Kultivacija, komodifikacija
Izložba Srđana Veljovića “Kultivacija, komodifikacija” u galeriji X vitamin u Beogradu predstavlja fotografski serijal koji je usmeren na problematizovanje načina funkcionisanja ideološke fantazije o arhaičnoj slici izgubljenog raja usred istorijskog aktualiteta današnjice.
Izložba tematizuje procese kultivacije i komodifikacije na primeru iscrpnog fotografskog istraživanja pejsaža, nastalih u okolini mesta Ečka u južnom Banatu.
Za razliku od Miltonove vanvremenske, ali ne manje aistorijske tematizacije tropa felix culpa* (John Milton, Paradise Lost, Penguin Classics, London, 2003), Veljovićeva foto-naracija o uzrocima i efektima samoproklamovanog kraja utopije izvedena je bez i najmanjih primesa moralističke teogonijske fabule, štaviše sa etičkom svešću o istorijskom karakteru procesa realizacije kapitalističke distopije i efektima postvarenja, odnosno komodifikacije živog i neživog sveta, naveo je Milan Rakita u pratećem tekstu izložbe koja će biti otvorena 2. jula.
Podsećajući da je motiv pastoralne prirode u umetnosti od antike do današnjih dana simbolizovao čistotu, nevinost, pitomost, mir i harmoniju, Rakita ukzuje i da su idilične slike pastorale kao predstava kreposti i spokoja pružale osećaj izdvojenosti iz egzistencijalne svakodnevice i nedaća životnog udesa, utešnu iluziju o postojanju beskonfliktnog sveta sublimne harmonije čoveka i prirode, jedinstva mikrokosmosa i makrokosmosa, i okrepljujućeg povratka u mitsku Arkadiju.
“Izveden minuciozno metodično, specifičnim pristupom fotografskom mediju, koji u njegovom slučaju neizostavno podrazumeva danas tako redak momenat autorskog poštenja prema vokaciji fotografa i iskrenosti prema sâmom posmatraču prelepih fotografskih prizora prirode u okolini Ečke, Veljović uspeva da na sebi svojstven način, vrlo diskretno i suptilno, rasloji i takoreći ‘razdeviči’ sliku romantične predstave o nepatvorenoj nevinosti prirode kao idealizovanom kontrapunktu istorijskog realiteta sveta u kome egzistiramo”, naveo je Rakita.
Nastale u okviru Umetničke kolonije Ečka u avgustu 2017. godine, Veljović fotografije referiraju Dvorac “Kaštel Ečka”, selo Ečka i okolnu prirodu i jedan veliki objekat od uskladištene balirane slame na severoistočnoj strani Kaštela.
Fotografije prirode prvobitno su zamišljene kao neestetične, neutralne. Od te prvobitne zamisli se tokom procesa rada nesvesno/svesno odustajalo projektovanjem sveta društvenosti, u kojem se obitava, na nekontrolisani svet prirode, kultivišući njegovu predstavu, sliku, dajući mu formu određenu iskustvom, znanjem, predrasudama, željama…
Kaštel Ečka, nekada lovački dvorac, a danas hotel i restoran, po svojim prostornim i organizacionim osobenostima je nalik sanatorijumu. Široki kultivisan park, fontana, skulpture, prošaran hlad… Kontrolisan režim pristupa. Prostor koji je svojom kultivacijom komodifikovan i izdvojen iz prirode. Rizik unutar je manji od rizika van...
Kao zajednička svojstva koje povezuju tu seriju u jedinstveni iskaz, javljaju se procesi kultivacije i komodifikacije, koji se donekle prepliću i kauzalno su povezani.
Fotografije su, kako je navedeno u pratećem tekstu, nastale korišćenjem filma kao nosioca slike, korišćenjem različitih vrsta fotografskih kamera, različitih vrsta filmova. Slike na taj način dobijene transformišu i predstavljaju raznolike prizore koji referišu na isto mesto. Ta disperzija jednog motiva ka mnoštvu prizora podriva veru u istinitost/dokumentarnost fotografske slike. Iz tog mesta izvedena subjektivnost se prepliće sa subjektivnošću nastalom estetizacijom fotografske slike. Odmakavši se od realnosti na pomenute načine bivamo slobodniji u konstrukciji vizuelnog narativa ostavivši po strani primarne reference. Prateći proces kultivacije prirode kroz prizore od njenih neestetičnih predstava, preko njihove estetizacije, prešavši na Kaštel Ečka kao kultivaciju samog motiva prirode, završno sa objektom od balirane slame, zapravo posmatramo komodifikaciju prirode, njeno simboličko i doslovno pakovanje sa ciljem da se u svojstvu robe nađe na tržištu. Postavlja se pitanje nalaženja mere između rizika/bezbednosti i slobode sa druge strane. Postojeća mesta formirana snagom i logikom kapitala ostavljaju mnoštvo individua izvan svake sigurnosti. A ni ostalima nije puno bolje.
Nakon otvaranja izložbe, Veljović i Rakita održaće autorsko vođenje kroz izložbu.
Izložba "Kultivacija komodifikacija" biće otvorena do 15. jula, a realizovana je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije.
(SEEcult.org)
