Lazar Stojić: Važnost podrške mladim umetnicima
Lazar Stojić (1998, Beograd) jedan je od osmoro mladih umetnika iz Srbije i Holandije čiji će rad biti predstavljen od 9. marta na izložbi “Connecting the future: Mladi umetnici iz Srbije i Holandije” u Galeriji DOTS na Dorćolu. Diplomirao je vajarstvo 2021. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Mrđana Bajića i Radoša Antonijevića, a trenutno je na master studijama vajarstva na hamburškom HFBK Fakultetu likovnih umetnosti. Izlagao je i učestvovao na brojnim grupnim izložbama i umetničkim projektima u zemlji i inostranstvu.
U intervjuu povodom predstojeće izložbe, Stojić govori o značaju Young Art Programa Humanitarne fondacije DOTS, osnivača istoimene galerije, koji se već više od godinu dana bavi podsticanjem, promovisanjem i finansiranjem stvaralaštva mladih umetnika. Takođe, osvrće se na saradnju na domaćoj sceni i važnost njenog internacionalnog povezivanja, specifičnosti studija u Nemačkoj, koje omogućavaju slobodan razvoj mlaidh umetnika, kao i na odnos umetničke vrednosti i novca kao na jednu od glavnih tema njegove umetničke prakse.
Lazar Stojić, foto: Mark Morris
- Deo ste Young Art Programa Humanitarne fondacije DOTS. Kako ste se uključili u ovaj program i na koji način vam je pomogao u vašem stvaralaštvu i umetničkom razvoju?
Lazar Stojić: U Young art program Humanitarne fondacije DOTS uključio sam se nakon diplomiranja na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Podrška od strane Humanitarne fondacije Dots izuzetno mi je značila da podignem svoju umetničku produkciju na viši nivo, tako što sam u prilici da koristim veoma kvalitetne materijale i procese, adekvatne za profesionalnu umetničku produkciju. Za približavanje profesionalnom umetničkom nivou izuzetno mi pomažu i saveti i sugestije koje dobijam od tima fondacije. Takođe, moram priznati da postojanje određenog nivoa obaveza unosi dodatnu strukturu u moju umetničku praksu.
- Izložba “Connecting the future” povezuje mlade umetnike iz Srbije i Holandije. Kako vidite koncept ove izložbe i značaj povezivanja mladih umetnika iz različitih sredina?
Koncept ove izložbe vidim kao priliku za umetničku i kulturnu saradnju sa holandskim umetnicima iste generacije, kao i priliku da svoj rad predstavim u dva različita konteksta, dve različite umetničke scene. Mislim da je izuzetno značajno što pre započeti povezivanje sa kolegama iz drugih država, i na taj način steći uvid u druge umetničke sredine. Smatram da srpska umetnička scena, a takođe i umetničke obrazovne institucije, treba da rade na internacionalnom povezivanju kako bi povećali vidljivost i relevantnost svog sadržaja.
- Već ste sarađivali i sa Bogdanom Đukanovićem, koji je takođe učesnik ovog programa i izložbe. Koliko vas privlači rad na delu sa drugim autorima/kama i koliko ste inače umetnički povezani/bliski sa kolegama s domaće scene?
Lazar Stojić: Sa mojim dragim kolegom Bogdanom Đukanovićem sarađivao sam na projektu i izradi interaktivne skulpture povodom petnaestogodišnjice FIST festivala, koja je trajno izložena u glavnom holu Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Drago mi je da smo u prilici da izlažemo zajedno na izložbi Connecting the future. Do sada sam sarađivao sa koleginicama i kolegama na umetničkim projektima i izložbama.
Zajednički rad na skulpturama i instalacijama doneo mi je realniji pogled na moje umetničke kvalitete i interesovanja. Glavna prednost saradnje je sinteza ideja i metoda, te mogu reći da je saradnja uspešna onda kada kvaliteti svakog od umetnika dođu do izražaja i povežu se u skladnu celinu. Moja umetnička povezanost i bliskost sa kolegama sa domaće scene svodi se na uzak krug bliskih prijatelja sa kojima sam studirao u Beogradu.
- Trenutno ste na master studijama vajarstva na hamburškom HFBK Fakultetu likovnih umetnosti. Kakva iskustva nosite s ovog programa, možete li uporediti vajarsku scenu u Nemačkoj i Srbiji?
Lazar Stojić: Da, trenutno studiram na drugoj godini master studija iz oblasti skulpture u klasi profesora Martina Bojsa (Martin Boyce). Ovaj program veoma je uticao na moje umetničko formiranje, kroz usmeravanje kreativnosti i ideja ka sve profesionalnijem pristupu. Za to su zaslužne moje kolege, ali pre svega moj profesor i program fakulteta koji omogućava potpuno slobodnu orijentaciju i kretanje studenata u skladu sa njihovim interesovanjima.
U Vašem pitanju termin vajarska scena zamenio bih terminom umetnička scena, jer smatram da je kategorizacija umetnika u odnosu na izražajni medij danas sve manje moguća. Umetnička scena u Nemačkoj nemerljivo je veća od naše, i takođe uživa mnogo veću podršku državnih institucija. Svi navedeni faktori čine bilo kakvo smisleno poređenje prilično teškim za mene.
- Jedan od predmeta vašeg umetničkog istraživanja je, između ostalog, odnos između umetničke vrednosti i novca. Na koji način razmišljate o ovom pitanju?
Lazar Stojić: Odnos umetničke vrednosti i novca jedna je od glavnih tema koje se vezuju za moju umetničku praksu. Interesovanje za ovu temu razvio sam veoma rano, još na početku osnovnih studija u Beogradu. Mnogi apsurdi koji se vezuju za pitanje vrednosti, kako novca tako i umetnosti, podstakli su me da krenem ovim putem. U poslednje vreme bavim se odnosima fiktivne i simboličke vrednosti evro novčanica.
- Koji je glavni umetnički aspekt ili ideja vašeg rada koji ćete izložiti na predstojećoj izložbi u DOTS galeriji?
Lazar Stojić: Glavni motiv koji povezuje sve radove koje ću izlagati na predstojećoj izložbi su evro novčanice, koje dekonstruišem na polju estetske, materijalne i simboličke vrednosti. Na ovaj način želim da posetiocima pružim pogled na aspekte koji doprinose utemeljenju nominalne vrednosti novca sa kojim se svakodnevno susreću i koriste.
*Izložbu mladih umetnika iz Srbije i Holandije osmislio je kustoski tim Galerije DOTS Mirjana Dušić i Ljuba Jovićević, u saradnji sa Galerijom Žozilda da Konseisao i nezavisnom kustoskinjom Anoš Urbanke iz Amsterdama, dok je za dizajn izložbe, kao i dizajn kataloga, zadužena Isidora M. Nikolić.
(Nikola Marković/SEEcult)
