Laura i njen original
Nezavršeni roman “Laura i njen original” klasika svetske književnosti Vladimira Nabokova (1899-1977) ugledaće svetlost dana 17. novembra u Njujorku i Londonu, iako je poslednja želja tog ruskog pisca bila da se taj rukopis spali posle njegove smrti. Piščeva udovica Vera umrla je 1991. godine ne ispunivši mu tu poslednju želju.
Nezavršeni roman “Laura i njen original” klasika svetske književnosti Vladimira Nabokova (1899-1977) ugledaće svetlost dana 17. novembra u Njujorku i Londonu, iako je poslednja želja tog ruskog pisca bila da se taj rukopis spali posle njegove smrti.
Piščeva udovica Vera umrla je 1991. godine ne ispunivši mu tu poslednju želju.
Sada je roman prvi put u štampi na engleskom jeziku, u izdavanju kuća “Knolf/Rendom” u SAD i “Pingvin” u Velikoj Britaniji, dok će se u otadžbini Nabokova, na ruskom jeziku, pojaviti do kraja ove godine u izdanju “Azbuke” iz Sankt Peterburga.
Kako su saopštili izdavači, nezavršeni rukopis Nabokova predstavlja 138 kataloških listića koji su dugo vremena čuvani u sefu jedne banke u Montreu, gde je slavni pisac umro 1977.
Sada, gotovo 30 godina nakon smrti Nabokova, njegov sin Dmitrij odlučio je da objavi nezavršeni roman “Laura i njen original”.
Sadržaj romana poznat je samo uskom krugu ljudi, uključujući rođake Nabokova i Gabriela Šapira, profesora ruskog jezika na Korenelskom univerzitetu, koji je napisao nekoliko monografija o autoru “Mašenjke”, “Podviga”, “Druge obale”, “Lolite”.
“Sa dozvolom Dmitrija Nabokova imao sam priliku da pre nekoliko godina pročitam rukopis, ali se detalja ne sećam”, izjavio je profesor Šapiro.
Prema njegovoj oceni, da je roman kojim slučajem završen, predstavljao bi vrh stvralaštva popularnog pisca.
Nestrpljivi čitaoci Nabokova ne moraju čekati do 17. novembra da bi izrekli sud o njegovoj vrednosti, pošto već su već u novom broju Plejboja (od 10. novembra) štampani odlomci iz “Laure i njenog originala”.
Porodica Nabokova je 1919. godine emigrirala u Berlin, gde je nastavio da se bavi književnim radom, nakon završenih studija u Engleskoj. Radio je i kao sportski instruktor, prevodilac i novinar.
U SAD je otišao 1940. godine, gde je živeo od književnog rada, pišući na engleskom jeziku pod uticajem klasične ruske i moderne evropske kniževnosti. Uz obilje fantazije i humora gradio je sopstveni književnu poetiku koja je često na suprotnim polovima od tradicionalne literaure.
B. Rakočević
