Ministarstvo o zahtevu Slovenije za vraćanje umetničkih radova

Ministarstvo kulture i informisanja Srbije smatra da je zahtev Slovenije za vraćanje umetničkih radova, čiji su autori slovenački umetnici ili su nastala u slovenačkoj produkciji, zakasnio desetak godina, ali će biti nastavljeni razgovori o pojedinim delima.

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević izjavio je 12. januara da je rok za podnošenje takvog zahteva Slovenije - u kontekstu pitanja sukcesije u širem smislu, istekao još 2006. godine, te da se oko 300 umetničkih dela o kojima je reč legitimno nalaze u Srbiji.

Prema informacijama Ministarstva kulture, ta umetnička dela otkupljivale su svojevremeno institucije Srbije i pravni osnov prema kojem se nalaze u Srbiji je legitiman, rekao je Vukosavljević, preneo je RTS.

Vukosavljević je ujedno rekao da će biti nastavljeni razgovori sa slovenačkim kolegama.

“Možda tu postoji prostor, kada je reč o konkretno jednom ili dva dela, gde nam je potrebna još neka informacija, ali odgovor na taj zahtev sadržan je u stavu Komisije za restituciju koja se tim pitanjem bavi”, rekao je Vukosavljević novinarima u Jugoslovenskoj kinoteci, dodajući da je to pitanje rešeno u skladu sa međunarodnim propisima i Sporazumom o sukcesiji, te da ne vidi mogućnost bilo kakve komplikacije.

Prema njegovim rečima, sličnih zahteva drugih zemalja sa prostora bivše Jugoslavije nije bilo, a kao pozitivan primer naveo je međudržavnu saradnju sa Hrvatskom na vraćanju kulturnih dobara.

Vukosavljević je rekao i da Srbija preko diplomatsko-konzularnih predstavništava pokušava da ustanovi da li se i koji broj umetničkih dela srpske kulturne baštine nalazi u drugim zemljama u regionu, što takođe može da bude predmet pregovora.

Slovenija traži da joj se vrati više od 200 slika i skulptura, desetine muzejskih predmeta, kao i filmovi “Kekec” Jožea Galea, “Bitka na Neretvi” Veljka Bulajića i “Zadah tela” Živojina Pavlovića.

Prema rečima direktora Jugoslovenske kinoteke Jugoslava Pantelića, već duže vreme traju razgovori sa slovenačkim kolegama o pitanju negativa nastalih u slovenačkoj produkciji, odnosno “Triglav filma” i “Viba filma”.

Slovenački državni arhiv je, kako je dodao, neposredno pred osamostaljenje Slovenije odneo iz Beograda većinu filmskog fonda koji su u potpunosti proizvela slovenačka filmska preduzeća. Ostali su negativi nekih filmova, kao i filmovi nastali sa malim učešćem slovenačkih filmskih preduzeća, često u koprodukciji sa srpskim i preduzećima iz drugih bivših jugoslovenskih republika.

Prema rečima Pantelića, većina njih je na nitratnim trakama, zbog čega zahtevaju specijalan tretman, a Jugoslovenska kinoteka se u proteklih 26 godina odnosila prema tim materijalima kao i prema negativima filmova snimljenih u srpskoj produkciji.

Prema pisanju “Večernjih novosti”, Slovenija traži 313 umetničkih dela i istorijskih predmeta iz zbirki muzeja, rezidencija i državnih institucija Srbije, a taj zahtev istaknut je 2015. godine dopisom slovenačkog Ministarstva spoljnih poslova ambasadi Srbije. Nedavno je, prema pisanju “Novosti”, stigao poslednji u nizu ultimativnih zahteva.

Među umetničkim delima koje Slovenija traži su slike i skulpture Božidara Jakca, Gojmira Antona Kosa, Avgusta Černigoja, Riharda Jakopiča, Lojzea Dolinara, Zdenka Kalina, Marija Pregelja i drugih, čak i nepoznatih autora. Ta dela nalaze se u zbirkama Narodnog muzeja, Muzeja savremene umetnosti, Muzeja istorije Jugoslavije, Muzeja grada Beograda... Među njima je i portret srpske slikarke Nadežde Petrović koji je uradio slovenački slikar Ivan Grohar.

Na osnovu Sporazuma o pitanjima sukcesije iz 2001. godije, Ljubljana potražuje i umetnine koje se čuvaju u Domu vojske Srbije, nekadašnjem Maršalatu, Predsedništvu, Muzeju vazduhoplovstva...

Takođe, Slovenija traži i desetine istorijskih predmeta, kao što su zastave slovenačkih jedinica iz NOB-a, radio-stanica iz vremena italijanske okupacije, partizanski top i sanitetski materijal iz zbirke Vojnog muzeja na Kalemegdanu, poštanska kočija koja je saobraćala u Istri i Primorju iz Muzeja PTT, lokomotiva iz 1884. godine koju čuva Železnički muzej u Beogradu…

U Narodnom muzeju smatraju da je slovenačko potraživanje vrlo čudno, jer je, kako je izjavila za “Novosti” Gordana Grabež, najveći deo traženih dela stigao najlegalnijim putevima, otkupima i poklonima.

I u MSU navode da imaju kompletnu dokumentaciju o pribavljanju dela u muzejskoj zbirci.

“Kada je u pitanju Pregelj, on je testamentom ostavio legat, koji je podelio između Srbije i Slovenije”, izjavio je za “Novosti” v.d. direktor MSU Slobodan Nakarada.

(SEEcult.org)