Lesing i umetnici iz regiona
Izložba čuvenog austrijskog fotografa Eriha Lesinga (Erich Lessing) i grupe umetnika iz regiona, posvećena Evropi posle Drugog svetskog rata, otvorena je 4. maja u Studentskom kulturnom centru u Beogradu, a prema rečima ambasadora Austrije u Srbiji Klemensa Koje (Clemens), trebalo bi da doprinese povećanju svesti o vezama Austrije sa zemljama u regionu i izgradnji novih mostova među njima, na putu ka EU.
U prisustvu Lesinga, jednog od najznačajnijih austrijskih fotografa i člana prestižne agencije Magnum, austrijski ambasador rekao je na otvaranju izložbe Erste Fondacije da su ogromne istorijske promene poslednjih decenija, posebno okončanje Hladnog rata i pad Gvozdene zavese, dali novi značaj centralnoj i jugoistočnoj Evropi.
“Zajednički evropski model života postao je realna perspektiva za austrijske stare i nove susede”, rekao je Koja, ističući da su Austrija i zemlje centralne i jugoistočne Evrope povezane čvrstim političkim, ekonomskim, kulturnim, istorijskim i drugim aspektima, te da Austrija i dalje radi na povećanju svesti o toj mreži i izgradnji mostova sa i među ovim zemljama.
Prema njegovim rečima, izložba “Fotografije Eriha Lesinga iz razdoblja Evrope posle Drugog svetskog rata”, koja govori o promenama na ovim prostorima počev od 50-ih godina prošlog veka pokušaj je izgradnje takvog mosta, prekogranične integracije mišljenja i života, kao i razmene iskustava, što je posebno važno za mlađe generacije.
“Ova izložba nudi vidljiv dokaz da je Evropa živ kontinent koji evoluira i menja se, istovremeno održavajući živom svoju istoriju”, rekao je Koja, ukazujući na sličnosti i različitosti među umetničkim radovima Lesinga i njegovih kolega iz regiona na istu temu.
Najavljujući da će izložba biti na turneji u regionu i šire, Koja je istakao i da je unapređenje svesti o centralnoj i jugoistočnoj Evropi i njenoj kulturnoj različitosti jedan od važnih ciljeva austrijske spoljne politike, što bi, kako je rekao, trebalo da ubrza integraciju celog regiona u Evropsku uniju.
Osim Lesinga, na izložbi učestvuju i odabrani umetnici koji su na svoj način predstavili savremenu istoriju u zemljama srednje i jugoistočne Evrope, a među njima je i beogradska umetnica Tanja Ostojić, koja živi i radi u Berlinu, a poznata je po kritičkim radovima o savremenoj Evropi, njenim granicama i posebno problemima emigranata.
Rad Tanje Ostojić "The Case of Comrade Jovanka Broz" sadrži Odluku Predsedništva SFRJ iz 1974. godine, koju je potpisao tadašnji predsednik Josip Broz Tito, a odnosi se na obrazovanje komisije za “ispitivanje slučaja drugarice Jovanke Broz”.
Postavka obuhvata ukupno oko 60 eksponata, odnosno 30 Lesingovih i 30-ak fotografija odabranih umetnika.
Naglasak izložbe je na fotografijama koje je Lesing napravio 50-ih godina prošlog veka u zemljama srednje i jugoistočne Evrope, a istovremeno istražuje promene koje su se dogodile na tom geografskom području u kasnijim decenijama - iz vizure savremenih umetnika, među kojima su i Ana Artaker, Manfred Vilman, Boris Misirkov i Georgi Bogdanov, Ana Fabricijus, Martin Kolar, Elizabeta Jablonska, Šejla Kamerić, Ivana Keser, Eržen Školjoli, Žaneta Vangeli, Florin Tudor i Mona Vatamanu, Ilija Šoškić i Irwin.
Izložbu je organizovala Erste Fondacija, kao deo projekta “Evropa: između dokumenta i fikcije” koji bi trebalo da podstakne dalje razmišljanje o budućnosti.
Tim projektom sintetizovana su i tri osnovna programska aspekta Erste Fondacije: socijalna inkluzija i transformacija, kulturna različitost i proces evropskih integracija.
U okviru izložbe, 5. maja u Velikoj sali SKC-a biće održana javna tribina koju će moderirati Stevan Vuković, urednik likovnog programa SKC-a, a učestvovaće Lesing, Tanja Ostojić, kustos MSU Beograd Zoran Erić i profesori Branimir Karanović sa Odseka za fotografiju Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, Milan Aleksić sa Nove akademije umetnosti u Beogradu i Đorđe Odanović sa Akademije umetnosti u Novom Sadu.
Izložba će biti otvorena do 25. maja, datuma nekadašnjeg Dana mladosti i zvaničnog rodjendana Josipa Broza Tita, koji je umro 4. maja pre tačno 30 godina.
(SEEcult.org)
