Lajko Felix besplatno u Rexu
Projekat “Subotica - grad festivala”, koji predstavlja objedinjenu festivalsku ponudu jednog od najlepših gradova u region, poziva Beograđane na koncert violiniste Lajka Felixa 13. oktobra u Kulturnom centru Rex, na koji je ulaz besplatan, ali će biti deljene pozivnice zbog velikog interesovanja. Felix dve godine nije nastupao u Beogradu, a do sada je objavio 13 izdanja, uključujući poslednji album “A Bokorból” (Iz grmlja) (B92, 2009.). Prema navodima Felixa, osnovu njegove muzike čini osetljivost i izrazit zvučni kolorit instrumenta.
Projekat “Subotica - grad festivala”, koji predstavlja objedinjenu festivalsku ponudu jednog od najlepših gradova u region, poziva Beograđane na koncert violiniste Lajka Felixa 13. oktobra u Kulturnom centru Rex, na koji je ulaz besplatan, ali će biti deljene pozivnice zbog velikog interesovanja.
Felix dve godine nije nastupao u Beogradu, a do sada je objavio 13 izdanja, uključujući poslednji album “A Bokorból” (Iz grmlja) (B92, 2009.).
Prema navodima Felixa, osnovu njegove muzike čini osetljivost i izrazit zvučni kolorit instrumenta.
“Ne donosim nikakav novi muzički stil, samo hodam svojim putem, improvizujem i komponujem. Ne pravim razliku među muzičkim pravcima: sviram tradicionalne, klasične, rok, bluz, džez i imrovizovane kompozicije”, naveo je Felix o svom radu.
Felix je 2005. godine ovenčan Počasnim krstom Mađarske, a 2000. dobio je nagradu “Pro Urbe” grada Subotice, dok je 1999. primio nacionalnu nagradu za mađarsku kulturu, a 1993. sa Mihaljem Drešem nagradu “Emerton” Mađarskog radija.
Rođen 1974. godine u Bačkoj Topoli, Felix je u ranom detinjstvu pokazao naklonost ka muzici, a za samo tri godine završio je nižu muzičku školu. Višu muzičku školu je napustio i sa pozajmljenom violinom otišao u Budimpeštu, gde je ubrzo postao član Dresch kvarteta.
Bio je član mnogih muzičkih sastava, poput “Makuza” Đerđa Sabadoša ili “Ritual Nove” Borisa Kovača. Nastupao je sa poznatim japanskim buto plesačem Minom Tanakom, te francuskim sastavom “Noir Desir”, a više zajedničkih koncerata je imao i sa velikanima balkanske muzike poput Aleksandra Balaneskua ili Orkestra Bobana Markovića.
Ne ograničavajući polja kreativnosti, Felix piše i muziku za pozorište (Narodno pozorište Subotica, predstave Jožefa Nađa, Božik Ivet...) i filmove (Točkovi Ljubiše Samardžića, projekat venecijanskog bienala Ka novoj Atlantidi).
Igrao je 2008. godine glavnu ulogu u filmu “Delta” Kornela Mundruca, a muzika koju je komponovao za taj film donela mu je priznanje za najbolju filmsku muziku te godine u Mađarskoj.
Nastupao je širom sveta, na stalnom je repertoaru pariskog Teatre de la Ville, a 2000. godine je njegov muzički nastup otvorio kulturni centar Grimaldi u Monaku.
U okviru “Godine Mađarske”, 2001. je na Festivalu u Avinjonu nastupio kao jedini muzičar.
Od 2006. godine, nastupa sa stalnim saradnikom, violistom Antalom Brašnjom, sa kojim će nastupiti i na koncertu u Kulturnom centru Rex.
Za obožavaoce Felixa organizatori su pripremili 50 puta po dve pozivnice, koje će biti moguće preuzeti 11. oktobra između 10.00 i 20.00 časova u B92 šopu u tržnom centru “Eurocentar”. Pozivnice će biti deljene i preko više medijskih kuća.
Projekat “Subotica - grad festivala” osmišljen je kao jedinstvena kulturna ponuda grada koji se nalazi na raskršću kultura i oduvek je bio važna tačka na kulturnoj mapi ovog dela Evrope.
Oko projekta “Subotica - grad festivala” okupljeno je ukupno 17 festivala, a među njima su Trenchtown, Summer3p, Etnofest, Guitar Open Festival, Jazzik, Jazz, improvizovana muzika.., Domboš fest, Festival ljubavi i vina, književni festival “Pisci u fokusu”, Međunarodni festival pozorišta za decu, Festival evropskog filma Palić, Dužijanca - tradicionalni žetveni festival, Interetno - festival tradicionalne muzike i plesa, Romart - festival romske kulture i Desiré Central Station - međunarodni festival savremene pozorišne i plesne umetnosti.
Projekat “Subotica - grad festivala” pokrenula je Fokus fondacija (www.fokus-su.rs), uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine.
Sajt projekta je www.gradfestivala.eu
*Foto: Edvard Molnar
(SEEcult.org)
