Kultura - pitanje bez odgovora

Predstavnici samo dve političke stranke, Nenad Prokić iz LDP-a i Bojan Milosavljević iz DS-a, odazvali su se 27. aprila pozivu Kulturnog centra Grad i Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) da učestvuju u debati “A kultura?” i upoznaju građane sa programima svojih stranaka u oblasti kulture na nacionalnom nivou. Ispostavilo se da ni njima nije uspelo da uspostave dijalog s prisutnima, pa je razgovor prekinut pošto je deo publike iz protesta napustio salu.

Na poziv na još jednu u nizu debata „A kultura?“, koje Asocijacija NKSS organizuje u gradovima širom Srbije u jeku predizborne kampanje, nisu se odazvale stranke G17 i SPS, a predstavnik SNS je odbio da učestvuje, nezadovoljan reakcijama publike na ranijoj debati u KC Grad, koja je bila posvećena kulturi na gradskom nivou.

Debata je prekinuta nakon što je jedna građanka, ocenivši i Prokićevo i Milosavljevićevo izlaganje besmislenim gubljenjem vremena, upitala ostale prisutne zašto uopšte još uvek sede u sali i pozvala ih da je napuste. Deo publike je to i učinio, a debata je potom ubrzo i okončana.

Reakcija je usledila posle niza opštih mesta koje su govornici izneli u uvodnim izlaganjima.

Nenad Prokić je zastupao stav da o kulturi može biti reči tek pošto se veći problemi u društvu reše, konstatujući da u kulturi nema nikakve strategije, niti je ima na pomolu.

„Kao društvo, mi nismo uspeli da konstruišemo velike ciljeve i sve dok društvo ne odluči da to uradi, razgovor o kulturi je spisak žalbi i kritika koje nemaju šanse da budu usvojene. Mi smo prihvatili nakaradni kulturni model koji je na sceni i danas. Dok se taj model ne promeni, nema ništa od konkretnih promena u kulturi“, ocenio je Prokić.

„Milošević i Koštunica su činili vidljivu štetu, Tadić je činio nevidljivu, a neće nas spasiti ni ulazak u Evropu“, ocenio je Prokić i poručio publici da on ne može da reši sve probleme koje su stvorili političari za koje su prisutni, kako je rekao, glasali.

Na pitanje iz publike zašto je uopšte došao na debatu, Prokić je odgovorio da je došao da „kaže kako stoje stvari - situacija je katastrofalna“.

Predstavnik DS Bojan Milosavljević, koji je učestvovao i na ranijoj debati u KC Grad, rekao je da je odgovornost za stanje u ustanovama kulture individualna.

„Direktori institucija su odgovorni. Ja sam, pošto sam postavljen za direktora Centra za kulturu u Grockoj, otpustio obezbeđenje i na taj način stvorio novac za programe“, rekao je Milosavljević, dok je iz publike dobacivano da direktore institucija postavljaju političari.

Milosavljević je u nekoliko navrata kao suštinski izvor problema pomenuo i „mentalitet naroda“.

Učesnici razgovora i sami su izneli kritičke stavove o stanju u kulturi, ali je ostalo nejasno ko je za to odgovoran.

„U pozorištima ima ljudi koji 11 godina nisu odigrali nijednu predstavu, a uredno primaju platu. Pozorišta su leglo korupcije“, rekao je Milosavljević.

Govoreći o planovima DS u kulturi, Milosavljević je pomenuo racionalizaciju broja zaposlenih u institucijama, te želju te stranke da se umetničko obrazovanje prebaci iz nadležnosti Ministarstva prosvete i nauke u nadležnost Ministarstva kulture, kao i da Republika preuzme odgovornost za još neko pozorište u Beogradu (predložio je Jugoslovensko dramsko ili Pozorište na Terazijama).

DS je za ustupanje napuštenih prostora akterima u kulturi, kojih je mnogo čak i u centru Beograda, a na nivou republike se tek popisuju. Ipak, Milosavljević je izrazio bojazan zbog „nepostojanja svesti o zajedničkom dobru“ i eventualnom prisvajanju kvadrata od strane pojedinaca i njihovih naslednika, kao što se svojevremeno dogodilo s ateljeima koje su umetnici dobijali na korišćenje, a koji su danas vlasništvo njihove dece.

„Zašto je propao socijalizam? Zato što nema svesti o zajedničkom dobru, o javnom interesu i javnoj svojini“, ilustrovao je svoj stav Milosavljević.

Predstavnici i LDP-a i DS-a izjavili su da su za decentralizaciju u kulturi i transparentnost prilikom dodele sredstava, s tim što je Milosavljević ocenio da rad Ministarstva kulture nije transparentan, a da će transparentnosti rada gradskih vlasti Beograda doprineti pravljenje sajta Sekretarijata za kulturu.

„Naravno, sve treba da bude transparentno, ali tek pošto se budu izdavali fiskalni računi kod plaćanja putarine i tek onda kad advokati ne budu na paušalima“, rekao je Prokić, još jednom naglašavajući da se na stanju u kulturi može raditi tek pošto se reše veći problemi u društvu.

Na pitanje moderatora kako bi se suočili s problemima u nacionalnim institucijama kulture, Prokić je odgovorio: “Neću biti u prilici, neću to da radim”, dodavši da je posle osam godina na mestu direktora u Bitef teatru “digao ruke”, jer se od njega očekivalo da nađe novac za čitav jedan festival bez ikakve sistemske podrške.

Kasnije je, ipak, pomenuo da bi najpre ukinuo dotacije Pozorištu na Terazijama, koje na scenu postavlja komercijalne programe. „Čime je pozorište uopšte zaslužilo da bude finansirano? Uz retke izuzetke, ono je učestvovalo u svim propadanjima društva“, ocenio je Prokić.

Prokić je konstatovao i da stranke nisu monolitne strukture, pa unutar njih ima raznih struja.

„I nas ima raznih. Jedan misli da je potrebna samo populistička kultura, drugi da je potrebna samo elitistička. Inače, u strankama se sve pretvorilo u kalkulaciju, i u mojoj stranci. Kad živiš u buđavoj sobi, onda se i sam osećaš na buđ“, ocenio je Prokić i predložio prisutnim radnicima u kulturi da osnuju svoju partiju.

Bez odgovora na pitanje ostao je deo publike koji je pristigao iz Sombora, Kruševca, Kragujevca....a čija su se pitanja odnosila na pojedine probleme u njihovim gradovima.

Serija debata „A kultura?“ počela je 13. aprila u KC Grad, a bila je posvećena kulturnoj politici Beograda i imala je za cilj da podseti političke partije na značaj kulture na koju su, izgleda, u žaru predizborne kampanje zaboravili. Mnogobrojni okupljeni optužili su tada političare za prazna obećanja i demagogiju, ocenjujući da bi trebalo da ih bude sramota zbog nikad težeg stanja u kulturi.

U organizaciji Asocijacije NKSS, potom su u gradovima širom Srbije održane debate pod istim nazivom - od 23. aprila predstavnici stranaka su upoznavali građane sa svojim programima u kulturi u Nišu, Kragujevcu, Zrenjaninu, Vranju i Požegi.

Poslednja debata “A kultura?” biće održana 30. aprila u Pirotu.

Debate su snimane, a neki od lokalnih programa razvoja kulture i najzanimljivijih razmena argumenata prezentovani su na debati o kulturnoj politici na nacionalnom nivou u KC Grad.

(SEEcult.org)