Kritika na delu: Prećutni dogovor, 1/3
Lana Vasiljević - Prećutni dogovor, Umetnička galerija "Nadežda Petrović", 10. april - 10. maj 2021.
Kritičarka na delu: Ana Simona Zelenović, istoričarka umetnosti, 1/3
Istoričarka umetnosti Ana Simona Zelenović u prvoj epizodi serijala Kritika na delu o izložbi Lane Vasiljević “Prećutni dogovor” u Umetničkoj galeriji “Nadežda Petrović” u Čačku ukazuje pre svega na procesualnost i rekontekstualizaciju kao bitna obeležja tog projekta, a i celokupnog rada umetnice, koja elegantnim odabirom predmeta iz svakodnevnog života i načinom na koji ih postavlja u vizuelne celine uspeva da uspostavi emotivni kontekst koji poziva na akciju.
“Najzanimljivije mi je u radovima Lane Vasiljević na ovoj izložbi, a i inače, procesualnost i priroda rekontekstualizacije”, navela je Ana Simona Zelenović u prvoj epizodi ovogodišnjeg nastavka Kritike na delu. Umetnica uzima objekte iz svakodnevice, koristeći sve njihove potencijale u vizuelnom smislu, i onda im potpuno menja funkciju i značenje.
“Ta promena konteksta je ono što čini njen rad tako ubedljivim, ali je i način na koji to radi, na koji se igra značenjima, i onda zadržava negde i kontradikciju između nečeg na primer prećutanog i izrečenog, iskazanog, mnoštva i jednine, gomile predmeta, a u stvari velike tišine, tako da promenama u značenju i promenama u kontekstu najviše, čini mi se, izražava dobar deo tog emotivnog konglomerata - neke možda najviše lične arheologije - da li vezane za neka sećanja, ili možda vezane za neke emocije, vezane za prostor često. To su te relacije u odnosu prema sebi - sopstveni odnos prema istoriji, identitetu, prostoru, a onda dalje i odnos predmeta prema prostoru, odnos funkcije prema značenju… Zato je njen rad višeslojan, jer na mnogo nivoa funkcionišu te relacije”, navela je Ana Simona Zelenović.
Posebno je kod Lane Vasiljević oduševljava način na koji odabira obične predmete, koji naizgled nemaju bilo kakvu vizuelnu vrednost, i postavlja ih u likovnu harmoniju.
“Da li zato što su tako elegantni odabiri i boja, i materijala, i oblika – to su trogulovi, krugovi, kvadrati, pravougaonici – svođenje nečeg što je naša vizuelna svakodnevica i potpuno prevođenje u likovni jezik koji je toliko tako elegantan da imate osećaj elegije. Mene najdublje pogađa, i kao osobu, i kao istoričarku umetnosti, ta uspešnost kojom se odvija ta elegija - kao da govori o nečemu što se završilo, o nekom prošlom životu, o nekim predmetima koji su imali prošli život, o nekim sećanjima, i odaje im neku vrstu pošte, daje značenje”, dodala je Ana Simona Zelenović.
Iako je reč o predmetima odabranim iz intimnog, ličnog prostora umetničine svakodnevice, njihovim izvlačenjem iz tog konteksta, ona uspeva da omoguići da se i drugi sa njima povežu.
“Majstorstvo je kojim to radi, koje nije samo tehničko, nego i konceptualno – kako odabira te predmete i kako ih komponuje. Nikada ne bih rekla da naslagani smartfonovi s polomljenim ekranima mogu da predstavljaju nešto lepo. Naravno, ne značenjski, jer smo sa tim da umetnost može da bude bilo šta mirni od avangarde, ali ta likovnost najbanalnijih predmeta, stavljena u jednu potpuno preglednu celinu – u jednostavnost i tišinu… to je nešto čime sam bila najviše oduševljena”, dosala je Ana Simona Zelenović.
Ana Simona Zelenović posebno je istakla i emotivni kapacitet rada Lane Vasiljević, koji pokreće na akciju, jer “to je ono što govori da nismo sami u ovom sentimentu”.
“To u ovom slučaju može da bude intimna zeznska priča, može da bude opšteljudska emocija sa kojom može bilo ko da se poistoveti, a koja tera na akciju baš zato što govori da nismo individue koje postoje u tim svojim malim sentimentima, u kućama i životima koji prolaze, nego u celom tom našem iskustvu. Kada se umetnički osmisli, postoji neki kvalitet koji je univerzalno čitljiv i tera nas reakciju”, dodala je, napominjući da kao feministkinja, nikada ne bi odvajala emocije i akciju, jer je to nešto u bazi pokretanja, kao lično i politički.
“U svakom smislu, umetnost ovog tipa je takva da ne možemo da izađemo sa izložbe i ostanemo ravnodušni. To se ne dešava. Pogođeni smo tim sentimentom i nostalgijom, ali koji nas opet tera da nešto ne zaboravimo. To je opet akcija – da li vizuelizacija nekog predmeta, da li rekontekstualizacija, da li čitanje u savremenom nekom spektru ideja koji nas interesuje, ali u svakom slučaju je poziv da se nešto ne zaboravi, da se prevrednuje i pogleda iz drugačijeg svetla. Ja mislim da je to definitivno poziv na akciju, ma koliko emotivna neka nota prevladala, mada ne bih rekla ni da emotivna nota prevladava, jer je toliko sve strukturirano na izlzozbi, i taj se odnos delova i celina kao geštaltistički pedantno odrađen, a i vizuelno toliko jednostavan i harmoničan, postiže samim komponovanjem razlicitih elemanata koji su međusobno možda i potpuno nespojivi”, navela je Ana Simona Zelenović.
Taj intelektualni momenat, odnosno umetnost odabira predmeta, dosta je došao do izražaja na izložbi, istakla je ona.
“Spojila je taj racionalni aspekt stvaranja umetnosti, intelektualni odabir i promišljanje, sa jednim izrazom nečega potpuno intimnog i emotivnog, što je samo možda njeno lično. Ali, čim ga komunicira sa nama, onda je i naše, i definitivno tera na akciju”, zaključila je Ana Simona Zelenović.
_ _ _
Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC “Filmart”, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2020. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.
Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2021.
Partner: SEEcult.org, Beograd
Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović
Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije
(SEEcult.org)