• Search form

26.09.2017 | 23:43

Male priče Dejvida Linča

Male priče Dejvida Linča

U Kulturnom centru Beograda, u sve tri galerije, do 30. septembra traje izložba fotografija Dejvida Linča (David Lynch), proslavljenog filmskog režisera i vizuelnog umetnika, pod nazivom Male priče. Izložba je premijerno prikazana 2014. godine u Evropskoj kući fotografije u Parizu. Autor je izložio pedeset šest crno-belih fotomontaža ili fotografika, među kojima se izdvajaju podciklusi Enterijeri u galeriji Argtet i Glave u galeriji Podrum.

“Trebalo mi je najpre da dobro shvatim, pa prema tome, ako je moguće, i da dobro kažem, (bila to čak jednostavna stvar) po čemu Referent Fotografije nije isti kao onaj u drugim sistemima prikazivanja. Ne nazivam „fotografskim referentom” uslovno realnu stvar na koju upućuje neka slika ili znak, nego nužno realnu stvar koja je bila postavljena ispred objektiva, bez čega ne bi bilo fotografije. Slikarstvo da, ono može oponašati stvarnost a da je nije videlo. Diskurs kombinuje znakove koji svakako imaju referente, ali ti referenti mogu biti i jesu najčešće „himere”. Suprotno tim oponašanjima, u Fotografiji ne mogu nikad negirati da je stvar bila tu. Tu postoji dvostruko stanje povezanosti: stvarnosti i prošlosti. A budući da ta nužnost postoji samo za nju, treba je, svođenjem, uzeti kao samu suštinu, noem Fotografije. Ono čemu sam sklon u jednoj fotografiji (ne govorimo još o filmu) nije ni Umetnost, ni Komunikacija, nego Referenca koja je temeljno određenje Fotografije”.¹

Rolan Bart (Roland Barthes) u svojoj čuvenoj knjizi Svetla komora, govori  o tome da analogna fotografija pripada onoj vrsti lisnatih predmeta kod kojih je nemoguće razdvojiti dva lista a da ih ne uništimo, poput prozorskog stakla i pejzaža, želje i njenog predmeta ili čak Dobra i Zla. Međutim, danas digitalna fotografija ukida i tu hipotetičku, infinitezimalnu razdaljinu; u njoj bartovski fotografski referent više nije conditio sine qua non fotografije. Digitalni snimak je moguće naknadno izmeniti do neprepoznatljivosti, po čemu se on približava “himeričnosti” slikarstva. Štaviše, digitalna fotografija ne barata prošlošću ili Vremenom uopšte, na način na koji to čini analogna. Slikarstvo, crtež i sl. metaforizuju ili simbolizuju Vreme, baveći se prevashodno posledicama ili efektima Vremena. Analogna fotografija ne simbolizuje niti ovaploćuje Vreme, već ga opredmećuje, budući da jednu njegovu dimenziju (prošlost) izvodi iz konceptualne i psihološke u empirijsku sferu. Digitalna fotografija pak ujedinjuje klasičnu sliku i analognu fotografiju stvarajući novu vrstu slike stvarnosti – empirije  koja ne obavezuje.

Digitalna slika oštrije od analogne dokumentuje fotografisane  prizore, nemajući pri tom svog nosioca poput platna, filma, papira i sl, zbog čega može biti, paradoksalno,  najnestvarnija (u taktilnom smislu) i najkonkretnija slika stvarnosti  u isto vreme. Pošto je svaki piksel digitalne slike moguće modifikovati nebrojeno puta, Vreme je u njoj baština budućnosti. Izvesno je da, za razliku od analogne, digitalna slika, zbog prethodno rečenog, ima budućnost upisanu u samu strukturu svog postojanja (koja ne uključuje nužno i doslovnu trajnost).

Enterijer # 4/Interior # 4, 82 x 83,5 cm

Po svemu sudeći, Dejvid Linč ovom izložbom pokušava da ostvari specifičnu fuziju digitalne, analogne i likovne predstave. U pitanju su radovi koji su prvobitno bili digitalno manipulisane slike odštampane kao grafike, na kojima je autor ručno intervenisao, potom ih je fotografisao analognim fotoaparatom a film je dao na razvijanje foto laborantima. Umetnik ovde digitalnu grafiku uvodi u dijalog sa analognom fotografijom posredstvom „prevodioca“ tj. likovnih intervencija na samim grafikama. Čini nam se da Linč u Malim pričama pokušava da zadrži karakter pojedinačnih tehnika, lišavajući ih tom prilikom njihovih suštinskih karakteristika i samorazumljivosti: on stvara analognu fotografiju bez referenta (budući da fotografiše nepostojeće, digitalno proizvedene prizore na grafikama), koja istovremeno ostaje i digitalna slika lišena budućnosti (tj. transformativnosti tipične za digitalne slike), s obzirom da ostaje zauvek fiksirana, upisana u analognu fotografiju.

Takođe, postoji mogućnost da se štampana grafika interpretira kao fotografski referent u nedostatku referenta. U tom slučaju bi se konačni proizvod mogao posmatrati kao posebna vrsta reprodukcije kao umetnosti, koja „krije svoju motivaciju” (prethodno postojeće delo, ovde grafiku).

Na pomenute načine, umetnik u završenim delima briše tragove njihovog porekla, računajući izgleda unapred sa zbunjenošću publike.

U stilskom pogledu, u Linčovim radovima su najprimetniji uticaji nadrealističkih, dadaističkih i art brut poetika. Fotografike izložene u Likovnoj galeriji predstavljaju najslabije radove. Hose Antonio Marina (Jose Antonio Marina) u svojoj knjizi Teorija stvaralačke inteligencije govori o početku stvaralačkog procesa sledeće:

“Kakvu predstavu o svom cilju ima umetnik kad krene da radi na delu? Ako je verovati njihovim priznanjima, autori se obično upuštaju u rad imajući veoma nejasnu ideju o onome što žele da postignu. Reč je o onome što stručnjaci za veštačku inteligenciju nazivaju loše definisanim problemima. Već odavno je poznato da se umetničko stvaralaštvo može posmatrati kao rešavanje nekog problema. Celu stvar zatamnjuje još i to što ni sam autor ne bi mogao da precizira problem koji svojim delom želi da reši, jer on zaista na početku ima samo prazne konture, gotovo predosećaj. Meni se dopada da to nazivam „oskudnom temom”.²

Smatramo da se Linč u pomenutim radovima ne udaljuje previše od takozvane „oskudne teme“. Kao da autor previše uživa u larpurlartizmu iracionalnog, zbog čega odustaje od razrade početnih impulsa, poput nadrealista iz tridesetih godina XX veka.³

Prozor # 7/Window # 7

Serijal pod nazivom Enterijeri u Artgetu predstavlja nešto uspelije radove. Ističu se prizori koncipirani kao izlozi/prozori ili staklene kutije u  kojima se nalazi po jedan zagonetan predmet. Ovi predmeti izgledaju kao odabrani fragmenti, krupni planovi potencijalno košmarnog sna. Umetnik te košmare pak ne prikazuje eksplicitno već se oni samo naslućuju ili pretpostavljaju. Kao u antičkoj grčkoj tragediji, glavni  događaji se možda odvijaju iza scene (svesti) a ono što se prikazuje jesu ključni objekti na mestu sažetaka  i komentara. U jednom od radova čitamo (ne)namernu aluziju na čuvenu scenu iz prvog naučnofantastičnog filma Put na Mesec, Žorža Melijesa (Georges Melies), iz 1902. godine. No dok je kod Melijesa ikonična scena u kojoj se raketa zabija u oko Meseca ispunjena komičkom i ludičkom agresivnošću, dotle je linčovski „Mesec” uronjen u atmosferu nametljive zebnje i  oslepljujućeg ništavila, izraženog rupom koja zjapi na mestu oka.

Žorž Melijes, plakat za film Put na Mesec

Ciklus radova nazvan Glave je svakako najubedljiviji segment izložbe, koji karakteriše likovno izrazito pročišćen estetski režim. U autorovoj viziji, to je svet apstrahovan od svake semantičke, vizuelne, socijalne, političke… kakofonije i efemernosti koja obeležava doba u kome živimo. Reč je o snimcima sa figurama čija lica krase „fiziognomske crte” nesvesnog. Ako su navedene glave nekakvi savremeni idoli, onda one u  kontekstu Linčovog imaginarijuma mogu biti samo „idoli” strahova, strepnji, egzistencijalnih dvoumica itd. A mogu se tumačiti i kao etide ili čak stilske figure neiskazivog. Ipak, iako je ova grupa radova najzaokruženija i najpromišljenija, ne možemo se oteti utisku da ovde preovlađuje određeni manirizam začudnosti, koji se (suviše) oslanja na slikarstvo belgijskog umetnika nadrealiste Renea Magrita (Rene Magritte).

Linčovo filmsko stvaralaštvo se na ovoj postavci uočava u tragovima, premda ovi radovi zaslužuju da budu posmatrani kao relativno nezavisan korpus. U njima dolazi do izražaja umetnikov prepoznatljiv stil pomoću koga pokušava i neretko uspeva da bude na visini Pitanja.

Izložbu Male priče Dejvida Linča su producirale Evropska kuća fotografije, Pariz, i Galerija Item, Pariz.
The exibition Small Stories by David Lynch ws co-produced by the Maison Europeene de la Photographie, Paris, and Item Gallery, Paris.

¹Rolan Bart, Svetla komora, Izdavačko preduzeće "Rad", Beograd, 2004, 76-77 str.

²Hose Antonio Marina, Teorija stvaralačke inteligencije, Službeni glasnik, 2011, 120 str.

³Tokom 30-ih godina prošlog veka nadrealizam je postao jedan od dominantnih pravaca u evropskoj umetnosti.
Zvanična kultura je usvojila nadrealizam koji se dotada borio protiv svakog stereotipnog smisla – kao stereotipni model besmisla.

Dušica Popović, istoričarka umetnosti

  • 03.02.2024 | 10:00

    UGM, Strossmayerjeva ulica 6, Maribor

    SPEKTER. 70 let Zbirke UGM - razstava (2.2.2024.-3.12.2025.)

    http://www.ugm.si

    21.02.2024 | 10:00

    Muzej sodobne umetnosti Metelkova, Maistrova 3, Ljubljana

    KAKO NAPREJ? - izbor del iz zbirke Arteast 2000+ in nacionalnih zbirk Moderne galerije ter posebni projekti - razstava (20.2.2024.-20.2.2025.)

    Marina Abramović

    Jurij Avakumov

    Manca Bajec

    Maja Bajević

    Walter De Maria

    Vlasta Delimar

    György Galántai

    Alla Georgieva

    Igor Grubić

    Dejan Habicht

    Jusuf Hadžifejzović

    Boštjan Hladnik

    Jenny Holzer

    Sanja Iveković

    Zofia Kulik

    Vladimir Kuprijanov

    Siniša Labrović

    Katalin Ladik

    Natalia LL

    David Maljković

    Vlado Martek

    Goranka Matić

    Slavko Matković

    Nonument Group (Martin Bricelj Baraga, Nika Grabar, Miloš Kosec, Neja Tomšič)

    Novi kolektivizem

    OHO (Iztok Geister - Plamen, Matjaž Hanžek, Naško Križnar, Milenko Matanović, David Nez, Marko Pogačnik, Andraž Šalamun)

    Dan Perjovschi

    Darinka Pop Mitić

    Tone Stojko

    Bálint Szombathy

    Škart

    Jane Štravs

    Slaven Tolj

    Milica Tomić

    Konstantin Zvezdočotov

    Življenja spomenikov

    https://www.mg-lj.si/si/razstave/3889/kako-naprej-izbor-del-iz-zbirke-arteast-20...

    11.04.2024 | 10:00

    Mestni muzej Ljubljana, Gosposka 15, Ljubljana

    OD KORZETA DO ŽAKETA - Oblačilni videz Ljubljančanov, 1850-1950 - razstava (10.4.2024.-23.2.2025.)

    https://mgml.si/sl/mestni-muzej

    19.04.2024 | 10:00

    RITAM FRANCUSKE KULTURE 2024 (18.4.-8.12.2024.)

    PROGRAM

    http://www.institutfrancais.rs

    24.05.2024 | 10:00

    Moderna galerija, Cankarjeva 15, Ljubljana

    OZVEZDJA MNOGOTERIH ŽELJA: OB VZHODNEM OBZORJU - razstava (23.5.-24.11.2024.)

    Ala Younis

    Alia Farid

    Basim Magdy

    Essa Grayeb

    Free Palestine Poster Project

    KURS (Miloš Miletić & Mirjana Radovanović)

    Larry Achiampong

    Mona Rouhana Benyamin

    Nika Autor

    Laboratorij zbirke umetnosti neuvrščenih držav (Omar Bsoul, Kareem Dabbah, Inji Efflatoun, Mamdouh Kashlan, Choukri Mesli, Khudhair Shakirji)

    kustosinji: Bojana Piškur (Moderna galerija) in Angelina Radaković (The Mosaic Rooms)

    organizacija: Moderna galerija, The Mosaic Rooms London

    https://www.mg-lj.si/si/razstave/3931/ozvezdja-mnogoterih-zelja-ob-vzhodnem-obzo...

    22.06.2024 | 10:00

    Moderna galerija, Cankarjeva 15, Ljubljana

    10. TRIENALE SODOBNE UMETNOSTI - U3: PROTI TOKU ČASA (21.6.-17.11.2024.)

    Nika Autor

    Jaka Babnik

    Nataša Berk

    Viktor Bernik

    Maxime Berthou &  Mark Požlep

    Martin Bricelj Baraga

    Jasmina Cibic

    Ana Čavić

    Lana Čmajčanin

    DNLM

    Aleksandra Domanović

    name:

    Vadim Fishkin

    Jošt Franko

    Tomaž Furlan

    Ištvan Išt Huzjan

    Sanela Jahić

    Staš Kleindienst

    Andrea Knezović

    Polonca Lovšin

    The Nonument Group

    Gala Alica

    Marjetica Potrč

    Tobias Putrih

    Tjaša Rener

    Peter Rauch

    Maruša Sagadin

    Duba Sambolec

    Luka Savić

    Maja Smrekar

    Robertina Šebjanič

    Andrej Škufca

    Igor Štromajer

    Apolonija Šušteršič

    Ulay

    Tao G. Vrhovec Sambolec

    Matej Andraž Vogrinčič

    Nana Wolke

    Neja Zorzut

    Kustos: Tevž Logar

    https://www.mg-lj.si/si

    12.07.2024 | 10:00

    Mednarodni grafični likovni center, Grad Tivoli, Pod turnom 3, Ljubljana

    ADRIANA MARAŽ (1931-2015): RETROSPEKTIVA - razstava (11.7.-10.11.2024.)

    kustosinji razstave: mag. Breda Škrjanec in dr. Nadja Zgonik

    oblikovanje razstave: Mina Fina

    http://www.mglc-lj.si

    06.09.2024 | 10:00

    Muzej savremene umetnosti Beograd

    Ciklus izložbi: Umetnost i ličnost - skulptorke iz kolekcije MSU

    MAGIČNOST DREVNOG - VENIJA VUČINIĆ TURINSKI (1934, Kolašin) - izložba (5.9.-23.11.2024.)

    autorka: dr Rajka Bošković

    https://www.msub.org.rs

    06.09.2024 | 10:00

    Muzej savremene umjetnosti Republike Srpske, Trg Srpskih Junaka 2, Banja Luka

    NEW ERA: UMJETNIČKI DISKURSI O DRUŠTVENIM I KLIMATSKIM PROMJENAMA - grupna intermedijska izložba (5.9.-5.11.2024.)

    Igor Bošnjak

    Isidora Branković

    Jovan Došenović

    Dejan Marković

    Marija Marković

    Danilo Milovanović DNLM

    Bojan Mrđenović

    Helena Tahir

    Nikola Tomić

    Adrien Ujhazi

    Umjetnička grupa diSTRUKTURA

    Umjetnička grupa PLATEAURESIDUE

    Kustosi izložbe: Mladen Banjac (MSURS), Miha Colner (GBJ), dr Sanja Kojić Mladenov (MSUV)

    organizacija: Muzej savremene umjetnosti Republike Srpske, Muzej savremene umetnosti Vojvodine iz Novog Sada i Galerija Božidar Jakac - Muzej moderne i savremene umjetnosti iz Kostanjevice na Krki

    http://msurs.net

    11.09.2024 | 11:00

    Galerija Klovićevi dvori, Jezuitski trg 4, Zagreb

    MISTERIJ MAJSTORA FORTEZZE - EUROPSKA BAŠTINA ŠIBENSKOGA GRAVERA - izložba (10.9.-10.11.2024.)

    Autorice izložbe: Marina Lambaša, Flora Turner Vučetić

    Organizacija izložbe: Galerija Klovićevi dvori i Muzej grada Šibenika

    Kustosice izložbe: Jasmina Bavoljak, Marina Lambaša

    Likovni postav izložbe: Dinko Uglešić

    https://gkd.hr

Video
21.06.2024 | 21:54

VOĐENJE: Luka Marjanović – Nevolje u raju

Luka Marjanović: Nevolje u raju, Galerija Doma omladine Beograda, 11-23. jun 2024.