Memoari Karla Maldena, uskoro i spomenik ispred Kinoteke
Memoari Karla Maldena (1912-2009) “Kako sam uspeo”, u izdanju “Službenog glasnika”, predstavljeni su 13. novembra u Jugoslovenskoj kinoteci, koja od 2016. godine čuva legat tog američkog glumca srpskog porekla, a uskoro će ispred njenog zdanja osvanuti i njegov spomenik.
“Bio je veliki glumac. Snimio je više nego iko. Nema glumca koga sam tokom kasnijih godina upoznao, a da mi nije rekao: ‘Najbolji glumac s kojim sam ikada radio bio je Karl Malden’”, izjavio je na promociji holivudski producent Den Tana, prijatelj Maldena, kome je Jugoslovenska kinoteka posvetila novembarski ciklus Velikani svetskog filma.
Direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić najavio je otkrivanje spomenika Maldenu za 20. novembar, izrazivši zadovoljstvo zbog promocije dugoočekivanih memoara tog značajnog umetnika koji je u dugoj i plodnoj karijeri osvojio i Oskara - za ulogu Miča u filmu “Tramvaj zvani želja” (1951) Elije Kazana. Tim filmom, u kojem su mu partneri bili Marlon Brando i Vivijen Li, i počinje Maldenov ciklus koji od 18. do 23. novembra obuhvata i Kazanov film “Na dokovima Njujorka” (1954), “Zatočenik iz Alkatraza” (1962) Džona Frankenhajmera, “Jesen Čejena” (1964) Džona Forda… te na zatvaranju američko-jugoslovenski film “Suton” (1982) Gorana Paskaljevića.
U ime izdavača Maldenovih memoara, koje je priredio Aleksandar Vlajković, Petar Arbutina rekao je da je svakom izdavaču drago da se uključi u projekat važan za kulturu svoje zemlje, a posebno je istakao Maldenovu odanost srpstvu.
“Karl Malden se jako dobro osećao i u srpskom i u američkom odelu. U smislu žanra, ova knjiga je biografija, u čijem je pisanju pomogla Maldenova ćerka Karla, ali je to istovremeno roman o jednom neobičnom životu koji se pokazao moguć, roman dat kroz neposredan i iskren iskaz. Ono što je važno jeste da je takav život postojao i da ga je jedan veliki svetski umetnik sobom u svakoj prilici i svedočio, ne zaboravljajući da je Srbin, trudeći se da postane veliki umetnik. Znači, te dve stvari mogu da postoje simultano”, rekao je Arbutina.
Suizdavač memoara je “Srpska veza”, asocijacija koja se bavi Srbima u rasejanju, napomenuo je Vlajković, koje je autorska prava prenela Karla Malden.
“Uporedio bih ovu izuzetno značajnu knjigu sa knjigom velikana Mihajla Pupina ‘Od pašnjaka do naučenjaka’. Obe nose poruku, naročito važnu za mlade generacije - da sve počiva na mukotrpnom radu”, rekao je Vlajković i istakao da Maldenovi memoari govore i o zlatnom dobu Holivuda u kojem je “naš čovek bio najveći akter, a bio je skroman čovek koji je velikim radom postigao velike rezultate, uvek bio ponosan na svoje poreklo i gajio ljubav prema srpskom narodu”.
Vlajković je najavio da je u planu i spomenik Maldenu u zavičaju njegovog oca u Bileći, kao i u Muzeju oskarovaca koji se gradi u Holivudu.
Den Tana se prisetio prijateljstva sa Maldenom dugog više od 55 godina, a isticuci koliko je bio dobar covek, uporedio ga je sa anđelom.
Prilikom njihovog upoznavanja davne 1957. godine, u prisustvu Edvarda Džeja Robinsona i Hemfrija Bogarta, Malden ga je na srpskom jeziku usred Holivuda pitao šta je, a Tana je rekao da je Jugosloven.
“Karl je još pitao da li moj otac slavi slavu. Kada sam odgovorio da smo imali slavu, ali da je to sada zabranjeno, rekao je: ‘Pa ti su Srbin. To je nešto što neće da propadne’. Ali, on nije bio nacionalista. Od oca je poneo nauk: ‘Moraš da budeš dobar Srbin da bi bio dobar Amerikanac’. Takav je i bio celog života“, ispričao je Tana, dodajući da je Malden bio skroman i da bi ga bilo sramota da sluša lepe reči o sebi na promociji.
Na promociji Maldenovih memoara prikazani su i inserti iz šou programa američke televizije u kojem je govorio o svom pravom imenu Mladen Sekulović. Takođe, u okviru promocije izvedena je njegova omiljena pesma “Crven fesić, nano”.
Prvo izdanje memoara Karla Maldena objavljeno je u Njujorku 1997. godine.
(SEEcult.org)
