Medeni mesec u Sava centru
Beogradska premijera savremene drame “Medeni mesec” Gorana Paskaljevića - prve srpsko-albanske koprodukcije, koje je upravo nagrađena Zlatnim klasom 54. Međunarodnog filmskog festivala u Valjadolidu, zakazana je za 24. novembar u Sava centru. “Medeni mesec” opisuje odnos Evrope prema Balkanu kroz paralelne priče o sudbini dva mlada para, srpskog i albanskog, koji odlučuju da napuste domovine u potrazi za boljim životom u Zapadnoj Evropi. Već na prvom graničnom prelazu, međutim, shvataju da to neće biti lako i raspršuju se njihovi snovi o EU.
Beogradska premijera savremene drame “Medeni mesec” Gorana Paskaljevića - prve srpsko-albanske koprodukcije, koje je upravo nagrađena Zlatnim klasom 54. Međunarodnog filmskog festivala u Valjadolidu, zakazana je za 24. novembar u Sava centru.
“Medeni mesec” opisuje odnos Evrope prema Balkanu kroz paralelne priče o sudbini dva mlada para, srpskog i albanskog, koji odlučuju da napuste domovine u potrazi za boljim životom u Zapadnoj Evropi.
Već na prvom graničnom prelazu, međutim, shvataju da to neće biti lako i raspršuju se njihovi snovi o EU.
Melinda i Nik putuju u Italiju kako bi mogli da ostvare svoju ljubav, zabranjenu u Albaniji, dok Vera i Marko kreću ka Austriji preko Mađarske - Marko je talentovani violončelista koji je dobio priliku da svira u čuvenoj Bečkoj filharmoniji.
Albanski par stiže na južnu granicu Italije, gde započinju njihovi problemi, dok Veru i Marka hapse na mađarskoj granici zbog nesrećnog sleda događaja, iako imaju uredne vize i ostala dokumenta, a nemaju nikakve veze sa incidentom koji se desio na Kosovu, u kojem su dva italijanska vojnika poginula.
To ih, bar privremeno, sprečava da ispune svoje snove, što je čest slučaj sa mladim ljudima na Balkanu, koji plaćaju za greške prethodnih generacija.
Glavne uloge igraju Nebojša Milovanović, Jelena Trkulja, Petar Božović, Lazar Ristovski, Jozef Shiroka, Mirela Naska, Bujar Lako i Yllka Mujo.
Svetska premijera “Medenog meseca” bila je na 66. Mostri, a potom je prikazan i u Torontu, a na upravo završenom Valjadolidu Paskaljević je za taj film dobio i glavnu nagradu Zlatni klas i nagradu FIPRESCI.
To mu je treći gran pri Valjadolida, što još nije pošlo nijednom 54-godišnjoj istoriji tog španskog festivala.
Prethodno je dobio Zlatni klas 1995. za film “Tuđa Amerika”, a potom 2006. za “Optimiste”, za koje je i Lazar Ristovski nagrađen za najbolju mušku ulogu. “Optimisti” su tada proglašeni najboljim i od žirija mlade publike.
“Medeni mesec” je rađen u produkciji kuća Nova Film, Beograd Film, i Ska-ndal Production, a Paskaljević je sarađivao na scenariju tog filma sa mladim albanskim piscem i producentom Gencom Permetijem, koji je u Valjadolidu i pročitao 31. oktobra njegovu poruku zahvalnosti organizatorima tog španskog festivala, jer nije mogao da prisustvuje uručenju Zlatnog klasa.
Paskaljević je pre dve godine, kada je započeo rad na filmu "Medeni mesec", rekao da želi da pokaže da su Srbi i Albanci spremni jedni drugima da pruže ruku kroz kulturnu saradnju.
“Iskonska netrpeljivost među našim narodima ne postoji. Nju su stvorili nacionalisti, sa naše i njihove strane, i ona je onemogućila da se posećujemo, upoznajemo i razmenjujemo iskustva. U vreme kada se potpiruje mrznzja zbog svega što se događa na Kosovu, Genc i ja smo shvatili da je to trenutak da pokažemo da smo u stanju da jedni drugima pružimo ruku kroz kulturnu saradnju”, rekao je Paskaljević 2007. godine u intervjuu “Politici”.
Prema njegovim rečima, umetnost bi trebalo da ukaže koliko je mržnja razarajuća i da ujedno opomene - ukoliko su ljudi spremni da tu poruku umetnosti prihvate.
On je rekao i da je zato i želeo da snimi “Medeni mesec” sa Gencom, da bi poslali tu poruku, jer mržnja ne sme da nadvlada.
“Ukoliko mržnja nadvlada, razaraju se sve ljudske vrednosti i dolazimo do ništavila”, rekao je Paskaljević.
Paskaljević je dobitnik niza filmskih nagrada i drugih prestižnih priznanja, uključujući francuski Orden za umetnost i književnost.
Početkom prošle godine je imao i retrospektivu u Muzeju moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku, gde je prikazano 13 igranih i dva kratkometražna filma, uključujući “Čuvar plaže u zimskom periodu”, “San zimske noći”, “Pas koji je voleo vozove”, “Bure baruta”, “Poseban tretman”, “Anđeo čuvar”, “How Harry Became a Tree”, “Varljivo leto '68”, “Someone Else's America”, “Tango Argentino” “Optimisti” i “Vreme čuda”.
Retrospektivu Paskaljevića u MoMA priredio je viši kustos Odeljenja za film tog muzeja Lorens Kardis (Laurence Kardish), a organizovana je bila u saradnji sa Ministarstvom kulture Srbije, Skupštinom grada Beograda i Jugoslovenskom kinotekom.
Rođen u Beogradu 1947. godine, Paskaljević je završio Filmsku akademiju u Pragu, a 1976. debitovao je filmom “Čuvar plaže u zimskom periodu” i već za njega je dobio nagradu kritike u Berlinu.
(SEEcult.org)