Majić o novom romanu: Pogledati zlu u oči i suprotstaviti se

Sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić, čiji je prvi roman “Deca zla” postao bestseler, u novom romanu "Ostrvo pelikana" govori kroz glasove četvoro glavnih junaka - sudije, novinarke i mladog para Roma, o zlu u ljudima, identitetu, sudaru različitih kultura, a naročito o moralnim pitanjima očuvanja čistote svake vrste.

“Više od 25 godina bavim se različitim oblicima lošeg, negativnog ponašanja. To je moj svakodnevni posao”, rekao je Majić na promociji novog romana 22. septembra u Dorćol placu, na kojoj su učestvovali i reditelj i pisac Goran Marković, naučna savetnica Balkanološkog instituta SANU Biljana Sikimić i Milica Vinaver Ković kao moderatorka, a odlomke je čitala glumica Jovana Gavrilović.

Kako je istakao Majić, njegovo najveće otkriće, koje uporno nastoji da prenese prijateljima i porodici, jeste da "ne treba imati zablude da užasne stvari čine nekakvi drugi ljudi, koji su drugačije skrojeni, koji nemaju ništa zajedničko sa nama”.

“Stvarnost nas uči da su to ljudi oko nas, naši prijatelji, poznanici, komšije. Razmišljanje tipa ’ko su ti ljudi koji su mogli da učine tako strašne stvari’ predstavlja grešku većine. Svi znamo nekoga ko bi mogao da uradi najstrašnije stvari. To je delom tema priče mog romana”, rekao je Majić, dodajući da je jedan od segmenata i refleksija na Aušvic.

Majić je naglasio da reakcija na zlo ne sme biti bežanje iz stvarnosti – u pilule ili u zanimljive knjige i filmove, već suočavanje sa njim, što sudija u romanu i pokušava. “Pogledati zlo u oči i na taj način mu stati na put. Ono samo neće stati. Moramo mu se suprotstaviti“, rekao je Majić, koji privlači pažnju javnosti i tekstovima na svom blogu o korupciji, nepotizmu i političkim pritiscima u pravosuđu.

Na pitanje moderatorke koliko je sebe uneo u lik savesnog, starinskog sudije, čiju glavu traže mediji i vlast, Majić je odgovorio da sigurno ima u sudiji Pavlu Dedijeru i dosta njega samog, ali da je slično i sa drugim likovima u romanu.

“Veliko je pitanje da li mi išta možemo da napišemo potpuno lišeni sebe i svog iskustva. Siguran sam da me ima i u Ajši i u Gabrijelu, pa i novinarki Jovani. To je način na koji pisac gradi svoje likove. Što se tiče sudije Dedijera, voleo bih da me nema previše. On je ipak čovek u penziji, sklon suicidnim razmišljanjima, pod stare dane klizi u toksikomaniju i jako je depresivan. Ne nalazi, nakon čitave karijere, drugi način za sebe i za rešenje problema na koji je naišao, do ekstremnih rešenja”, izjavio je Majić.

Naslov romana, u izdanju Vulkan izdavaštva, “osmišljen tako da pomalo zavede”, ali i da pokaže da stvari nisu onakve kakve nam izgledaju na prvi pogled.

“Čitav roman govori o tome koliko je opasno poverovati da su stvari ono što nam deluje da su na prvi pogled. Naslov zvuči poetski i neko ko ne zna šta ja pišem verovatno bi zaključio da je reč o ljubavnom romanu. S druge strane, ostrvo pelikana je i naziv za Alkatraz, ali i za jedno ostrvo u Skadarskom jezeru, na kojem se najveći deo radnje odvija. Otuda dolaze različiti impulsi i razmišljanja šta je zapravo ostrvo pelikana. To je simbolika koja je tu da čitaocu kada uđe u priču pokaže da sve, pa i ono što je u izlogu može biti varljivo”, rekao je Majić, napominjući i da je ptica pelikan u hrišćanskoj mitologiji simbol žrtvovanja.

Goran Marković, koji je uz Filipa Davida bio i recenzent novog Majićevog romana, izjavio je da se često pitao o čemu sve misli jedan sudija kada donosi odluku. U Majićevoj knjizi postoji nekoliko odgovora na to pitanje.

“Druga stvar koja mi je delovala kao otkriće jeste svet tih Roma, njihov jezik i način razmišljanja. Iako kod nas postoji već bogata tradicija bavljenja Romima, pogotovo u kinematografiji, ovde je to drugačije, dublje, različito od onoga što sam ja znao o Romima. Vrlo me je to impresioniralo”, istakao je Marković.

Marković  je privuklo i nešto što inače obožava, a to je melodrama. “Smatram da je melodrama vrhunski žanr. Ovde imamo dve melodrame, ne samo ljubavnu priču dvoje mladih Roma koja se završava katastrofalno, nego i neku vrstu latentne veze između ostarelog sudije i novinarke koja je takođe na ivici neke propasti”, rekao je Marković, priznajući uz osmeh da je čak molio Majića da pojača tu drugu liniju, jer je želeo kao čitalac da se tu nešto dogodi, ali da ga autor nije poslušao.

Majić je takođe šaljivo primetio: “To je za nastavak”.

Za Markovića kao reditelja roman “Ostrvo pelikana” je i vrlo filmičan, jer nudi različite poglede, iz više uglova osvetljava jedan događaj, kao na primer kao u čuvenom filmu “Rašomon” Akire Kurosave.

Milica Vinaver Ković je takođe istakla to višeglasje, te ocenila da je ovaj složeno konstruisani roman vrhunac umetnosti kontrapunkta, a da istovremeno priča vrlo lako teče. Kroz  bogatstvo tema i bogatstvo jezika različitih likova, kroz moralna preispitivanja, kako je rekla, “Ostrvo pelikana” ima univerzalnu vrednost, ali i daje sliku današnje Srbije, izuzetno je slojevit i izuzetno lep za čitanje.

Biljana Sikimić, koja je kao lingvista i konsultant za običaje doprinela da priča o dvoje Roma bude data autentično, izjavila je da posao nije bio lak.

“Pokušala sam da ’ubijem’ naučnika u meni, jer je reč o fikciji gde ne mora sve da bude tačno, kao u udžbenicima gramatike. Tako smo došli do kompromisa”, rekla je Biljana Sikimić, objasnivši kako su za Ajšu - koja je muslimanskog porekla i živi u okolini Beograda, i Gabrijela - pravoslavca iz južnog Banata, izmiksovali dva različita srpska i dva romska dijalekta, kojima govore Arlije i Kalderaši.

“Želela sam da kroz jezik pokažem i koliko su Romi u Srbiji heterogena zajednica”, rekla je ona, dodajući da je uključila i romski folklor, autentične psovke, kletve i zakletve.

Na koricama knjige štampana je i ocena Filipa Davida da se roman “Ostrvo pelikana” zasniva na “hrabrom i bespoštednom obračunu sa društvenim licemerjem” i da “ulazi u red onih umetničkih dela koja u ime istine i pravde nikoga ne štede i nikome ne povlađuju”.

*Foto: Asja Zec

Intervju sa Miodragom Majicem za SEEcult povodom prvog romana "Deca zla" http://www.seecult.org/vest/majic-pobeda-u-borbi-s-neprirodnim-poretkom-...

(SEEcult.org)