Ludus 20 godina kasnije
Pozorišne novine Ludus, jedine te vrste u Srbiji, ali i u regionu, proslavljaju 13. novembra u Beogradskom dramskom pozorištu 20. rođendan - promocijom novog broja i izložbom fotografija posvećenih tom jubileju.
Centralne teme novog broja Ludusa su samovolja i bezakonje u oblasti pozorišta, kao i situacija u teatrima koji iz različitih razloga ne rade.
Za Ludus pišu i govore: Žanko Tomić, Igor Burić, Goran Jevtić, Duška Radosavljević, Ana Tasić, Primož Bebler, Ivana Vujić, Žan Pjer Tiboda, Nihad Kreševljaković, Emilija Mrdaković, Miloš Krečković, Jovan Ćirilov...
Ludus, list Udruženja dramskih umetnika Srbije, osnovan je 1992. godine, a prvi glavni i odgovorni urednik bio je Feliks Pašić (1939-2010).
Izložba “Foto-fragmenti sećanja – 20 godina kasnije” u BDP-u predstavlja deo bogate dokumentacije Ludusa, a fotografije potpisuju, između ostalih, Vesna Pavlović i Đorđe Tomić.
Početaka Ludusa prisećaju se u novom broju: Svetlana Bojković, Dejan Đurović, Milan Caci Mihailović, Aleksandar Milosavljević, Vesna Pavlović i Gorčin Stojanović.
Naslovnu stranu, pod nazivom “20 godina kasnije – pogled u budućnost”, (Vukovci) potpisuje karikaturista Predrag Koraksić Koraks.
Novi glavni i odgovorni urednik Ludusa je Maša Stokić, a redakciju čine: Žanko Tomić, Gorčin Stojanović, Igor Burić, Goran Jevtić, Filip Vujošević, Zoran Mišić, kao i Milica Kralj i Sanja Tasić Krsmanović.
U uvodnom tekstu novog broja, pod naslovom “Dok je krize - biće i Ludusa”, Maša Stokić rezimira ukratko sumornu jesenju sliku pozorišne scene u Srbiji, podsećajući na sukob glumaca i upravnika Ateljea 212, smenu upravnika Narodnog pozorišta Beograd, iako mu nije istekao mandat po konkursu, sličnu situaciju u Pozorištu mladih u Novom Sadu, mada ono još nije dobilo novu upravu...
“...Pozorje čeka ista priča; promene u Nišu, Kraljevu, Užičani strepe; Pozorište u Vranju - zgarište; leskovačko ne radi - rekonstrukcija nije završena po planu; teatar u Zaječaru zatvorili vatrogasci; u Subotici se i dalje zida... Postojeći Zakon o kulturi, koji se, je l’ te, odnosi i na pozorište je ili neprimenjljiv (zbog usaglašavanja sa drugim aktima) ili se ne poštuje. Zakon o pozorištu nije ni na vidiku. Mračno se šalim da, kakav je odnos lokala (nisam sigurna da bi se to moglo nazvati ‘prestoničkim’ stavom) prema beogradskim teatrima, stiče se utisak da bi Osnivač najsrećniji bio da ista sruši, izbetonira i napravi teniske terene... ili bazene... pošto je kultura definitivno postala neisplativa, skupa igračka, od koje niko nema koristi. Naročito – oni koji nikada nisu ni pokušavali da je suštinski razumeju, već im služi ili ‘na polzu’ ili kao ‘nužno civilizacijsko zlo’”, navela je, između istalog, Maša Stokić.
Prema njenim rečima, pre 20 godina, kada je Ludus pokrenu na čelu sa Feliksom Pašićem, pozorištnici su imali status “dvorske lude” kojoj su vlasti i firme njima bliske, ipak, udeljivale poneku mrvicu, bili su im zabavni.
“Za sve ostale, bili smo glas društvene, kulturne tj, umetničke savesti, jasnije političke svesti. Pisali smo oprezno, ali otvoreno o pojavama koje se nisu ticale samo teatra, već kulture življenja, razmišljanja, ponašanja. Bilo je to, na žalost, kratkog daha. Samoreklamerstvo, samoljublje i samovolja ojačali su ono što teatru i ljudima od teatra nikad nije bilo imanentno – strah da se progovori o svemu što boli, unižava, urušava jedno društvo. Opet smo na početku. Možda ovoga puta – nešto i pokrenemo na duže staze. I to, ne samo na papiru, već i u formi novog milenijuma – elektronskom izdanju i preko društvenih mreža, da bi svi došli do infomacija, pa tako i dobili priliku da istupe”, navela je Maša Stokić.
Povodom 20-godišnjice, pokrenuto je i onlajn izdanje Ludusa na sajtu Udruženja dramskih umetnika Srbije, a otvorena je i strana na Fejsbuku.
Prvi broj Ludusa objavljen je 5. novembra 1992. godine, a do kraja kraja 1999. godine uređivao ga je Feliks Pašić. Potom su Ludus uredivali Aleksandar Milosavljević (2000-2006), Mirjana Ojdanić (2006-2007) i Tatjana Nježić (od 2008).
(SEEcult.org)
