Kultura i korona: Gorica Popović - Nastavljeno zanemarivanje značaja kulture
Nagrađivana dramska umetnica Gorica Popović smatra da je pandemija korona virusa praktično zaustavila pozorišni život, iako se igraju manje predstave pred ograničenim brojem gledalaca. U intervjuu za portal SEEcult.org, Gorica Popović kao ključni problem vidi nastavak nerazumevanja značaja kulture u društvu, koji se ogleda u njenom nedovoljnom finansiranju. Sve dok je tako, kako je navela, kultura će se povlačiti pred navalom rijaliti programa, primitivizma i banalnih sadržaja.
Gorica Popović prilikom uručenja nagrade "Pavle Vuisić", Niš, 2019. Foto: Filmski susreti
- Na koji način je pandemija korona virusa promenila Vaš način rada?
Gorica Popović: Prestali smo da igramo predstave pred punom salom. Prestalo je pozorište - ono pravo, slobodno, razmahnuto, sa ansambl predstavama. Igramo male predstave sa par glumaca i trećinom sale.
- Koje probleme pozorišne, odnosno filmske scene vidite kao ključne pre pandemije i kako je na njih uticala pandemija u Srbiji? Ako kažemo da je pandemija pojačala društvene simptome koji su već postojali, koje je procese u sferi umetnosti i kulture dovela u prvi plan?
Gorica Popović: Zanemarivanje ozbiljnog finansiranja kulture nastavilo se, naravno, i u doba pandemije. Ovih dana u Skupštini smanjen je budžet za kulturu, sad iznosi 0,7%. Novac je usmeren na nešto drugo. Tu komentar nije potreban.
- Šta je unazađeno tokom pandemije u oblasti u kojoj radite?
Gorica Popović: Nema živog kontakta sa publikom, teško je planirati i započinjati nove projekte. Naročito u teatru.
- Da li postoje pojave koje tokom pandemije prepoznajete kao pozitivne? Da li su se pojavile neke nove umetničke forme ili prakse podstaknute pandemijom?
Gorica Popović: Nove forme su zanimljive i pokazuju nasušnu potrebu umetnika da se iskažu, i da to publika konzumira. Ali one su, po meni, privremene, one su način da umetnost nekako preživi, do ponovne slobode.
- Izvesno vreme tokom pandemije pozorišta i bioskopi su radili relativno normalno. Koliko ste posećivali predstave i projekcije i da li te posete (ako ih je bilo) dobijaju nove nivoe značenja u odnosu na period pre pandemije?
Gorica Popović: Uglavnom sam propustila premijere novih predstava i filmova. Mislim da su ljudi u početku bili veoma zainteresovani da nastave posete kulturnim događanjima, ali bojim se da taj entuzijazam splašnjava, shodno situaciji sa virusom. Kad vas nešto ograničava u konzumaciji umetničkog sadržaja, nemate potpuni doživljaj.
- Kakvu ulogu u posredovanju umetničkih sadržaja za vreme pandemije (još uvek) imaju umetnici; institucije; vaninstitucionalne organizacije, mediji?
Gorica Popović: Veoma je važno da ostanemo u stalnom kontaktu sa našom publikom, da kažemo da smo još tu, da ih obavestimo o nekim planovima i projektima, koji se, i pored svega, pripremaju bez obzira na teškoće.
- Kako ocenjujete rad Ministarstva kulture i informisanja u prethodnom periodu i koje biste korake predložili novoj ministarki kulture i informisanja za vreme pandemije i u periodu po njenom završetku u pogledu kulturne politike, posebno u odnosu na oblast Vašeg delovanja?
Gorica Popović: Rekoh već kako je mizeran budžet za kulturu. Tako je bilo pre pandemije, a tako se i nastavlja. Dok god vlast ne shvati krucijalni značaj kulture, ona će stalno da ćopa i muči se... I povlačiće se pod navalom rijaliti programa, primitivizma i banalnih sadržaja.
- Kako vidite budućnost scene i svoje profesije nakon pandemije?
Gorica Popović: Očekujem da, kad ova pošast prođe (a hoće li?), nastavimo tamo gde smo stali - da nastavimo sa probama, novim projektima, gostovanjima, razmenom ideja i energije, slobodno, bez ograničavanja.
- Koja su, prema Vašem mišljenju, 3 najznačajnija događaja u 2020. godini u oblasti kulture u Srbiji (bilo pozitivna, bilo negativna), i zašto?
Gorica Popović: Svedoci smo sramnih napada na umetnike koji slobodno iskazuju svoje stavove, i to od nekih opskurnih likova koje NIKAD nisam videla u pozorištu ili na nekom kulturnom događaju. Napadi na ljude koji misle drugačije su apsolutni skandal.
Jedna dobra stvar je povećana produkcija novih filmova i serija. Radi se puno, ne znam kakav čarobni štapić je to podstakao. I pored toga što su na tim snimanjima česta zaražavanja, umetnici hrabro nastavljaju da rade. I kao treća stvar, primećujem nastavak dugogodišnjeg nezavršavanja rekonstrukcije Pozorišta "Boško Buha" i scene "Bojan Stupica" u JDP-u. Eto još jednog primera ignorancije i zanemarivanja kulture. Svaka evropska prestonica ima neuporedivo veći broj pozorišnih kuća. Ali, dok je nama Pinka i ostale kamarile ne treba da brinemo...
(SEEcult.org)