Kritika na delu: Nataša Janković i Božidar Plazinić, 5. Međunarodno bijenale grafike u Čačku, 2-3/3

5. Međunarodno bijenale grafike u Čačku, Dom kulture, Narodni muzej, Međuopštinski istorijski arhiv, Čačak, 3-26. septembar 2022.

Kritičari na delu: Nataša Janković i Božidar Plazinić, umetnici - 2-3/3

Umetnici Nataša Janković i Božidar Plazinić u nastavku serijala Kritika na delu o 5. Međunarodnom bijenalu grafike u Čačku ističu važnost te izložbe ne samo za lokalni, već i za regionalni kontekst, ukazujući ujedno na potrebu veće podrške kako se ne bi uvek radilo po principu “o-ruk”.

“Bijenale grafike postoji već deset godina i oduvek je bilo na ‘o-ruk’, ono na šta smo svi navikli”, izjavila je Nataša Janković, koja smatra da bi trebalo snažnije prepoznati njegov značaj, jer je Čačak jedan od centara za promovisanje grafike u regionu, a ti centri omogućavaju da se ljudi povežu, da svaki grad postane kulturno stecište, jedna “košnica najrazličitijih poetika i nacija”.

I Božidar Plazinić smatra da je Međunarodno bijenale grafike u Čačku izuzetno značajno ne samo za taj grad, nego i šire.

“Trebalo bi da bude u krugu dešavanja u regionu, zaslužuje da bude u toj lepezi događaja koji se bave grafikom”, naveo je Plazinić, koji smatra i da svi gradovi u Srbiji sporo prepoznaju vrednosti koje su za njih od velikog značaja.

“Treba mnogo godina da prođe, nekoliko generacija, da se neke stvari prihvate kao nešto što je apsolutno značajno za grad, a ova izložba je izuzetno značajna, ne samo za grad, nego i šire”, ocenio je Plazinić, čestitajući svima koji se bave svojevrsnim aktivizmom kako bi doprineli sredini u kojoj žive.

Bijenale grafike u Čačku, kako je dodao, sigurno spada u one projekte koji govore o aktivizmu umetnika koji se ne zatvara samo u svoj atelje, grafički atelje, već ima i društvenu funkciju u smislu organizacije nečega što ima apsolutnu dobrobit za sredinu u kojoj živi.

Prateći Bijenale grafike od osnivanja, Plazinić je ocenio da ta manifestacija, u koju se ulaže ogromna energija, ima i edukativnu funkciju i omogućava praćenje grafičke umetnosti u zemlji i u svetu.

“Svakako da je to izložba koja prati grafičare svih generacija, a posebno mi je drago što se uključuju i mladi, pa i studenti - sve do afirmisanih umetnika, čime se stvara mogućnost sagledavanja čitave lepeze i kontinuiteta razvoja grafičke tehnike”, naveo je Plazinić.

Prema njegovom mišljenju, možda se danas i ne može baš strogo odrediti mesto grafike, jer se stvari toliko prepliću i izlaze iz medija, ali svakako da grafika ima zavidno mesto u vizuelnoj umetnosti.

“Ova izložba neguje najviše tradicionalni pristup grafici, ali poslednjih godina autor Dragan Dobrosavljević otvara se i prema poljima koja izlaze iz klasičnog polja koji zovemo grafika. Pojavljuju se i objekti koji su dotakli neku vrstu grafičkog pristupa, nekada se čak ne može osetiti granica gde prelazi u neku ambijentalnu formu, predmet, ali u osnovnom konceptu izložbe najviše je prisutan klasičan pristup grafici”, ocenio je Plazinić.

I Nataša Janković ukazuje na raznovrsnost Bijenala grafike, uključujući i savremene i tradicionalne pristupe, upotrebu novih tehnologija… Kao posebno zanimljivo, navela je to što pojedini mladi autori, od kojih su neki verovatno još studenti, biraju veoma klasične tehnike, koje iziskuju veliku veštinu i znanje bez upliva novih tehnologija koje donekle mogu da olakšaju izvođenje.

“Kada se pređe na to višemedijsko pristupanje mediju grafike, čini mi se da tu nastaju neke druge vrednosti. Takođe, postoje autori širom sveta čiji je rukopis vezan za digitalne tehnologije. Samim tim oni nisu izgubili na kvalitetu i na vrednosti grafičkog lista i otiska”, dodala je Nataša Janković.

Nataša Janković smatra pogrešnim mišljenje da “vrsta savremenosti i pristupa koji omogućava (tehnološki) razvoj mogu da osiromaše neku umetnost”.

“Verujem da zaista treba dozvoliti umetnicima da imaju najveći i najširi spektar mogućnosti da realizuju svoje ideje, te se ovde, gde dolaze grafike iz svih krajeva sveta, to i oseća. Jer, različiti su nivoi finansijske mogućnosti autora, što je takođe osetno - bilo po kvalitetu papira i boje, bilo po mogućnost izrade formata, koji je impresivan kod izvesnih autora”.

Grafika malog formata, kako je istakla, uvek je aktuelna i ne gubi na značaju.

“Karakteriše je mogućnost da poveže autore u najudaljenijim delovima svetam, ona se najlakše šalje, može da prođe ispod radara carine i da nekako pomogne bar finansijski umetnicima koji rade uglavnom na sopstveni pogon da pošalju svoj rad i dođu do izražaja, da se povežu, jer grafika je i koletivni medij”, navela je Nataša Janković.

*U 1. epizodi Kritike na delu o 5. Međunarodnom bijenalu grafike u Čačku učestvovao je istoričar umetnosti Božidar Zrinski, kustos Međunarodnog grafičkog likovnog centra u Ljubljani

_ _ _

Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC “Filmart”, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2022. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.

Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2022.
Partner: SEEcult.org, Beograd

Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović

Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije

(SEEcult.org)