza – gestu, kao veoma važnoj formi pre svega izvođačkih umetnosti, ali i vizuelnih, jer je gestualnost nešto što prati umetnost u proteklih nekoliko decenija, pa može se reći i vekova.
“Mislim da je to izuzetno važno i da su veoma pametno kustosi izabrali baš jednu formu iskaza da detektuju neka stanja i umetničke glasove koji progovaraju i obraćaju se savremenosti”, istakla je Ana Ereš.
Sa druge strane, kako je dodala, gest kao forma veoma dobro je izveden u izložbenom prostoru tako da i “umetnički radovi izvode gestove jedan prema drugom, odnosno komuniciraju različitim gestovima i u prostoru i kroz izvođenje”.
“Ima mnogo radova baziranih na performansu, izvođenju, na telu, i u tom smislu kustoski koncept je veoma dobro promišljen i kompaktan”, ocenila je Ana Ereš i dodala da se to pitanje o gestu i o mogućnostima gesta i transformacijama gesta kao forme u savremenoj umetnosti čita na različitim nivoima – od same postavke, preko organizacije radova i načina na koji oni komuniciraju u prostoru, do pojedinačnih umetničkih iskaza koji su predstavljeni kroz radove na izložbi.
Ana Ereš napominje da su mediji i umetnički gestovi nešto što je već duga tradicija u savremenoj umetnosti, te da se ne može ni razmišljati o savremenoj umetnosti bez razmatranja odnosa koji se konstituišu u odnosu na trajanje vremena, telo itd. U tom smislu – ako se priređuje izložba savremene umetnosti, gotovo neminovno je uključiti i tu vrstu radova. U kontekstu postavke, oni veoma dinamizuju samu izložbu, posebno na punktovima na kojima se dešavaju performansi, radovi koji imaju tu vrstu iskaza, bazirani su na gestovima.
“To je veoma dobra strana ove izložbe. Naravno, ona je posledica toga što su kustosi direktno vezani za ovaj umetnički domen, što potvrđuje tu neminovnost da se vizuelna umetnost ne može razmatrati samo sa jednog disciplinarnog aspekta, odnosno iz perspektive jedne discipline, nego da ona meandrira kroz različita polja umetničkih disciplina”, navela je Ana Ereš. Izložba 31. Memorijala stoga za nju predstavlja odličan primer toga “kako se na izložbi koja je prvenstveno okrenuta ka vizuelnim umetnostima i ono što dolazi iz domena izvođačkih umetnosti veoma dobro i adekvatno uklapa i podstiče da i ono što je domen nekih tradicionalnijih vizuelnih umetnosti glasnije progovori u izložbenom prostoru”.
Kao posebno zanimljivo, Ana Ereš ističe to što su kustosi krenuli od istorije izlagačkog prostora i kolekcije Umetničke galerije “Nadežda Petrović”, te su među različitim delima Nadežde Petrović kao značajne figure za uvođenje moderniteta u istoriju umetnosti u Srbiji izabrali sliku “More” koja na neki način konceptualno, pa i formalno otvara ovu izložbu – ne u prostornom, nego u kustoskom smislu.
Slika “More” predstavlja izraziti primer gestualnosti u slikarstvu - potpuno oslobađanje u kontekstu ostvarivanja modernističkog koncepta, istakla je Ana Ereš, ocenjujući da je to višestruko značajno jer se iznova preispituje važna istorijska pozicija Nadežde Petrović, i to ne samo kao slikarke, nego kao ličnosti. To je, prema rečima Ane Ereš, posebno značajno i zbog toga što se “u nečemu što nije savremena umetnost prepoznaju one karakteristike i vrednosti koje imaju potencijal da progovaraju i o savremenosti”.
I druga istorijska referenca – rad Ivana Kožarića, takođe se može tumačiti u smislu dovođenja u vezu savremenosti, odnosno onoga što je aktuelni savremeni umetnički iskaz sa nekim istorijskim referencama.
“Ne možemo ni govoriti o savremenosti ako ne razumemo te indirektne reference, neke obrasce, pa čak i forme umetničkih gestova koji su se dogodili u prošlosti i sada čone već neku istorijsku realnost.
_ _ _
Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC “Filmart”, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2022. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.
Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2022.
Partner: SEEcult.org, Beograd
Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović
Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije
(SEEcult.org)
