Mesta u DKC nisu numerisana, ali su neka rezervisana
Kulturni centar Beograda započeo je 19. oktobra obeležavanje 60 godina neprekidnog rada svoje bioskopske dvorane dodelom počasnih mesta istaknutim autorima koji su obeležili srpsku i jugoslovensku kinematografiju protekle decenije, kao i otvaranjem novoosnovanog Festivala nesmisljenih filmova.
Među autorima koji su zauzeli mesta obeležena pločicama sa svojim imenima bili su Slobodan Šijan, Darko Bajić i Zdravko Šotra. Rezervisana mesta su dobili i Đorđe Kadijević, Boro Drašković, Miloš Radivojević, Želimir Žilnik, Lordan Zafranović, Srđan Karanović i Goran Marković. Posebno mesto u Dvorani Kulturnog centra Beograda dodeljeno je i dugogodišnjoj glavnoj urednici programa Vesni Danilović.
“Mesta u DKC nisu numerisana, ali su od sada neka rezervisana”, poručili su pomoćnica direktora KCB-a za program Zorana Đaković Minniti i urednik filmskog programa DKC Ivan Aranđelović, nakon čega je pred punom salom otvoreno prvo izdanje međunarodnog Festivala nesnimljenog filma.
“Ideje reditelja koje su iz raznih razloga naišle na prepreke, ili kao u slučaju filma 'Tramontana' Srđana Karanovića i njegovih 30 godina prepreka, publika sada ima priliku da čuje same reditelje o njihovim idejama i motivima, glumci koji je trebalo da igraju glavne uloge čitaće delove scenarija, slušaće se pesme koje su inspirisale nastanak ovih dela, gledati fotografije lokacija…”, rekao je reditelj Stefan Arsenijević, dugogodišnji filmski urednik DKC i jedan od glavnih autora koncepcije programa obeležavanja jubileja te bioskopske dvorane, koji je pokrenuo Festival nesnimljenih filmova sa KCB-om inspirisan odeljkom iz knjige Rajka Grlića “Neispričane priče” i činjenicom da svaki filmski reditelj – ako je dovoljno dugo u poslu, ima bar jedan omiljeni projekat na kojem je radio godinama, a nikada ga nije snimio.
Festival je i otvorio reditelj Rajko Grlić, koji se uključio video linkom, a njegov nesnimljeni film, zasnovan na scenariju koji je napisao sa Antom Tomićem prema njegovom bestseler romanu “Čudo u Poskokovoj Dragi”, predstavili su sam Tomić i glumci Goran Bogdan i Ivana Roščić.
Prema rečima Grlića, to nije jedini njegov nesnimljeni film.
“Moje groblje nesnimljenih filmova nije malo. Oni imaju velike i male nadgrobne spomenike, a ovo što ćete večeras prikazati kao nesnimljeno je možda najveći nadgrobni spomenik tog groblja. Teško da postoji drugi film koji sam teže prežalio što ga nisam napravio. Ideja je bila jednostavna: Ante je napisao jednu divnu, veselu, šašavu, avanturističku knjigu i onda smo mi seli i promenili pola knjige i napravili scenario za koji ja verujem da je možda najbolje što smo nas dvojica ikada napravili”, naveo je Grlić.
Ante Tomić je o samoj ideji scenarija rekao da su mu “inspirativni ti neoženjeni muškarci u našim selima: njih je veoma puno u svim našim selima. U svim našim selima žive neki zapušteni, neobrijani muškarci koji piju ispred seoskog dućana. Opazio sam da su oni veoma često nesretni, usamljeni ljudi, i da se zapravo boje žena, da su vrlo sramežljivi”. “Priča je stara koliko i veka, o momku i devojci koji se zaljubljuju, ali ona ima talog sadašnjeg vremena previše ljudi i premalo topline”, dodao je.
Filmska produkcija izgleda odražava tu situaciju u samoj svojoj suštini.
Rajko Grlić daje svoje izoštreno viđenje: “Ja sam odrastao u kinematografiji koja je volela da je neko gleda, u kinematogafiji gde, ako ja provedem tri-četiri godine sastavljajući neku priču, bilo bi mi strašno drago da neko deli sa mnom tu priču u tami kinodvorane. Filmovi su se skupili, ljudi su počeli praviti filmove sa tri lika u čošku sobe, počeli su se proizvoditi tzv. art-filmovi koji komuniciraju sa tri festivalska direktora, mamom i tatom”.
Međutim, Grlić je bio uporan, iako neuspešan, da da protivtežu onome što je prepoznavao u životu savremenog filma: “Kako su generacije iza nas polako smanjivale priče, sve manje likova, sve više smo bili u stanjima, a sve manje u pričama, meni se činilo da je film izgubio u našim krajevima veselje postojanja i činilo mi se da je ova Antina knjiga, i to što smo mi iz nje izvadili, jedan divan predložak za jednu cirkusku predstavu. Tako da je ideja bila da se film vrti u šatorima, da TBF svira uživo, da budu titlovi kako bi se pevalo karaoke tokom filma, da se pije pivo i jede neka hrana, da se jednostavno napravi neko ogromno veselje oko filma”, dodao je.
“To je bila namera, nije se dogodila, ali hteli smo da se igramo, našli smo lokacije i sve, ali imali smo producente koji, hajdemo tako to reći, nisu bili spremni da to preuzmu i naprave, tako da se to nije dogodilo”, ispričao je Grlić, čijim je filmom “Ustav Republike Hrvatske”, snimljenim prema scenariju koji je napisao sa Tomićem, zaokruženo prvo veče Festivala nesnimljenih filmova. Reč je, inače, o najgledanijem film u DKC-u u poslednjih deset godina.
Publika će imati priliku da 20. oktobra sazna više i o nesnimljenom filmu “Doktor D” Gorana Markovića i 21. oktobra o “Tramontani” Srđana Karanovića.
Markovićev “Doktor D” govori o fiktivnom ratnom zločincu koji preuzima lažni identitet nadrilekara. Iako nikada nije snimljen, nedavno je pretočen u roman. Samo na Festivalu nesnimljenih filmova, publika će moći da čuje originalni scenario u izvođenju Tihomira Stanića, Sergeja Trifunovića i Katarine Marković.
Taj provokativni projekat Markovića, dovođen u javnosti u vezu sa pokušajem haškog optuženika Radovana Karadžića da izbegne hapšenje i izručenje Haškom tribunalu, izazvao je burne reakcije nakon što je odbijen 2021. godine na konkursu Filmskog centra Srbije koji je bio namenjen etabliranim autorima. Tadašnji Upravni odbor FCS-a odbio je predlog stručne konkursne komisije o sufinnasiranju Markovićevog filma, kao i novih filmova Želimira Žilnika i Srđana Dragojevića.
Nakon prezentacije Markovićevog nesnimljenog scenarija, u pratećem programu biće prikazan njegov film “Delirijum tremens” (2019).
Karanović će predstaviti 21. oktobra projekat na kojem je radio više od 30 godina – “Tramontanu”, neočekivanu ljubavnu priču sa elementima bajke koja se proteže kroz više decenija i više generacija, a inspirisana je pričom Borisa Piljnjaka. U razgovoru su najavljeni Stefan Arsenijević i producent Majk Dauni.
Kao prateći program treće festivalske večeri biće prikazan Karanovićev film “Miris poljskog cveća” (1977).
Ulaz na Festival nesnimljenog filma je besplatan - kako na razgovore, tako i na filmske projekcije.
U završnici obeležavanja jubileja DKC-a 22. oktobra biće održan filmski maraton Non-stop bioskop, kao omaž programu koji je osmislila prva filmska urednica DKC-a Marija Marinčić Majdak.
Od 11 do 23 sata na programu će biti aktuelni evropski filmovi po popularnoj ceni ulaznice od 200 dinara. Prva dva termina (od 11 i 13 sati) rezervisana su za crtane filmove (Princeza Late i magični vodeni kamen i Detektiv Cvrle i Zlatna košnica) - kao što je bila praksa 60-ih godina, dok će u 15 sati publika imati još jednu priliku da pogleda u bioskopu višestruko nagrađivan film “Leto kada sam naučila da letim” Radivoja Raše Andrića. Na programu maratona od 17 sati do 23 su filmovi “Tuđa deca” (Rebecca Zlotowski), “Madam di Bari” (Maïwenn), “Sveti pauk” (Ali Abasi) i “Sent Omer” (Alice Diop), a kao ekskluzivna poslastica, pre projekcija u 15/17/19/21 i 23 sata biće prikazivani filmski žurnali iz oktobra i novembra 1963. godine, ljubaznošću Filmskih novosti.
U Filmskoj galeriji biće predstavljena hronologija najznačajnijih datuma iz rada bioskopa KCB-a, koji je otvoren 19. oktobra 1963. godine projekcijama animiranog filma “Solista” Nikole Majdaka, pobedničkim filmom na međunarodnom festivalu vazduhoplovnih filmova u Dovilu “Drugovi” i dugometražnim igranim filmom “Radopolje” Stoleta Jankovića, jednog od laureata Pulskog filmskog festivala.
Bioskop KCB-a prepoznat je u tadašnjoj štampi kao “specijalizovana bioskopska dvorana namenjena prvenstveno projekcijama kratkometražnih i dokumentarnih filmova” (Borba i Politika).
Program obeležavanja jubileja DKC-a nalazi se na sajtu KCB-a, kao i u Kalendaru portala SEEcult.org.
*Foto: Marija Konjikušić © KCB
(SEEcult.org)
