Milankovićev Kanon i odzivi
Izložba "Kanon i odzivi - Astronomska teorija Milutina Milankovića i savremena nauka" biće otvorena 22. decembra u Univerzitetskoj biblioteci "Svetozar Marković" u Beogradu, povodom svetske godine astronomije i 130 godina od rođenja Milankovića (1879-1958), velikog srpskog naučnika koji je prvi omogućio egzaktnu rekonstrukciju klimatske prošlosti Zemlje i stvorio mogućnost da se predviđaju budući klimatski uslovi na planeti.
Izložba "Kanon i odzivi - Astronomska teorija Milutina Milankovića i savremena nauka" biće otvorena 22. decembra u Univerzitetskoj biblioteci "Svetozar Marković" u Beogradu, povodom svetske godine astronomije i 130 godina od rođenja Milankovića (1879-1958), velikog srpskog naučnika koji je prvi omogućio egzaktnu rekonstrukciju klimatske prošlosti Zemlje i stvorio mogućnost da se predviđaju budući klimatski uslovi na planeti.
Izložba prikazuje Milankovićeva dela iz oblasti astronomije, odziv koji su imala u svetskoj nauci i publikacije iz istorije astronomije iz fonda Univerzitetske biblioteke.
Biće izložene i rukopisne i stare i veoma retke knjige sa ilustracijama i atlasi neba, od kojih je najstarije delo iz 12. veka.
Autori izložbe su dr Stela Filipi Matutinović i prof. dr Aleksandar Petrović, a na otvaranju će govoriti rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Branko Kovačević i direktor Astronomske opservatorije i dopisni član SANU dr Zoran Knežević.
Izložba će biti otvorena do 15. februara 2010.
Jubilej Milankovića uvršten je i na UNESKO-vu zvaničnu listu značajnih godišnjica, a Vlada Srbije proglasila je 2009. Godinom Milankovića.
U okviru jubileja, u septembru je u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti održan međunarodni simpozijum "Klimatske promene u osvit druge dekade ovog veka", uz učešće dvadesetak svetskih stručnjaka u oblasti klimatskih promena i Milankovićevog dela.
Otvarajući simpozijum posvećen naučniku koji je rešio tajnu ledenih doba, uspostavio temelj savremene klimatologije, reformisao kalendar i dao niz značajnih građevinskih ostvarenja, potpredsednik vlade i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić istakao je da “Srbija ima potencijal da iznedri genije svetskog formata”.
Ističući i Milankovićevu patriotsku odluku da ostane u Srbiji, gde se potvrdio i kao profesor primenjene matematike na Univerzitetu u Beogradu, Đelić je rekao da je Milanković, zajedno s Nikolom Teslom, Mihailom Pupinom i mnogim drugima, pokazao da su mogući izvanredni rezultati ako se spoje indiviualni talenat i državna politika.
U okviru obeležavanja 130-godišnjice rođenja Milankovića, u Galeriji SANU je ranije ove godine održana i izložba posvećena njegovom čuvenom “Kanonu”.
Milankovićevevo naučno dostignuće čini ga istovremeno paradigmom srpske kulture 20. veka i najaktuelnijim delom savremene naučne misli koja se suočava sa sve zaoštrenijim problemom promene klime.
Niz je potvrda koje pokazuju veličinu, ispravnost i životnost Milankovićevog dela: njegova citiranost s vremenom ne opada, već raste, termin “Milankovićevi ciklusi” postao je standardni naučni termin, NASA ga ubraja u desetak divova nauka o Zemlji, toponimi na nebeskim telima nose njegovo ime...
Danas ne postoji nijedan deo Zemlje, od Arktika do Antarktika, od dna Indijskog okeana do Himalaja, gde prisustvo Milankovićevih ciklusa nije potvrđeno nekim od geoloških nalaza. Zapisi njegovih ciklusa mogu se videti na koralnim grebenima, kao i na lesnim nanosima, u dubokomorskim sedimentima, kao i na pećinskim stalagmitima.
Milanković je i simbol povezanosti podunavskih kultura, jer se njegov rad odvijao u Beču i Pešti, a vrhunac je postigao u Beogradu.
(SEEcult.org)