Ljudske vrednosti u evropskoj književnosti
Izdavačka kuća Heliks realizuje projekat "Identiteti: istrajnost potrage za ljudskim vrednostima u evropskoj književnosti" koji čini pažljivo odabrana kolekcija od osam romana i jedne zbirke priča - dela autora koji su većinom poznati čitaocima zahvaljujući prevodima drugih njihovih knjiga na srpski (Gracija Deleda, Ema Donohju, Džordž Eliot, Elizabet Gaskel, Andžej Stasjuk, Mark Digen, Skarlet Tomas), dok se Lorans Plazne i Joanu Prvulesku prvi put predstavljaju srpskim čitaocima.
Reč je o knjigama: “Život počinje u petak” (Viaţa începe vineri) Joane Prvulesku, u prevodu Đure Miočinovića sa rumunskog, “Galicijske priče” (Opowieści galicyjskie) Andžeja Stasjuka, u prevodu Biserke Rajčić s poljskog, “Posle razvoda” (Dopo il divorzio) Gracije Delede, u prevodu Aleksandra Stefanovića sa italijanskog, “Ljubav sama” (L’amour seul) Lorans Plazne i “Oficirska soba” (La chambre des officiers) Marka Digena, u prevodu Jelene Stakić sa francuskog, “Sever i jug” (North and South) Elizabet Gaskel, u prevodu Aleksandra Dragosavljevića sa engleskog, “PopCo” Skarlet Tomas, koju je sa engleskog prevela Ana Imširović, te “Kapuljača” (Hood) Eme Donohju, u prevodu Ane Ješić, koja je sa Dušanom Maljakovićem prevela i knjigu “Danijel Deronda” Džordž Eliot.
Odabrana dela su, prema navodima Heliksa, izrazito autentična u narativnim domenima i žanrovima, i predstavljaju duboke i vredne književne uvide, bez obzira na epohu kojoj pripadaju. Kao takva, sa temom projekta komuniciraju na različite načine, a zajedničko im je to što predstavljaju književnu analizu suprotnosti: između bogatih i siromašnih, eksploatatora i eksploatisanih, moćnih i potlačenih, sputanih i onih koji sputavaju, između budućih i prošlih vremena. Našavši se u procepu između tih suprotnosti, pod uticajem rata i ljubavi – univerzalnih katalizatora unutrašnjih previranja i preispitivanja sopstvenog identiteta – junaci i junakinje ovih knjiga pokušavaju da redefinišu sebe, a da pritom očuvaju individualnost. Postavljaju pitanja o sopstvenom poreklu - na primer, u rumunskoj knjizi “Život počinje u petak” ili viktorijanskom klasiku “Danijel Deronda” Džordž Eliot, o ličnoj i društvenoj savesti u korporativnom ili rano-industrijskom svetu (PopCo Skarlet Tomas, Sever i jug) Elizabet Gaskel, o budućnosti čije temelje je poljuljao rat (zbirka Galicijske priče poljskog autora Andžeja Stasjuka ili francuski roman Oficirska soba Marka Digena), o nametnutim ulogama u konzervativnom društvu u kojem pojedinac mora duboko da potiskuje svoje emocije (kao u delu “Posle razvoda” Gracije Delede, ili u savremenom francuskom romanu “Ljubav sama” Lorans Plazne).
Različiti glasovi postavljaju ta pitanja na različitim jezicima, izražavajući ih kroz lokalne prizme i dajući predstavu kako ličnih, tako i grupnih odnosa, tradicija i društvenih okolnosti. Ipak, zajedno proizvode sazvučje epoha i regiona Evrope.
Roman “Danijel Deronda” Džordž Eliot, čije je prvo izdanje objavljeno još 1876. godine, klasik je evropske književnost iz pera te autorke, koja spada u najznačajnije pisce viktorijanske epohe. To je njen najambiciozniji i poslednji roman, koji predstavlja detaljnu, satiričnu sliku tadašnjeg društva. Protkan mnogim autobiografskim detaljima, prikazuje njeno zanimanje za socijalna i religijska pitanja, a ujedno i njenu veliku erudiciju i altruizam. Roman ima nekoliko važnih tema, među kojima su potraga za identitetom glavnog junaka, potom klasne suprotnosti i, konkretno, pozicija Jevreja u britanskom i evropskom društvu u to vreme, a posebna vrednost su pronicljivo i detaljno predstavljeni likovi iz bogatog miljea viktorijanskog doba.
Džordž Eliot je uticala na mnoge velike romanopisce 20. veka, kao što su Henri Džejms, Vilijem Fokner, Džejms Džojs i Virdžinija Vulf. Veliki doprinos dala je i teorijskom proučavanju umetnosti romana, a srpskoj publici poznata je po romanu "Vodenica na Flosi".
Roman “Život počinje u petak” Joane Prvulesku (prvo izdanje 2009) mešavina je krimi priče, romanse i fantazije, čija se radnja dešava u Bukureštu tokom 13 dana 1897. godine i vrti se oko jednog neznanca koga građani nalaze bez svesti u polju prekrivenog snegom. Ispostavlja se da je tajanstveni stranac posetilac iz budućnosti koji, kako se odvija roman, ulazi u domove raznih ljudi i otvara čitaocu vrata Bukurešta kakav je bio pre sto godina. Filmski detaljno, autorka slika ulice, odeću, enterijere, verno i temeljno dokumentovano, zbog čega je ovaj evropski grad glavni lik ove knjige. Za knjigu “Život počinje u petak” Joana Prvulesku je nagrađena Evropskom nagradom za književnost 2012.
Joana Prvulesku piše o poeziju, bavi se i kritikom i esejistikom, a autorka je i romana “Budućnost počinje u ponedeljak”. Bila je gošća 60. Sajma knjiga u Beogradu, a tom prilikom je u intervjuu za SEEcult.org govorila o situaciji u izdavaštvu u Rumuniji, šansama za mlade autore, vremenu i Bukureštu kao inspiraciji, kao i o politici koju smatra legitimnom temom ako se o njoj ne piše iz političkih razloga.
Među knjigama objavljenim u projektu “Identiteti” je još jedna ovenčana Evropskom književnom nagradom – roman “Ljubav sama” Lorans Plazne (prvo izdanje 2005), čija je radnja smeštena u 17. vek. Autorka je, inače, doktor književnosti čiji je uži fokus francuska književnost upravo tog vremena. Roman je napisan donekle arhaičnim jezikom koji odražava tadašnji stil i posebna je vrednost knjige, ali i izazov za prevodioca. Lorans Plazne pripoveda ljubavnu priču koja je i biografija jedne plemkinje toga doba, Katrin Dalbre, koja ispod stega koje joj nameće njena društvena pozicija otkriva slobodu kroz ljubav.
Višestruko je nagrađen i roman “Oficirska soba” Marka Digena (prvo izdanje 1998), koji je, između ostalog, dobitnik francuske nagrade za književnost De Mago, kao i nagrade za mlade autore Rožer Nimije. Glavna tema tog romana je rat i njegove posledice kroz prizmu nekolicine ratnih invalida Prvog svetskog rata. Glavnom junaku, Adrijanu Furnijeu, metak nemačkog vojnika unakazi lice na samom početku rata. Iako će ga operisati više puta, ne uspeva da povrati svoj lik, ali ni svoju ličnost. Najveći deo romana odvija se u bolnici, u okviru odeljena za maksilofacijalnu hirurgiju, gde ostali unesrećeni, nalik njemu, pokušavaju da nađu kopču s normalnim životom.
“Kapuljača” Eme Donohju (prvo izdanje 1995) priča je o dubokoj represiji nad homoseksualnošću u konzervativnom društvu katoličke Irske. Na drugom, jednako važnom nivou, intimna je hronika jedne ljubavi, dočarana u prvom licu glavne junakinje, Penelope, koja nagli gubitak voljene dugogodišnje partnerke mora da proživljava nemo, u sebi, jer gotovo niko nije znao za njihovu vezu. Posebnu vrednost tog romana predstavlja dinamika pripovedanja: smenjuju se scene iz sadašnjice u kojoj Penelopa tokom nekoliko dana mora da obavlja pripreme za sahranu i druge normalne, svakodnevne stvari, i prizori iz prošlosti, odnosno sećanja na njihovu vezu, koja previru u njoj.
“PopCo” Skarlet Tomas (prvo izdanje 2004) je ujedno i triler, i kritika korporativno-kapitalističko-konzumerističkog društva u kojem kompanije ne prezaju od manipulisanja i eksploatacije ljudi u trci za profitom. Takođe, čita se i kao biografija glavne junakinje, neobične preobraćenice od radnika kompanije iz naslova do pripadnice pokreta NoCo za zaštitu prava životinja i ljudi. Zabavan stil, pun matematičkih i drugih zagonetki, sa sajber-pank referencama, zvuči autentično kao glas savesti današnje mlade generacije kojoj je tehnologija jednako bliska koliko i aktivizam. Skarlet Tomas je napisala osam romana od kojih su većina, u osnovi, krimi-priče s postmodernističkim tretmanom. Bila je 2008. godine u užem izboru za nagradu Oranž, jedno od najprestižnijih književnih priznanja u Velikoj Britaniji.
“Sever i jug” Elizabet Gaskel (prvo izdanje 1855) delo je jedne od najznačajnijih engleskih književnica viktorijanske ere, koju je odlikovala izrazita socijalna angažovanost, pa je u svojim knjigama često detaljno prikazivala siromašne slojeve engleskog društva tog vremena, koje je izlagala kritici. U romanu “Sever i jug” dočarava kontrast siromašnog ruralnog juga i industrijskog severa, kao i boljke društvene svesti tokom često bezobzirnog procesa industrijalizacije. Ljubavnu priču između Margaret Hejl, devojke koja je primorana da se sa idiličnog juga preseli u tmurni industrijski grad, i Džona Torntona, vlasnika fabrike, Elizabet Gaskel koristi da kroz lična preispitivanja toga para predstavi moralne izazove modernizacije i da pozove na socijalnu pravdu.
Elizabet Gaskel je i sama bila svedok vremena previranja i industrijske revolucije, saosećala je sa radnicima koji trpe mnoge posledice zbog uslova u kojima žive, i tim romanom želela je da širokoj javnosti obznani problem pred kojim se nije smelo žmuriti.
Roman “Sever i jug” doživeo je i nekoliko uspešnih ekranizacija. Sam naslov tog romana nastao je prema sugestiji urednika Čarlsa Dikensa, i svakako ne predstavlja samo geografske oznake dva dela Engleske i političku parabolu. Koncept ideje o naslovu podržava dublje značenje i simboliku onoga što predstavljaju i sever i jug kao dve različite kulture - aristokratske i radničke, koje se konačno pomiruju u braku suprotstavljenih predstavnika.
“Posle razvoda” Gracije Delede (prvo izdanje 1902), dobitnice Nobelove nagrade za književnost 1926. godine, bavi se zabranjenom ljubavi mladog para koje su surove društvene i životne okolnosti pre toga primorale na razvod. Roman sadrži kritiku strogog, izrazito tradicionalnog i striktno moralnog društva italijanskog juga. Kao i u gotovo svim ostalim delima Gracije Delede, jedan od glavnih junaka njena rodna Sicilija koju živopisno i detaljno opisuje kao prelepu, ali i surovu pozornicu za lične tragedije njenih stanovnika.
“Galicijske priče” Andžeja Stasjuka (prvo izdanje 1995) zbirka je kratkih priča o neizvesnoj budućnosti postkomunističke Poljske. Reč je o poetičnom portretu izmišljenog sela u Galiciji, na jugoistoku Poljske. Stasjuk je kroz 15 priča, koje zalaze i u domen fantastičnog, dao sliku čudnog sveta postkomunističke Poljske čiji stanovnici ne uspevaju da se nose sa realnošću slobodnije, više materijalističke Istočne Evrope posle pada gvozdene zavese. Zbog specifičnog poetičnog stila kojim je oslikan ogoljen književni krajolik, u kojem su mrtvi u stalnom kontaktu sa živima, gde prošlost prodire u sadašnjost, zbirka je prilično zahtevna za prevod, te se tog zadatka prihvatila nagrađivana prevoditeljka Biserka Rajčić, koja je već objavljivala prevode pojedinih segmenata “Galicijskih priča”.
Stasjuk je jedan od najpoznatijih poljskih savremenih pisaca i dobitnik najprestižnije nagrade za književnost u Poljskoj – nagrade Nike. Autor je i putopisa i eseja, a jedna od preovlađujućih tema u njegovim tekstovima je realnost Istočne Evrope i njen odnos sa Zapadom.
Projekat "Identiteti: istrajnost potrage za ljudskim vrednostima u evropskoj književnosti" realizovan je uz podršku programa “Kreativna Evropa” Evropske komisije, nadovezujući se na njegove glavne odlike - globalnost, višejezičnost i širi kontekst (zajednički evropski kulturni prostor). Zato su i knjige u tom projektu, kako navodi Heliks, izabrane ne samo zbog njihovog estetskog kvaliteta, već i radi činjenice da srpski čitaoci dele iste vrednosti sa drugim stanovnicima evropskog geografskog prostora. Odabrane knjige, kako ističe Heliks, podržavaju protok evropske književnosti na više nivoa. Svaka za sebe se ubraja među vredna dela evropske literature, a s druge strane, u širem kontekstu projekta i programa, zajedno tvore sistem provokativnih ideja koje preispituju ključne aspekte ljudskih društava u različitim fazama moderne evropske istorije.
*U PRILOGU - prikazi romana
(SEEcult.org)
