Kritika na delu: Srpske lepe umetnosti 2 (3/3)
Srpske lepe umetnosti 2 (predmetne apstrakcije i materijalne koordinacije), Ostavinska galerija, Beograd, 28. maj - 2. jun 2019.
3/3 Kritičarka na delu: Katarina Kostandinović, istoričarka umetnosti
Istoričarka umetnosti Katarina Kostandinović smatra da nedavna izložba Srpske lepe umetnosti 2 kustosa Branislava Dimitrijevića u Ostavinskoj galeriji u Beogradu može da bude tumačena u svetlu pitanja kako se pozicionira unutar aktuelnog stanja na umetničkoj i kulturno-političkoj sceni i da li je takva vrsta reakcije održiva ili samozadovoljna. U poslednjoj epizodi serijala Kritika na delu o izložbi Srpske lepe umetnosti 2, Katarina Kostandinović ističe da je istoimena knjiga Branka Vučićevića i danas atraktivna koliko i aktuelna, te da težište ideje koje se prožima kroz knjigu, pa i izložbu, jeste kako definisati ili mapirati umetničko delanje u vreme kulturno-umetničkih nestabilnosti, ili kako je to Vučićević zaokružio - umetnost u ekstremnoj situaciji.
“U konceptu ove izložbe, kao i prethodne, koja je bila predgovor aktuelnoj, vidim sličnost sa karakterom istoimene knjige koji određuje bespoštedna ironija, kritika, satira, pa i britko duhovite kritičke osvrte na likovni život u Srba. Čitajući izložbu na taj način, ili u ključu avangardne umetnosti koju karakteriše određena vrsta reakcije na aktuelno kulturno-političko stanje, neminovno se dolazi do zaključka da je izložba kolažirana različitim iskustvima umetnika koji učestvuju. Izbor umetnika je u ovom slučaju izuzetno važan, budući da govorimo o prisutnim i etabliranim umetnicima unutar lokalnog, ali i međunarodnog konteksta”, navela je Katarina Kostandinović.
Branislav Nikolic
Prema njenom mišljenju, izložba Srpske lepe umetnosti 2 predlaže “jedan novi format koji upućuje na samoorganizovanje i udruživanje kulturnih radnika kao metod reakcije na aktuelno stanje unutar umetničkog konteksta, ali isto tako i kulturno-političkog, budući da su neodvojivi”.
“Ovo nije usamljen primer, jer se u poslednjih par godina dešavaju slična udruživanja kustosa i umetnika kroz različite projekte, a postavlja se pitanje da li je ovakva vrsta reakcije održiva ili samozadovoljna, i kako ćemo pamtiti ovu izložbu. Da li po tome što se kustos na neki način igra gradivnim i montažnim elementima avangarde, kao što je šaljivost, ironija, kolažiranje iskustava, što iščtavam iz manifesto prizvuka sledećeg – ni likovne, ni primenjene, ni domaće, ni međunarodne, ni grupne, ni samostalne, ni tradicionalne, ni savremne, ni revijalne, ni tematske - srpske lepe umetnosti”, navela je Katarina Kostandinović.
Milorad Mladenović
Srpske lepe umetnosti 2, kako je konstatovala, definitivno izlaze iz okvira konvencionalnih izložbi koje su prezentacijska forma sama po sebi.
“Ova izložba pokreće više pitanja, nego što upućuje na zaključivanje, te ne mogu da ne upitam zašto se ovakve ideje materijalizuju kroz format izložbe i da li je izložba jedan od aparata za transimisiju ideje koja treba da uspostavi komunikaciju ili bar produktivnu tenziju da kreira interfejs prostor za ljude koji dolaze da uspostave odnos sa određenim skupom ideja koji im se nudi na razmatranje. Zašto kustos sa međunarodnim iskustvom, profesor i aktuelni kandidat za direktora Muzeja savremene umetnosti u Beogradu već dve godine zaredom obavlja ovakvu kustosku praksu i uključen je u low budget projekat koji podrazumeva udruživanje umetnika, kustosa itd?”, navela je Katarina Kostandinović.
Darija Radaković
Prema njenom mišljenju, to govori o poziciji koju kustos zauzima unutar umetničkog sistema, pre svega lokalnog.
“Čini mi se da izložba istražuje specifične relacije umentika, kustosa, publika i institucija, relacije koje su osetljive, podložne negiranju, a pogotovo one koje su u vezi sa politikom, koje često ostaju skrivene. Isto tako ova izložba, te i ovakvo delanje, pokreće na razmišljanje o autoritetima unutar lokalnog umetničkog konteksta, o ulozi kustosa kao romantičnog menadzera, pa i umetnika kao romantičnog menadžera, a termin se može upotrebiti i za ostale kulturne radnike”, dodala je Katarina Kostandinović. Izložba, takođe, ispituje i ulogu kustosa kao “sadržioca određenog znanja koje se kontekstualizuje i instrumentalizuje zarad transmisije određenih ideja sve u saradnji sa umetnicima koji materijalizacijom kreiraju prostor koji reflektuje ideje kustosa”, navela je Katarina Kostandinović.
Kao jedan od ključeva za tumačenje izložbe Srpske lepe umetnosti 2, Katarina Kostandinović predlaže njeno pozicioniranje unutar aktuelnog stanja na umetničkoj i kulturno-političkoj sceni i razmatranje šta se može naučiti iz toga – da li je to iskustvo samoodrživo ili samozadovoljno.
(SEEcult.org)
*U prvoj epizodi Kritike na delu o izložbi Srpske lepe umetnosti 2 kritičarka na delu bila je istoričarka umetnosti Jelena Vesić, a u drugoj epizodi istoričar umetnosti prof. dr Ješa Denegri.
_ _ _
Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC "Filmart“, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2019. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.
Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2019.
Partner: SEEcult.org, Beograd
Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović
Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije
