Kulturno pranje ruku

Srpski budžet za kulturu, iako jedan od najmanjih u Evropi, ali i u regionu, zavisi pre svega od Ministarstva finansija, a posredno od Međunarodnog monetarnog fonda, pa ni poreske olakšice, ni povećanje državnog izdvajanja za godinama osiromašivanu kulturu nisu izgledni u dogledno vreme, čulo se od predstavnika Ministarstva kulture i informisanja Srbije na tribini o kulturi i poreskoj politici koja je održana u okviru izložbe međunarodnog projekta Actopolis

Srpski budžet za kulturu, iako jedan od najmanjih u Evropi, ali i u regionu, zavisi pre svega od Ministarstva finansija, a posredno od Međunarodnog monetarnog fonda, pa ni poreske olakšice, ni povećanje državnog izdvajanja za godinama osiromašivanu kulturu nisu izgledni u dogledno vreme, čulo se od predstavnika Ministarstva kulture i informisanja Srbije na tribini o kulturi i poreskoj politici koja je održana u okviru izložbe međunarodnog projekta Actopolis, a imaće svojevrstan nastavak 17. maja u vidu razgovora o krizi sistema vrednovanja u kulturi.

Zanimljiv dvoipočasovni razgovor, koji je organizovala Inicijativa – neformalna grupa umetnika, odnosio se i na oporezivanje otkupa umetničkih dela i nagrada, poreze na materijal i sredstva za rad umetnika, plaćanje doprinosa samostalnim umetnicima za PIO i zdravstveno osiguranje, formalno postojeću, a zapravo ukinutu dodelu priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, (ne)postojanje međuresorne povezanosti Ministarstva finansija i Ministarstva kulture, selektivnu primenu zakona i drugih propisa, primere odgovornih i neodgovornih lokalnih samouprava…

Pomoćnik ministra kulture Dejan Masliković, zadužen za razvoj digitalne istraživačke infrastrukture, rekao je da su Ministarstvo finansija i Ministarstvo za rad, socijalna pitanja i zapošljavanje - adrese na koja bi trebalo postaviti pitanja u vezi sa poreskim olakšicama i budžetom za kulturu koji se, kako je naveo, projektuje u skladu sa ograničenjima koja proizilaze iz sporazuma sa MMF-om.

Posebni savetnik ministra Vuk Vukićević, koji je na čelu tima koji piše dugoočekivanu i više puta najavljivanu Strategiju razvoja kulture, rekao je da će i predviđeno povećanje budžeta za kulturu od 0,1 odsto u narednih deset godina zavisiti od Ministarstva finansija.

“Ako to prođe javnu raspravu, biće potreban pritisak na Ministarstvo finansija”, rekao je Vukićević, odgovarajući na pitanje učesnika tribine da li je Ministarstvo finansija uopšte aminovalo najavljeno povećanje budžeta koje predviđa nacrt Strategije razvoja kulture.

I državni budžet, kako se čulo, zacrtan je narednih godina sporazumom sa MMF-om, pa i ako bude usvojena Strategija sa predviđenim povećanjem budžeta od 0,1 odsto godišnje, koji je ministar Vladan Vukosavljević najavio kao jednu od najvećih novina kulturne politike, to neće biti odmah te godine, već tek oko 2020 - do kada je zacrtan budžet.

Tako i budžet za otkup umetničkih dela zapravo zavisi više od Ministarstva finansija, nego od Ministarstva kulture, a poreska politika je zacrtana i, kako je rekao Masliković, sigurno se neće menjati u doglednoj budućnosti.

“Poreska uprava služi upravo za to da nametne više para u (državni) budžet. I donacije za bolesnu decu se oporezuju”, rekao je Masliković, dodajući da Ministarstvo kulture može samo da inicira neka nova rešenja, ali ne i da bilo šta samostalno promeni.

I nacionalne penzije, koje su ostavljene kao mogućnost i u izmenjenom Zakonu o kulturi (posle burnih reakcija u javnosti na predlog tadašnjeg ministra Ivana Tasovca da se ukinu), zavisi zapravo od Ministarstva finansija, a kako je potvrdio Vukićević, sredstva za to ove godine u budžetu Ministarstva kulture nisu predviđena. On je ocenio da je potrebno promeniti način dodele tih priznanja, odnosno kriterijume na osnovu kojih se dodeljuju, s obzirom na primere negativne prakse proteklih godina, a ocenio je i da ne bi bilo loše da se uvede dodela plaketa i organizuje svečani program kako bi nacionalne penzije dobile na značaju.

Učesnici u raspravi ocenili su, međutim, da nema svrhe govoriti trenutno o izmeni načina dodele nacionalnih penzija ako su ostale mrtvo slobo na papiru i ako je njihov ostanak u Zakonu o kulturi bio zapravo samo marketinški trik kojim bi se ugasila bura nezadovoljstva u javnosti.

Prisustvo predstavnika Ministarstva kulture iskorišćeno je i da se ponovo ukaže na problem doprinosa za zdravstveno i PIO osiguranje samostalnih umetnika, odnosno duga od oko 107 miliona dinara koji su napravile lokalne samouprave, jer nisu uplaćivale blagovremeno te doprinose za koje Poreska uprava tereti, s druge strane, same umetnike.

Masliković je rekao da u tom slučaju nije moguć otpis duga, jer se ne radi o usluzi kao u slučaju preduzeća. Jedino bi Grad Beograd, koji je svojevremeno i napravio najveći dug (od oko 2.500 samostalnih umetnika u celoj Srbiji, oko 2.000 u Beogradu), mogao da uplati 107 miliona, ali je to nemoguće zbog nepostojećeg budžeta za tu namenu.

Dragoslav Krnajski je predložio da se u tom slučaju Grad obaveže da izmiruje dug bar za one samostalne umetnike koji idu u penziju (i za koje više neće mesečno plaćati doprinose) ili za trudnice i druge kojima je najneophodnija zdravstvena knjižica.

Masliković je dodao da to možda jeste rešenje, kao i mogućnost da se izvrši reprogram duga između Poreske uprave i Grada, čime bi se izbeglo dalje povećanje kamate na već postojeća dugovanja.

U tom kontekstu ukazano je i na manjkavost Zakona o kulturi koji i dalje zapravo ne obavezuje lokalne samouprave da plaćaju poreze i doprinose samostalnim umetnicima, a posebno je predočeno i to što je osnovica za njihov obračun na minimalnom iznosu, pa su samostalni umetnici po odlasku u penziju na nivou socijalnih slučajeva. Problem bi, prema rečima Krnnajskog, mogao da bude rešen uvođenjem kategorizacije na tri nivoa – u zavisnosti od godina staža.

Masliković je rekao da nije problem sa lokalnim samoupravama samo u tome što ne plaćuju poreze i doprinose za samostalne umetnike, već ne prenose ni sredstva ustanovama kulture koje su prešle zakonskim rešenjima o decentralizaciji na opštinski/gradski nivo. Ministarstvo lokalnim vlastima uplati novac za prenos ustanovama, a one to ne učine blagovremeno, rekao je Masliković.

Predstavnici Ministarstva kulture i učesnici tribine složili su se i u tome da je jedan od ključnih problema u oblasti kulture neuskađenost pojedinih zakona, pa i postojanje štetnih rešenja, kao u Zakonu o javnim nabavkama. S druge strane, kako je rekao Vukićević, ima i zakona koji bi bili korisni za kulturu, ali se za sada ne odnose na nju, poput Zakona o igrama na sreću.

Takođe, i postojeće poreske olakšice praktično se ne primenjuju, jer podzakonskim aktima nije jasno predviđen postupak.

Kao primer, naveden je Pravilnik o ulaganjima u oblasti kulture koja se priznaju kao rashod iz 2002. godine, koji predviđa da ulaganja u kulturu mogu biti do 1,5 odsto, dok se u kasnije usvojenom Zakonu o porezu na dobit pravnih lica navodi (čl. 15) navodi iznos do 5 odsto.

Posebno je bilo reči i o porezima u kontekstu otkupa umetničkih dela, budući da je Inicijativa, koju predstavljaju Krnajski i drugi umetnici koji se već duže vreme i bave tom problematikom - Mirjana Mira Denkov, Nina Todorović i Anica Vučetić, uočila dva različita modela plaćanja koja zapravo stavljaju umetnike u neravnopravan položaj, iako su njihova dela otkupljena na isti način, na osnovu konkursa Ministarstva kulture.

Prvi način podrazumeva da se umetniku plati puna cena otkupljenog dela, što najčešće čine muzeji, a druga je da se vrednost otkupljenog umetničkog rada umanjuje za iznos poreza i doprinosa, pa umetnik dobije neto sumu, kao što bi dobio autorski honorar. Deo novca koji na taj način ode na poreze i doprinose vraća se pritom u budžet iz kojeg je i izdvojen za plaćanje.

Inicijativa nije mogla da dobije od Ministarstva finansija informaciju o pravnom osnovu takvog plaćanja otkupljenog umetničkog rada. Uglavnom se to čini na osnovu Pravilnika zasnovanog na Zakonu o kulturnim dobrima, na osnovu kojeg se najčešće definiše i različita interna regulativa institucija koje otkupljuju radove na osnovu konkursa.

Učesnici tribine interesovali su se i o načinu na koji se vodi računa o otkupljenim delima, posebno kada nije reč o muzejima, već o institucijama kao što su bolnice ili škole, a dobili su odgovor da i to velikim delom zavisi od samih institucija i odgovornosti lokalne samouprave, te da ima i dobrih i loših primera.

Kao dobar primer, Masliković je naveo Muzej u Majdanpeku koji brine o otkupljenim delima i u drugim institucijama iako za to nije zakonski obavezan, dok su Kikinda i Aranđelovac negativni primeri.

“Samo pukim slučajem što nisu skinute mesingane ploče sa imenima umetnika (čiji su radovi izloženi u parku u Aranđelovcu), te skulpture su opstale. Ovako se ne zna čije su...”, rekao je Masliković.

Problem sa lokalnim samoupravama pokazuje se i tokom realizacije projekta Ministarstva kulture “Gradovi u fokusu”, jer se ispostavlja da lokalne samouprave i institucije nemaju kapacitet da učestvuju na odgovarajući način na konkursu koji im omogućava da razviju i afirmišu lokalnu kulturnu scenu po ugledu na “evropsku prestonicu kulture”.  Najčešće nude loše ideje - megalomanske projekte ili nove manifestacije, poput roštiljijada i kupusijada, dodao je Masliković.

Kao poseban problem, Masliković je naveo i ukidanje inspekcije zbog mera štednje, pa Ministarstvo praktično nema način da vrši nadzor nad primenom određenih zakona, poput Zakona o zaštiti kulturnih dobara ili slučajeva koji su se čuli u diskusiji - da pojedine galerije dobiju na konkursu Ministarstva novac za godišnji program, a onda umetnici plaćaju i produkciju i učešće na izložbama u tim prostorima.

“Ostavljamo im i radove, a posle galerija kaže – kada joj se obratim da konkuriše za otkup – da nema kolekciju. A samo od mene ima dva rada”, ispričala je umetnica Nina Todorović, jedna od članica Inicijative.

O otkupu umetničkih dela i kriterijumima vrednovanja u oblasti vizuelnih umetnosti koje uspostavljaju umetnička udruženja i državna uprava kroz različita stručna tela, komisije, odbore… biće reči i na tribini 17. maja u Muzeju grada Beograda o krizi sistema vrednovanja, koja je takođe deo programa izložbe Actopolis. Na tribinu su pozvani i predstavnici Ministarstva kulture, a biće reči o javnosti i transparentnosti rada komisija, načinu izbora, funkcionisanju i kontroli… kao i o ačinu na koji je moguće zaštititi sistem vrednovanja od stranačkih upliva i nestručnih kadrova.

U razgovoru su pozvani da učestvuju i: Milena Dragićević Šešić, Zdravko Joksimović, Aleksandar Rafajlović, Saša Janjić, Vesna Milosavljević, Slađana Petrović Varagić,  Luka Knežević-Strika...

Oba razgovora deo su pratećeg programa izložbe  međunarodnog projekta “Actopolis – Umetnost akcije”, koji je održan 2016. godine u sedam evropskih gradova, u kojima je različitim programima preispitivao izazove pred kojima se nalaze urbani prostori i ulogu koju u tome imaju kultura, umetnost i aktivizam. Izložba ima poseban fokus na umetničku i aktivističku produkciju nastalu u okviru beogradskog izdanja “Actopolisa”.

Umetnička i aktivistička produkcija realizovana u okviru intenzivnog jednomesečnog programa “Formalno neformalna. Beogradska samoorganizovana kulturna produkcija”, u kojem je učestvovalo 14 umetnika i umetničkih grupa, predstavljena je na velikim panoima, uz video produkciju i zasebne manje postavke na prvom spratu zgrade Muzeja grada Beograda, u kojoj je organizovan raznovrstan prateći program posvećen temama koje su pokrenute projektom “Actopolis”.

*Foto: Mirjana Boba Stojadinović

**Snimak razgovora moguće je preslušati OVDE

(SEEcult.org)