Kultura zapostavljena na osiromašenom Kosovu

Kultura zapostavljena na osiromašenom Kosovu
Vodeće ličnosti umetničke scene apeluju na novu vlast da na umetnost troši više, ali i pametnije.

Kultura zapostavljena na osiromašenom Kosovu
Vodeće ličnosti umetničke scene apeluju na novu vlast da na umetnost troši više, ali i pametnije.

Piše: Šenđil Osmani*

Na Kosovu se na kulturu trenutno troši manje od jedan odsto budžeta od 1,4 milijardi eura. Posle izbora nove vlade, uključujući i novog ministra kulture, Memlija Krasnićija, najvažnije kulturne institucije pozivaju na aktivniji i velikodušniji pristup.

Ali, mnogi se brinu da će kultura i dalje ostati bez fondova, najviše zahvaljujući pogrešnoj politici.

Đejlani Hodža, šef Saveta za kulturno nasleđe Kosova, kaže za Balkan insajt da su fondovi dostupni kulturnim institucijama, ali da se previše novca troši pogrešno.

„Ima mnogo novca, ali se, nažalost, fondovi ne koordinišu kako treba“, kaže ona. „Bez strategije, programa ili koordinacije vlade, ne možemo da očekujemo promene u kulturnom sektoru“, dodaje ona.

Agim Gerguri, direktor Kosovskog instituta za zaštitu spomenika kulture, veruje da se kultura ignoriše, zbog čega mnogi istorijski značajni spomenici još čekaju novac za preko potrebnu rekonstrukciju i konzervaciju.

„Kultura na Kosovu je u zapećku i nema ljudi u novoj vladi koji je dobro poznaju“, kaže on. „Oni se ne bave razvojom kulture ili jednostavno ne znaju šta da rade s njom.“

Gerguri kaže da je to strateška greška kosovskog političkog establišmenta. „Dobro je poznato da je najbolji ambasador kulture neke zemlje njena kultura, a ne vlada, vojska ili politika“, kaže on.

„Čak i danas, kada živimo u slobodi, ljudi prosto ne znaju kako da upravljaju kulturom, jer to nije deo njihove porodične tradicije.“

„Iznenadili biste se koliko arheoloških iskopina na Kosovu čeka da se kopa dublje, a vlada bi trebalo finansijski da ih podrži da bi se radovi nastavili“, dodaje on.

Gerguri žali zbog činjenice da se dižu ruke od talentovanih mladih ljudi iz oblasti umetnosti i sporta zbog manjka sredstava.

„Očekujemo više od nove vlade kroz ratifikaciju novog budžeta za kulturu i jedva čekamo da uloži više u kulturu, jer je to ono što nam treba“, kaže on. „Ne kažem da prethodna vlada nije ulagala u kulturu, ulagala je u mnoge spomenike, ali to nije bilo dovoljno.“

„Trebalo bi da smo ponosni na našu kulturu“, zaključuje on.

Sali Šoši, šef Kulturnog nasleđa bez granica na Kosovu, nevladine organizacije koja radi na renoviranju i zaštiti ključnih građevina, kaže da mali iznos budžeta za kulturu ukazuje na to koliko malo podrške ova oblast uživa u vladi.

Ali, on smatra da je najveća prepreka za razvijanje kulture nedostatak politike vlade.

„Budžet od manje od jedan odsto koji se izdvaja za kulturu nije dovoljan da se finansira kultura na Kosovu, ali pre nego što pričamo o budžetu, moram da kažem da Kosovo nema kulturnu politiku koja će obezbediti da je izdvojeni budžet, ma koliko mali, makar usmeren ka pravom odredištu.“

„Pod politikom mislimo na usku povezanost između različitih oblasti, kulturnog nasleđa, vizuelnih umetnosti, muzike, koji imaju zajednički cilj promovisanja kulture Kosova širom sveta“, dodaje on.

„Možemo li da promovišemo Kosovo širom sveta sa manje od jednog postotka celokupnog kosovskog budžeta?“, pita se on.

„Koliko promotivnog materijala je objavljeno na engleskom i podeljeno širom sveta preko naših ambasada? Koliko je međunarodnih konferencija organizovano na Kosovu?“.

Šoši traži od nove vlade Hašima Tačija da jasno definiše svoju kulturnu strategiju i ugleda se na susedne zemlje, kao što su Makedonija i Albanija.

Burbuke Beriša, direktorka Narodnog pozorišta Kosova, takođe očekuje da vlada obrati više pažnje na sektor kulture.

„Očekujem od njih da se više usredsrede na kulturu, ali ne smemo se osloniti isključivo na njihova obećanja“, kaže ona. „Uskoro ćemo videti šta će uraditi.“

„Kultura nije bila prioritet, ali treba da bude jer se ona ne bavi samo kulturom samom, već promoviše vrednosti i standarde naše zemlje.“

U najidealnijem slučaju, kaže ona, vlada bi trebalo da uveća budžet kulture na 4 do 5 odsto svih vladinih troškova. „To bi moglo da pokrije sektor kulture na Kosovu, ali ne znači nužno da bi bilo dovoljno“, kaže ona.

Direktor Galerije umetnosti Kosova, Fahredin Spahija, slaže se sa tim. Kultura zaslužuje isto toliko pažnje koliko i obrazovanje i privreda, tvrdi on.

„Svaki političar bi trebalo da se bavi kulturom“, kaže on.“Treba da povećaju budžet ministarstva kulture na 4 do 5 odsto svih godišnjih troškova, što bi ga dovelo na nivo susednih zemalja.“

On kaže da je zemlji preko potrebna nova kulturna infrastruktura. „Kosovo treba što pre da započne sa gradnjom lokacija na kojima će se odvijati kulturni događaji, poput koncertnih hala, savremenog pozorišta i baleta, savremenih bioskopa i savremenih muzeja umetnosti“, kaže on.

„Ako institutcija kojom ja rukovodim (Galerija umetnosti Kosova) bude dobila isti budžet kao prošle godine, bićemo primorani da odustanemo od mnogih projekata“, dodaje on.

Potencijalne žrtve su kupovina vizuelnih umetničkih dela za arhivu galerije, „objavljivanje monografija, snimanje dokumentaraca o umetnicima koji više nisu među živima i predstavljanje naše umetnosti u inostranstvu.“

*Tekst je deo produkcije projekta “Balkanska inicijativa za saradnju, razmenu i razvoj kulture (BICCED)” koji je posvećen analitičkom izveštavanju o kulturnim politikama na Zapadnom Balkanu, a realizuje ga Balkanska istraživačka regionalna mreža (BIRN). SEEcult.org je jedan od partnera projekta, koji finansira Švajcarski program za kulturu na Zapadnom Balkanu (SCP). Tekstovi su originalno objavljeni u okviru sekcije “Culture watch” na sajtu BIRN-a, a zainteresovani se mogu prijaviti i na mesečni “Culture Watch” bilten.