Labijev put do Gonkura

Lauret ovogodišnje francuske nagrade Gonkur za poeziju, Marokonac Abdelatif Labi (Abdellatif Laabi), dugogodišnji je borac za ljudska prava i slobodu mišljenja, a više puta je i hapšen i proveo je izvesno vreme u kućnom pritvoru.

Lauret ovogodišnje francuske nagrade Gonkur za poeziju, Marokonac Abdelatif Labi (Abdellatif Laabi), dugogodišnji je borac za ljudska prava i slobodu mišljenja, a više puta je i hapšen i proveo je izvesno vreme u kućnom pritvoru.

Marokanski pesnik koji piše na francuskom jeziku i živi nedaleko od Pariza, dobio je nagradu Gonkur za “dugo i plodotvorno umetničko stvaralaštvo”.

Rođen 1942. godine u zanatlijskoj porodici u Fesu, duhovnoj prestonici Maroka, Labi je još od mladih dana bio posvećen poeziji, uključujući i studije na univerzitetu Muhamed u Rabatu, na kojem je proučavao nasleđe velikih francuskih pisaca. Oduševljavao se pozorištem i učestvovao u stvaranju Univerzitetskog teatra Maroka, ali mu je pisanje stihova ipak bilo celog života na prvom mestu.

Kao profesor francuskog jezika, 1966. osnovao je sa nekoliko marokanskih intelektualaca časopis “Souffles” (Anfas), koji je odigrao veliku ulogu u kulturi Megreba između 1966. i 1972. Njegov projekat se zasnivao na redefinisanju socijalne funkcije pisca i angažovane književnosti, korišćenju ekspresije jezika, tehničke inovacije pisanja, i uopšte, revalorizacije nacionalne kulture i njenog većeg uticaja na politiku u korist slobode i ljudskih prava.

Glavni moderator tog projekta bio je Labi, koji je sa Abrahamom Serfatijem (Serfaty) osnovao udruženje za proučavanje kulture L’ARC, zbog čega su obojica dospeli u zatvor.

Zbog borbe za ljudska prava, slobodu mišljenja i stvaranja, od 1972. do 1980. nekoliko puta je bio hapšen, a zatim je bio u kućnom pritvoru sve do 1985. godine, kada je dobio azil u Francuskoj.

Te godine ga je tadašnji francuski ministar kulture Žak Lang odlikovao Ordenom umetnosti i književnosti, a 1988. izabran je za člana Akademije Malarme.

Iako je igrao značajnu ulogu u obnovi marokanske kulture, Labi je na sebe navukao gnev režima kralja Hasana II, koji ga je hapsio sve dok nije zatražio egzil u Francuskoj, gde se stalno nastanio.

Labi je veoma plodan pesnik - štampano mu je nekoliko desetina poetskih zbirki, romana, drama, od kojih su mnoge poznate i u arapskom svetu i u Evropi.

Najznačajnije su mu zbirke poezije: “Zapušena usta” (1981), poeme napisane u tamnici od 1972-1980, “Tuga Kazablanke” (1996, Spleen de Casablanca), “Razmišljanje na arapskom bregu” (1985, Discours sur la colline arabe), romani “Pogled i noć” (1969, L oel et la Nuit) i “Put iskušenja” (1982, Le chemin des Ordlies)...

Objavio je i Antologiju palestinske poezije, “Hroniku citadele izbeglištva”, “Pisma iz tamnice”, “Političke spise” (javna istupanja, analize, sećanja, pregled pesnikovih društvenih aktivnosti u poslednjih 15 godina), “Pisanje na prelazu”, roman čiji je izdavač i ilustrator slikar Maxi Binebine, “Kvarljive poeme”...

Proučavaoci obimnog, sadržajnog i uticajnog književnog opusa Labija isttiču da su ga uvek krasili visoki humanizam, stremljenje ka afirmaciji ideala slobode i pravednosti, mirno prožimanje svetskih kultura i suživot svih naroda na planeti Zemlji.

Branko Rakočević