Kritika na delu: Snežana Stamenković – Majska izložba grafike, 3/4
Majska izložba grafike 2022, Grafički kolektiv, Beograd, jun – jul 2022.
Kritičarka na delu: Snežana Stamenković, istoričarka umetnosti – 3/4
Istoričarka umetnosti Snežana Stamenković u trećoj epizodi serijala Kritika na delu o Majskoj izložbi grafike istakla je da je Grafički kolektiv najvažnija institucija u oblasti grafike u Srbiji već 70 godina, te da je – ako najvažniji prostor za grafiku ne izgleda reprezentativno ni u muzejskom, ni u izgačkom, ni u produkcionom smislu – jasno gde je zapravo pozicija grafike i šta se sa grafičkom disciplinom dešava.
Podsetivši da je Grafički kolektiv jedna od institucija formirana posle Drugog svetskog rata sa svešću da se razvije jedan segment likovne umetnosti koji na ovim prostorima nije imao dugu tradiciju, Snežana Stamenković navela je da je prva generacija studenata Grafičkog odseka na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu – nekadasnjoj Akademiji, stvorila zapravo sebi prostor i za promovisanje svog rada, i za sam rad, pošto je to bio grafički atelje u početku.
“Na neki način kontinuiranim i dugim radom stvorili su veliku i značajnu platformu koja je zapravo pokrenula čitavu grafičku scenu i dala joj prostor kakav zaslužuje”, istakla je ona.
Današnje vreme kako je dodala, na najrazličitije moguće načine drugačije je od perioda osnivanja GK i tog nevinog doba plasiranja grafike.
“Mi se sada nalazimo u svetu koji je pre svega virtuelan i grafika na neki način doživljava sudbinu štampanih medija, biva prebačena u drugi plan. Na neki način je skrajnuta mnogo više nego u čitavoj istoriji. S druge strane, ona je ta koja dominira virtuelnim prostorom. Ukoliko bismo ovu izložbu hteli da prebacimo u virtuelni prostor, ona bi imala mnogo veću publiku i ovi radovi bi izgledali potpuno drugačije. Sada imamo dvodimenzionalnu priču koja je u vizuelnom smislu kod mlađe generacije potpuno prevaziđena. Otuda i pozicija grafike danas. Uglavnom je danas cene retki poznavaoci umetnosti i oni koji je prate, ili sami umetnici - oni koji znaju sa koliko napora sve ovo nastaje”, konstatovala je Snežana Stamenković.
Ukazujući da su se pozicija i značaj Grafičkog kolektiva menjali tokom proteklih sedam decenija, ocenila je da se sve ono što se dešava na polju umetnosti, kulture, društva i ekonomije na kraju krajeva odražava i na poziciju grafike i njeno mesto u društvu, ali i na zainteresovanost publike da u tom dvodimenzionalnom smislu vidi i doživi grafiku.
Povodom Majske izložbe grafike, Snežana Stamenković podsetila je da je otvorena u prostoru u koji se Grafički kolektiv uselio tek nedavno, te da tome “prethodi jako duga i mučna epopeja, koja se tiče privatizacije kod nas”. “Privatizacija je dobrim delom urušsila mnoge galerijske prostore i oduzela publici neka mesta u Beogradu i širom Srbije”, dodala je.
“Dolazimo u situaciju da praktično entuzijazam ljudi koji vode ovu galeriju, koju su decenijama ovde, na neki način uspevaju da prevaziđe težinu organizovanja i smeštaja u ovom prostoru, da rekonstruišu ovaj prostor koji je izgledao toliko deratno da je to strašno. U takvim uslovima, kada su oni jedva nekako ekonomski, organizaciono, administrativno i pravno tri godine zapravo nastojali da otvore prostor koji će biti koliko-toliko sposoban za bilo kakvo izlaganje, bilo bi strašno neumesno bilo šta reći o produkciji. Naročito ako imamo u vidu protekle dve, pa čak i tri godine - imamo zdravstvenu situaciju koju imamo, imamo ekonomomsku situaciju koju imamo, praktično nemamo produkciju dve godne, nemamo bilo kakvo finansiranje u kulturi od prethodne dve godine. Bilo bi mi žao da bilo šta što se tiče produkcije kažem, a da bude bilo kako negativno. Svaki rad ovde je veliki kao kuća! Primećujem da su se umetnici povukli u prostore koji su njima bili mogući, a to su ili prostori malih radionica gde štampaju svoje grafike, ili zapravo prostor digitalnog sveta gde su mogli sve ovo da kreiraju”, navela je Snežana Stamenković.
Izrazivši posebno zadovoljstvo zbog prisustva generacije mlađih umetnika, poput Marije Graovac, Marije Sibinović, Jelene Prodanović koja je već neko ime u svetu grafike kao dobitnica nagrada, zatim i ovogodišnjeg laureata Nikole Radosavljevića, Snežana Stamenković konstatovala je da su to mladi ljudi koji rade u tradicionalnoj tehnici linoreza koju preispituju sa jedne strane, a s druge strane doživljavaju je na potpuno drugačiji nacicn.
“Njihove linoreze nećete moći da smestite ni u 60-te, ni u 50-te, ni u 80-te godine. To se vidi da je iz ovoga doba. Jako je interesantno da u digitalno vreme imate mlade ljude koji rade u tradicionalnim tehnikama, ali iz njih izvlače nešto što je potpuno primereno vremenu u kojem žive”, istakla je Snežana Stamenković.
Posebno joj je bilo interesantno da vidi i radove nekih umetnika koje dugo nije videla, kao što je Marija Điković, ili velike formate Bojana Otaševića.
“Ima vrlo zanimljivih radova. Ako bi se pojavili u nekom virtuelnom svetu, svetu video igrica, ili bilo kakvom novom medijskom svetu, imali bi potpuno drugačiji život i bili bi doživljavani na potpuno drugačiji način”, dodala je Snežana Stamenković.
*U prvoj epizodi Kritike na delu o Majskoj izložbi grafike kritičarka na delu bila je prof. dr Irina Subotić, a u drugoj epizodi dr Vladimir Milanović, docent na FLU u Beogradu
_ _ _
Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC “Filmart”, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2022. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.
Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2022.
Partner: SEEcult.org, Beograd
Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović
Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije
(SEEcult.org)
