Kritika na delu: Prećutni dogovor, 2/3
Lana Vasiljević - Prećutni dogovor, Umetnička galerija "Nadežda Petrović", 10. april - 10. maj 2021.
Kritičar na delu: Stevan Vuković, kustos i teoretičar umetnosti, 2/3
Teoretičar umetnosti i kustos Stevan Vuković u nastavku serijala Kritika na delu o izložbi Lane Vasiljević “Prećutni dogovor” u Umetničkoj galeriji “Nadežda Petrović” u Čačku ukazuje na verbalne elemente njenih vizuelnih radova, kojima stvara poseban jezik, odnosno svojevrsne jezičke igre koje u specifičnim ambijentalnim celinama traže posebnu pažnju posetilaca, govoreći zapravo više o njima, nego o njoj samoj.
Navodeći da je kontekst rada Lane Vasiljević uvek jezički, iako su predmeti koje koristi, izrabljuje, transformiše, preoblikuje i spaja, praveći od njih određene vrste konstelacija ili hibridnih celina, uvek sami po sebi veoma zanimljivi, Vuković konstatuje da oni zapravo tek u međuodnosu, kao i u odnosu sa prostorom i telom, odnosno pogledom posmatrača, dobijaju punu dimenziju.
Lana Vasiljević, kako je istakao, stvara određeni jezik od nekad verbalnih, nekad neverbalnih, nekad slikovnih, nekad predmetnih elemenata, koje stalno preoblikuje, ponovo uodnašava i ubacuje u prostor.
“Jako je zahvalno kretati se kroz ovu postavku. Već od samog praga, gde fizički prekoračujemo jedan natpis, znači perfomativno pristajemo na taj prećutni dogovor pa do načina u kojem u svakom pojedinačnom segmentu rada možemo da otkrivamo različite preuzete i preoblikovane elemente, čak i celu knjigu koja ima mnogo referenci u odnosu na njenu poetiku, a to je u stvari priča o Asterionovoj kući iz Borhesove knjige”, naveo je Vuković, ukazujući da Lana Vasiljević u tom smislu kontinuirano sve nama poznate stvari, sve njoj intimno drage stvari - nekad čuvane da bi jednog dana pronašle funkciju, preoblikuje i od njih pravi određene iskaze. Jedan rad se cak i zove Rečenica, iako je zapravo bez bilo kakvih verbalnih elemenata, koje mnogi njeni radovi i imaju.
Ističući da Lana Vasiljević “uvek misli ambijentalno”, Vuković je naveo da su svi elementi na izložbi, koji su doneti i aranžirani, mišljeni kao celine koje komuniciraju sa prostorom i sa posmatračem.
“Konkretno, i ti neki elementi koji možda nose neku sentimentalnu dimenziju, kao vrata i prozori iz kuće u kojoj je živela, koji su odbaceni i koje je ponovo uvela i stavila u komunikaciju sa tom fantastičnom pričom Borhesovom, vrlo direktno telesno deluju – oni su u srazmeri i sa telom posmatrača, i sa telesnim navikama koje imamo. To su zatvorena vrata preko kojih je segment tekstualnog rada koji je ranije drugačije izlagan i koji stoji veoma blizu i može se staviti u vizuelni prostor zajedno sa pričom u kojoj se govori o jednoj kući bez vrata, gde je stalni protok svega”, naveo je Vuković.
To je, kako je dodao, vrsta jezičkih igara, u koje su uvedene sve specifično rađene jedinice njenih verbalnih iskaza koji su opet krajnje materijalni i čine posebnu vizuelnost.
“Tu je sve vrlo jasno određeno – od oblika do kolor šema koje su uvedene do razmaka i načina na koji se vrše te agregacije i asamblaži. Iako sve deluje jako heterogeno - i u postupku izrade i u izboru materijala i preuzetih objekata, zapravo je dovedeno do vrlo tananih međusobnih odnosa. Tu se vidi dugogodišnje iskustvo nekoga ko proizvodi skulpture i slike i ko stalno misli o tome kako preoblikovati konkretan prostor, istakao je Vuković.
Vuković je kao jako bitno istakao i to što Lana Vasiljević, kada radi radove, s jedne strane problematizuje likovni jezik i pokušava da stvori neki svoj, a sa druge strane, taj likovni jezik nikako ne lišava vrlo intimnih, emotivnih, možda čak i traumatičnih momenata. Međutim, oni su do te mere sublimisani – ne tim svojim traumatskim i intimnim elementom, već načinom na koji medusobno deluju na svakog pojedinca tako da “sve ovo jesu fragmenti određenih iskaza koji se onda prave u određene celine koje se prostorno određuju”.
Te celine, pak, zahtevaju i posebnu pažnju posetilaca izložbe, govoreći zapravo više o njima, nego o samoj umetnici.
“One nikako ne upućuju – jako malo saznajemo o samoj umetnici, a mnogo više o samima sebi dok to gledamo, jer jako je složeno suočiti se sa tim radovima. Ovo nisu radovi koji se mogu sagledati u pet minuta ili jednim pogledom. Potreban je određeni napor, koji je vrlo prijatan – to je uživanje pokušavati dešifrovati sve te elemente njenih materijalnih iskaza, ali kada prođemo taj proces, shvatamo da smo se kroz taj proces zapravo preneli u jednu dimenziju koja se tiče više nas samih nego autorke, kakvu možda poznajemo ili ne poznajemo”, naveo je Vuković.
*U prvoj epizodi serijala Kritika na delu o izložbi Lane Vasiljević govorila je istoričarka umetnosti Ana Simona Zelenović.
_ _ _
Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC “Filmart”, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2020. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.
Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2021.
Partner: SEEcult.org, Beograd
Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović
Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije
(SEEcult.org)