• Search form

11.08.2017 | 09:32

Kuda idu gradske pare za kulturu?

Kuda idu gradske pare za kulturu?

Analiza Konkursa Sekretarijata za kulturu grada Beograda za (su)finansiranje projekata i umetničkih, odnosno stručnih i naučnih istraživanja u kulturi u 2017. godini, koju su obavile Građanske inicijative, ukazuje na trend koji je primetan i kod brojnih drugih državnih institucija koje dodeljuju sredstva organizacijama civilnog društva - novac se i dalje dodeljuje stihijski, umesto na osnovu strateških sektorskih dokumenata, prioriteti i kriterijumi nisu dovoljno jasni, ne postoji predviđena zaštita od potencijalnog sukoba interesa, komisije ne rade transparentno i ne primenjuju jasno bodovanje na osnovu predviđenih kriterijuma, a evaluacija prethodno realizovanih konkursa se ne radi i ne uzima u obzir prilikom planiranja narednih.

Sa rezultatima gradskog konkursa za kulturu, na kojem je za 352 projekta odobreno 88,58 miliona dinara, javnost je već upoznata zahvaljujući reakcijama Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije, koja je izrazila sumnju u transparentnost i objektivnost procesa raspodele sredstava. Građanske inicijative analizirale su gradski konkurs za kulturu u okviru redovnih aktivnosti praćenja raspodele budžetskih sredstava organizacijama civilnog društva, na osnovu metodologije Matrice za praćenje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva (Monitoring Matrix), ocenjujući da je od ukupnopg broja projekata, 155 sporno (44%).

Prema toj analizi, 18 organizacija kojima su odobreni projekti nisu pronađene u registru Agencije za privredne registre, a nazivi dve organizacije ne podudaraju se sa nazivima prijavljenim u APR-u.

Uzimajući u obzir da je konkurs bio namenjen organizacijama koje deluju u oblasti kulture, nameće se pitanje zašto je odobreno 28 projekata organizacijama kojima kultura nije primarna oblast delovanja i koje samim tim ne ispunjavaju taj uslov (ukupna vrednost tih projekata je 8,26 miliona dinara), navele su Građanske inicijative u saopštenju. Među tim organizacijama su i Nacionalna asocijacija za oružje Srbije, Savez potomaka ratnika Srbije 1912-1920, Kraljevski red vitezova, Asocijacija “Sport za sve”, Astronomsko društvo ''Ruđer Bošković'', Beogradski centar za osobe sa invaliditetom, Udruženje za psihosocijalnu podršku deci omladini invalidnim osobama UPSP…

Prema navodima Građanskih inicijativa, jedan projekat odobren je organizaciji koja je registrovana u Gornjem Milanovcu (Porodica bistrih potoka, 100.000 dinara), iako je konkurs bio namenjen organizacijama koje su registrovane na teritoriji Beograda.

Građanske inicijative navele su, između ostalog, i da su primećene dve organizacije kojima su odobreni projekti (ukupno 360.000 dinara), a prestale su da obavljaju svoju delatnost (Pan Pozorište i Plesni klub “Natalija i Ivica”) i tri organizacije koje su do dana objave rezultata konkursa bile izbrisane iz registra APR-a (Ustanova “Gvarnerijus”, Centar lepih  umetnosti Jovana Kolundžije; BeoArt Contemporary; Ustanova kulture “Kamerni orkestar Gudači svetog Đorđa”). Odobreno im je ukupno 280.000 dinara.

Prema analizi Građanskih, 12 projekata je odobreno za teritoriju opštine Rakovica, uključujući i samu Gradsku opštinu Rakovica. Isti broj projekata je odobren i Zadužbini Ilije M. Kolarca.

Budući da gradske vlasti nisu objavile sa rezultatima konkursa i spisak članova stručnih komisija za odabir projekata, niti zapisnike sa njihovih sastanaka, Građanske inicijative dobile su podatke o njihovom radu na osnovu zahteva za pristup inforamcijama od javnog značaja, a ti podaci pokazuju znatna odstupanja od Poslovnika o radu stručne komisije.

Prema Poslovniku, komisija je bila obavezna da donese obrazloženu odluku o razlozima za neprihvatanje projekata koje je razmatrala (član 5, stav 4), što je ispoštovano samo u radu komisije za jednu kulturnu delatnost - muzika, umetnička i ostala izvođenja kulturnih programa i kulturnih sadržaja - od ukupno pet oblasti za koje su dodeljena sredstva.

Osim u slučaju komisije u oblasti muzike i ostalih izvođenja kulturnih programa i kulturnih sadržaja (članovi: Smiljka Isaković - zamenio ju je Miloš Latinović, Aleksandar Stamatović, Dana Gak, Dimitrije Ilić i Borko Sarić), nijedna druga komisija na svojim sednicama nije dokumentovala komentare za odobravanje, odbijanje i/ili nerazmatranje priloženih projekata. Takođe, nije poznato na osnovu kojih kvalifikacija su birani članovi stručnih komisija, navele su Građanske inicijative.

Pisano obrazloženje za svaki pojedinačni projekat (obavezno po članu 7, stav 3 Poslovnika), prema podacima Građanskih, ne postoji u slučaju komisija za oblasti: otkrivanje, prikupljanje, istraživanje, dokumentovanje, proučavanje, vrednovanje, zaštita, očuvanje, predstavljanje, interpretaciju, korišćenje i upravljanje kulturnim nasleđem; naučnoistraživačke i deukativne delatnosti u kulturi i menadžment u kulturi (članovi prof. dr  Olivera Stefanović, Gordana Predić, dr Aleksandar Lukić, Vladimir Vukas); likovne, primenjene, vizuelne umetnosti, dizajn i arhitektura i digitalno stvaralaštvo i multimediji (članovi; Irina Černjavski – Šantić, Jelena Medaković, Sanja Sajfert - zamenjena sa dr Marijom Aleksić); književnost (stvaralaštvo, prevodilaštvo) i bibliotečko-informacione delatnosti (članovi: Gorica Škipina, dr Nada Mirkov – Bogdanović, Irena Aleksić i Sanja Marković - dodata na prvoj sednici) i filmska umetnost i ostalo audio-vizuelno stvaralaštvo i manifestacije vezane za filmsku umetnost i ostalo audio-vizuelno stvaralaštvo (Miroslav Mogorović, Miloš Avramović i Rastko Janković).

Komisija za književnost i bibliotečko-informacione delatnosti sačinila je pritom kratak pregled  odobrenih projekata, a komisija za filmsku umetnost i ostalo audio-vizuelno stvaralaštvo i manifestacije u tim oblastima sačinila je obašnjenje za projekte koje nije razmatrala.

Građanske inicijative ocenile su da sve to ukazuje da raspodela sredstava organizacijama civilnog društva “sve više postaje još jedan mehanizam za isisavanje budžetskog novca na netransparentan način”.

“Time se ostavlja prostor za nagađenje stvarnih kriterijuma po kojima je odlučivano. Kvalitetno i transparentno finansiranje organizacija civilnog društva iz državnog budžeta takođe predstavlja i jedan od indikatora praćenja odnosa države i civilnog sektora koji se procenjuje u okviru godišnjeg napretka države u procesu pristupanja Evropskoj uniji”, navele su Građanske inicijative, podsećajući da Srbija već treću godinu za redom u toj oblasti nema pozitivnu ocenu napretka.

Detaljnu analizu Građanskih inicijativa moguće je pronaći OVDE

(SEEcult.org)

Video
13.11.2017 | 16:23

Kritika na delu predstavlja: UVUU i Galerija Reflektor

Galerija Reflektor u Užicu, koja je počela rad tokom proteklog leta u nekadašnjoj kasarni u Krčagovu, u organizaciji Udruženja vizuelnih umetnika Užica (UVUU), pauziraće tokom zime, a za proleće najavljuje nastavak ambiciozno planiranog programa.