Mali presek velike indonežanske kinematografije
Nedelja indonežanskog filma svečano je počela 2. oktobra u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu projekcijom romantične komedije “Šta se desilo sa ljubavlju? 2” (2016) reditelja Ririja Rize, u prisustvu jednog od glavnih glumaca Nikolasa Saputre.
Saputra će gostovati 4. oktobra i u Kulturnom centru Novog Sada povodom te revije, kao i rediteljka i producentkinja Sekar Aju Asmara (Ayu), sa kojom je u Kinoteci ukratko predstavio savremenu indonžansku kinematografiju i odgovarao na pitanja publike.
Indonežanska kinematografija, kako su gosti ispričali, u fazi je uspona, sa više od sto naslova godišnje. Vratilo se i poverenje publike u domaći film, ali je problem nedovoljan broj bioskopa.
Najviše se snimaju horori, komedije, filmovi o tinejdžerima i školskim ljubavima, ali ima i umetničkih filmova koji su zapaženi na međunarodnim festivalima. Neki autori vraćaju se etno baštini, a ti lokalno ukorenjeni filmovi u svetu deluju vrlo originalno. U poslednje vreme pojavljuju se i filmovi sa kritičkom notom, mada u pogledu cenzure autori ne znaju koja su tačno pravila, te ponekad i jedan filmski poljubac može da bude problem.
Kako je rekao popularni glumac Saputra, prvi deo filma “Šta se desilo sa ljubavlju?” (2002), u kojem je debitovao, gledalo je 2,5 miliona ljudi.
“Okupili smo se 14 godina kasnije u istom sastavu i nastavili priču naših junaka. To je duži period nego kod Ričarda Linklejtera koji je ponovo spojio junake filma ‘Pre svitanja’ nakon devet godina. Mi smo i nastavkom pomerili granicu, privukli smo 3,5 miliona gledalaca”, rekao je Saputra.
Sekar Aju Asmara, koja je i pre dve godine bila gošća Nedelje indonežanskog filma u Beogradu, sada učestvuje kao jedan od producenata muzičke komedije i drame “Koboj fakultet“ (2019), u režiji Pidija Baika i Tubagusa Dedija.
“Ne može se dati jedna definicija šta je to indonežanski film. Naša kinematografija odražava veliki diverzitet naših ljudi i kulture”, izjavila je ona, dodajući da u zemlji koja se prostire na više hiljada ostrva postoji i više hiljada mišljenja o tome kako treba da se ispriča filmska priča.
Broj gledalaca dostigao je oko 50 miliona godišnje što, kažu gosti, i nije velika cifra za tako mnogoljudnu zemlju. Problem je nedovoljan broj bioskopa. Srećom, u toku je trend otvaranja novih sala. U ukupnoj poseti domaći filmovi vode sa više od 50 odsto, a pored njih gledaju se i filmovi iz Holivuda, Evrope, Japana i drugih zemalja.
Nedelju indonežanskog filma svečano je otvorio ambasador Indonezije u Beogradu Mohamad Čandra Vidja Judhu, ističući značaj kulture u bilateralnim odnosima. Podsetio je da se ove godine obeležava 65. godišnjica upostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Indonezije.
“Znamo da Srbija ima dugu filmsku istoriju, da je njen prvi igrani film stariji od sto godina. Film je važan deo naše civilizacije, između ostalog zato što nam pomaže da se bolje upoznamo. Film približava ljude jedne drugima”, istakao je ambasador u govoru na srpskom i na engleskom jeziku.
Upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke Marjan Vujović izrazio je zadovoljstvo nastavkom saradnje i istakao da osam odabranih filmova predstavljaju “mali presek jedne velike kinematografije”.
U okviru svečanog otvaranja, polaznice plesne škole koja deluje pri ambasadi Indonezije izvele su tradicionalni indonežanski ples, a taj program najavljen je i na otvaranju Nedelje indonežanskog filma u KCNS-u, u kojem će biti održana od 3. do 6. oktobra.
Organizatori su se potrudili da urede enterijer ulaznog hola i velikog foajea Kinoteke pomoću indonežanskih abažura, figura i drugih dekorativnih elemenata.
Program Nedelje indonežanskog filma, koji obuhvata i ostvarenja “Boven Digoel” (2017) FH Purnomoa, “Instant heroj” (2016) Fadžara Bustomija i druge, biće nastavljen do 8. oktobra u Muzeju Jugoslovenske kinoteke u Kosovskoj, a ulaz je besplatan.
Nedelju indonežanskog filma organizovali su ambasada Indonezije u Beogradu u saradnji sa Centrom za razvoj filma Ministarstva prosvete i kulture Indonezije, Jugoslovenskom kinotekom i KCNS-om.
(SEEcult.org)