Leto Serebrenikova otvara 14. Slobodnu zonu
Film “Leto” pritvorenog ruskog reditelja Kirila Serebrenikova o zvezdama lenjingradske andergraund scene 80-ih otvoriće 7. novembra 14. Filmski festival Slobodna zona u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.
14. Slobodna zona biće održana od 7. do 12. novembra u devet bioskopskih dvorana u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, a svečano će biti otvorena filmom “Leto” u beogradskoj Kombank dvorani, Kulturnom centru Novog Sada i Niškom kulturnom centru.
Film “Leto” premijerno je prikazan ranije ove godine u Kanu, bez prisustva Serebrenikova, koji je već više od godinu dana u kućnom pritvoru zbog optužbi za proneveru sredstava namenjenih produkciji predstava u Gogolj centru, u kojem je umetnički direktor. Snimanje filma “Leto” priveli su kraju njegovi saradnici na osnovu snimajućih proba i rediteljevih beleški.
Prve optužbe za proneveru pojavile su se u jeku proba za baletsku predstavu o Rudolfu Nurejevu u Boljšoj teatru, posle odbijanja Serebrenikova da odustane od bavljenja (homo)seksualnošću proslavljenog baletskog umetnika, ali i nakon njegovih čestih kritika Putinovog režima.
“Leto” je romansirana priča o zvezdama lenjingradske andergraund scene 80-ih i oda mladosti, ljubavi, slobodi i rokenrolu. To je priča o generaciji muzičara koji su, uprkos državnoj cenzuri, uspeli da pronađu svoj glas i obeleže jednu epohu. Jednog leta ranih 80-ih, grupa mladih ljudi svira unplugged rokenrol po stanovima, piše, komponuje, sluša muziku “ideoloških nepijatelja” Dejvida Bouvija, Igija Popa, Lua Rida… i sanja da nastupi pred publikom na jedinom mestu gde je dozvoljeno svirati rokenrol - u lenjingradskom Rok klubu. Muzika se tu sluša u strogo kontrolisanim uslovima i pod budnim okom drugova iz omladinske organizacije.
Inspirisan životom Viktora Coja, frontmena kultne sovjetske grupe Kino, “Leto” opisuje vreme u kojem se muzika sluša sa magnetofonskih traka, ploče se razmenjuju iz ruke u ruku, nema mobilnih telefona i još uvek postoje telefonske govornice, a kafa za poneti se nosi u porcelanskoj šolji.
Među Cojevim neobuzdanim prijateljima i obožavaocima, koji sanjaju da budu poput Sex Pistolsa i Boba Dilana, kriju se reference na neke od najvećih zvezda onog vremena.
Sjajni glumci i saundtrek zvezda sovjetskog roka i panka 80-ih dopunjuju Bouvi, Lu Rid, T-Rex, Talking Heads, Igi Pop, Blondie i mnogi drugi. Kroz nadrealne muzičke scene oni postaju alter ego glavnih junaka. Oni su uzori, simboli, nedosanjan san jedne mladosti bez budućnosti.
Svet koji u svom filmu kreira Serebrenikov, kako ističe Slobodna zona, još čeka one koji će ga promeniti. Njegov film izmamiće osmeh svima koji se sećaju 80-ih, ali je posvećen i onima koji se 80-ih nisu ni rodili i koji bi tek trebalo da pronađu svoj glas u svetu sa previše konformizma i lažne slobode, a premalo autentičnog bunta i iskrenih emocija.
Ulaznice za svečano otvaranje 14. Slobodne zone i film “Leto” u prodaji su od 8. oktobra na biletarnicama Kombank dvorane i Eventima po ceni od 500 dinara, kao i na blagajni KCNS-a po ceni od 300 dinara. Informacije o početku prodaje karata u Nišu biće objavljene uskoro.
Slobodna zona prikazala je prosle godine u Beogradu, Novom Sadu i Nišu 48 dugometražnih i kratkometražnih igranih i dokumentarnih angažovanih filmova, a koji su privukli više od 20.000 gledalaca. Najboljim angažovanim filmom 13. Slobodne zone u međunarodnoj konkurenciji proglašena je poljska dokumentarna porodična drama “Pričest” Ane Zamjecke, koja je dobila i nagradu srednjoškolskog žirija, dok je u regionalnoj selekciji pobedio “Buffet Željezara” Gorana Devića o posledicama dugogodišnje tranzicije društva. Nagrada Human rights u regionalnoj selekciji dodeljena je dokumentarnom filmu “Blink” Jakova Labrovića. Nagradu publike za najangažovaniji kratkometražni film na 13. Slobodnoj zoni osvojio je makedonski film “Nagrada” Lidije Mojsovske, priča o solidarnosti i razumevanju među decom različitih nacionalnosti i vere.
Slobodnu zonu podržali su ove godine: Evropska komisija kroz program Kreativna Evropa (potprogram Media), Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Movies That Matter, Rekonstrukcija Ženski fond, Filmski centar Srbije, Rumunski kulturni institut u Beču, Francuski institut, Grupa 484, Sekretarijat za kulturu Beograda, te ambasade Švedske, Mađarske i Slovenije u Beogradu.
(SEEcult.org)
