• Search form

03.03.2018 | 23:35

Mili Turajlić Veliki pečat 14. ZagrebDoxa

Mili Turajlić Veliki pečat 14. ZagrebDoxa

Najboljim regionalnim filmom na 14. ZagrebDoxu proglašen je srpski dokumentarac “Druga strana svegaMile Turajlić, dok je u međunarodnoj konkurenciji pobedio film “O očevima i sinovima” sirijskog redatelja Talala Derkija.

Film “Druga strana svega” Mile Turajlić, koji je osvojio i nagradu FIPRESCI na ZagrebDoxu, a trijumfovao je i na 30. IDFA u Amsterdamu, ostavio je poseban utisak na regionalni festivalski žiri jasnom strukturom složene radnje i osećajnosti kojom su dočarani veliki dokumentarni trenuci, saopšteno je 3. marta na svečanoj dodeli nagrada 14. ZagrebDoxa u Kaptol Boutique Cinema u Zagrebu.

Navodeći da je reč o filmu koji tečno gradi pripovest o potpunim suprotnostima - spajajući svakodnevno i epsko, žiri je istakao da se “intimni prizori odnosa majke i kćeri odvijaju ispred kulise turbulentne povesti zemlje u stalnom prevratu”.

Regionalni žiri, koji su činili direktorka festivala Šefild Doc/Fest Elizabeth McIntyre, selektor DOK Lajpcig Ralph Eue i reditelj Ognjen Glavonić iz Srbije, koji je pobedio na 13. ZagrebDoxu filmom “Dubina dva”, a direktor je i suosnivač Pančevo film festivala, dodelio je i dva posebna priznanja - slovenačko-hrvatskom filmu “Playing MenMatjaža Ivanišina i hrvatsko-slovenačkom “Dani ludilaDamiana Nenadića.

U trci za glavne festivalske nagrade - Veliki pečat u međunarodnoj i regionalnoj konkurenciji bilo je ukupno 38 filmova od oko 125 – koliko ih je prikazano na 14. ZagrebDoxu, koji se zvanično završava 4. marta.

Mila Turajlić

Veliki pečat za najbolji film u međunarodnoj konkurenciji dodeljen je dokumentarcu “O očevima i sinovima” sirijskog reditelja Talala Derkija, koji je dobio i nagradu posebnog žirija za film koji na najbolji način promoviše ljudska prava, a inače je i među pobednicima proteklog Sandensa.

Reč je o filmu koji, kako je istakao žiri, prikazuje kako jedan otac pretvara svoje sinove iz dece u obučene ubice.

“Golem rizik kojem se autor izložio doneo nam je napetu kombinaciju ljubavi i ekstremizma koja se prenosi s kolena na koleno”, naveo je međunarodni žiri, koji su činili nagrađivani hrvatski reditelj i snimatelj Boris Poljak (predsednik), selektor Filmskog festivala Sandens Harry Vaughn i poljska rediteljka Anna Zamecka.

O očevima i sinovima

Međunarodni žiri dodelio je i dva posebna priznanja - filmu “Grad sunca” gruzijskog reditelja Ratija Onelija i “Džungla te poznaje bolje” kolumbijske rediteljke Juanite Onzage.

Filmu “O očevima i sinovima”, kojim se Derki vraća u domovinu i pretvarajući se da snima film o usponu kalifata, zapravo snima potresan portret porodice radikalnih islamista, dodeljena je i nagrada žirija sekcije Movies That Matter za film koji na najbolji način promoviše ljudska prava.

“Uprkos činjenici da se autor u filmu drži postrani, svesno birajući ulogu posmatrača umesto učesnika, film uspeva da dokumentuje i traumu čoveka koji je svakom snimljenom scenom sve dalje od domovine svojih sećanja i sve bliže spoznaji da je ona zauvek nestala. Iako prizori često ostavljaju osećaj jeze u očigledno sumornoj perspektivi, film ima snažan pozitivan učinak. Hrabrost autora koji je odlučio dokumentovati važnu priču u izuzetno teškim okolnostima, stavljajući na kocku i vlastiti život, daje gledaocima dopuštenje i obavezu da takođe budu hrabri”, naveo je žiri sekcije Movies That Matter, koji su činili slovenački reditelj, scenarista, romanopisac i glumac Metod Pevec, književnik i šef Katedre za hrvatski jezik Filozofskog fakulteta u Rijeci Kristian Novak i novinarka i urednica u Informativnom medijskom servisu HRT-a i aktivna članica Sindikata novinara i Hrvatskog novinarskog društva Maja Sever.

Posebnim priznanjima žiri je nagradio mađarsko-nemački film “Zarobljena žena” autorke Bernadett Tuza-Ritter i češko-hrvatski “U slučaju rataJana Geberta.

Mladi žiri dodelio je Mali pečat za najbolji film autora/ke do 35 godina filmu “Preko svih granica” poljske rediteljke Marte Prus, kojim je 14. ZagrebDox i otvoren. Taj film nagrađen je za “izvrstan prikaz snažnih arhetipskih likova u ozbiljnom klasičnom sukobu, koji je nastao samo uz pomoć prirodnih alata dokumentarističkog posmatranja”.

Mladi žiri, koji su činili bugarski producent i izvršni direktor Međunarodnog udruženja filmskih i TV škola (CILECT) Stanislav Semerdijev, umetnik i profesor na Umetničkoj akademiji u Splitu (UMAS) Vlado Zrnić i poljska rediteljka i studentkinja režije na Filmskoj školi u Lođu Zofia Kowalewska, posebno priznanje dodelio je američkom filmu “Lyana” reditelja Arona Koppa i Amande Kopp.

Nagradu Teen Dox za najbolji film o problemima mladih osvojio je ruski film “LepotaKristine Kuzakmetove, o čemu su odlučili učenici i učenice Klasične gimnazije u Zagrebu, koji su odabrali taj dokumentarac jer “postavlja bezbroj pitanja, a ne nudi konkretne odgovore, nego otvara prostor za razmišljanje. To se postiže objektivnim prikazom života u okrutnim uslovima dece i tinejdžera koji su prisiljeni da odrastu pre svog vremena”.

Posebno priznanje dodeljeno je poljskom filmu “Zovite me Tony” reditelja Klaudiusza Chrostowskog.

Nenad Puhovski

Nagrada Mojoj generaciji, koju dodeljuje osnivač i direktor ZagrebDoxa Nenad Puhovski filmu autora svoje generacije, pripala je filmu “Ljudska reka” renomiranog kineskog reditelja, konceptualnog umetnika i političkog aktiviste Aija Weiweija. “Ljudska reka”, kako je naveo Puhovski u obrazloženju, nije samo monumentalni prikaz jedne od najvećih kriza našeg doba, nego i dramatičan i osoban produžetak izuzetnog umetničkog opusa Aija Weiweija i, naposletku, bitan doprinos aktivnostima na području borbe za ljudska prava.

Osim nagrade Mojoj generaciji, Puhovski je ove bi godine dodelio nagradu Vašoj generaciji koju je uručio dugogodišnjoj producentkinji Luciji Parać.

Puhovski je na početku ceremonije zahvalio publici što je, uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima, punila bioskopske dvorane. “To nas zadužuje da nastavimo da radimo na ovaj način i to znači da smo odgovorni prema našoj publici”, rekao je Puhovski i zahvalio celom festivalskom timu na silnom trudu i energiji.

Ove godine na ZagrebDoxu prvi put je dodeljena i nagrada FIPRESCI – Međunarodne federacije filmskih kritičara, koja je pripala filmu Mile TurajlićDruga strana svega”. “Časna žena koja ne misli da je zaslužila počasti. Stan koji nikada nije trebalo da bude stan, nego je postojao takav kakav je duže od 70 godina. Pragmatičnost koja je postala strast na političkoj pozornici. Film Mile Turajlić ‘Druga strana svega’ zbližava, otkriva i donosi sklad”, istakao je u obrazloženju žiri koji su činili nemačka novinarka i filmska kritičarka Carolin Weidner, britanska kritičarka Collete de Castro i hrvatska novinarka i kritičarka Marcella Jelić.

Međunarodni panel koji je odlučivao o najboljim projektima programa usavršavanja ZagrebDox Pro dodelio je nagradu HBO Europe, diplomu i 2.000 evra za dalji razvoj projekta hrvatskom projektu “Jedna od nas” (One of Us), koji su predstavili redatilj i producent Đuro Gavran i montažerka Nina Velnić. Reč je o projektu produkcijske kuche Pipser d. o. o. iz Zagreba. Nagrada ZagrebDox Pro Online Mentor, diploma i jednogodišnje onlajn mentorstvo s Hankom Kastelicovom, dodeljena je rediteljki Nejri Latić Hulusić i producentkinji Sabrini Begović-Ćorić za projekat “Heretik”. ZagrebDox Pro DCP, diploma i DCP za završeni projekat, koji se dodeljuje prema odluci svih članova panela, dobio je tim poljskog projekta “Simfonija tvornice Ursus” (Symphony of the Ursus Factory), koji čine rediteljka a Jaśmina Wójcik i menadžerka produkcije Joanna Tatko iz Studija Wajda.

Na 14. ZagrebDoxu prikazano je više od 125 filmova u 14 programa, a posetilo ga je više od 160 gostiju iz Hrvatske, regiona i sveta.

Poslednjeg festivalskog dana, 4. marta, u programu Propustili ste – pogledajte biće održano nekoliko dodatnih projekcija dokumentaraca, a u programu The Best of Fest biće prikazani nagrađeni naslovi.

Hrvatski Telekom i ove godine je bio generalni sponzor ZagrebDoxa, koji je, kao i do sada, održan uz podršku Grada Zagreba i Hrvatskog audiovizualnog centra, a program ZagrebDox Pro i uz podršku potprograma MEDIA Kreativne Evrope.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r