Mitovi o EU: Jasna Dimitrijević

Direktorka Kolarčeve zadužbine u Beogradu Jasna Dimitrijević smatra da je ulazak Srbije u Evropsku uniju neminovan i da će doneti boljitak sektoru kulture, uključujući bolje kanale komunikacije i mogućnosti za finansiranje. Ujedno, Jasna Dimitrijević smatra da je do tada neophodna reforma kulturne politike, a posebno sistema institucija kulture. U intervjuu za serijal “Zašto DA NE u EU?”, kao jedan od najvećih mitova o Evropskoj uniji, Jasna Dimitrijević vidi stav da će se procesom evrointegracija svi problemi rešiti.

- Da li ste za ulazak Srbije u EU?

J.D: Ja sam za, a mislim da je to i neminovno jer smo mi na različite načine u raznim procesima i ne vidim kako drugačije može da se živi ovde u regionu. Prosto je nemoguće biti geografski na mestu na kom se mi nalazimo, a da ne učestvujemo u onome što je standard EU u svim oblastima, pa i u kulturi.

- Šta očekujete od ulaska Srbije u EU u oblasti kulture?

J.D: Veću mogućnost pristupnim fondovima koji su u vezi sa kulturom, bolju komunikaciju, poštovanje sistema vrednosti i standarda. Žao mi je što se u pregovaračkim poglavljima ne pominje više kultura, ali pretpostavljam da neko razmišlja o tome da se u različitim oblastima, u okviru timova koji se bave dodirnim temama, kao što je obrazovanje, uzima u obzir kultura kao posebna oblast.

Očekujem i međunarodne konferencije i kongrese na temu kulture u Srbiji. Koliko se sećam, 30 ili 40 godina nije bilo kongresa o kulturi na našim prostorima.

- Koji su najzastupljeniji mitovi o EU u oblasti kulture?

J.D: Najveći mit je da ulazak u EU znači da će nam neko dati novac i rešenje. To je jedan od mitova. To ne postoji, to očekivanje da ćemo time sve rešiti, ne. To je samo mogućnost boljeg komuniciranja o sistemu vrednosti u kulturi i šansa da to bude vidljivo.

- Da li imate neka posebna očekivanja ili strahovanja u vezi sa ulaskom u EU?

J.D: Očekivanja u segmentu kulture su ista kao i očekivanja od ulaska u EU. Globalno i načelno, očekivanja su ti bolji kanali komunikacije, bolje pozicije i mogućnosti u apliciranju za razne fondove koji se odnose na kulturu i kulturnu produkciju, a strahove koje imam to je da ćemo teško nadoknaditi rupu u oblasti koja se zove kulturna politika i kulturna diplomatija, pre svega u domenu institucija kulture koje moraju da se menjaju i da budu deo institucionalnog sistema vrednosti u saradnji sa drugim evropskim zemljama. Tako da me je strah da li ćemo se transformisati na institucionalnom nivou u kulturi i da li će kulturna diplomatija i kulturna politika biti prva i početna tačka komunikacije.

- Da li je proklamovano jačanje institucija, kao jedan od prioriteta Ministarstva kulture i informisanja, dovelo do nečega i pomoglo da se krene putem institucionalnih reformi?

J.D: Ne postoji strategija koja predstavlja način na koji će se transformisati institucije kulture, počev od načina imenovanja direktora i rukovodilaca do budžeta koji se izdvajaju. Fenomen je da od 15. juna do 15. septembra ne rade institucije kulture, a da se plate svima struja, grejanje i da svi dobiju punu platu i da je sve to pokriveno iz budžeta. Ne postoji nikakva odgovornost za nešto što je organizacija programa u delu godine kad mislimo da ne mora ništa da se radi, a neko sve to plaća.

Iz pozicije Kolarca, mi ukoliko ne radimo u letnjem periodu nemamo novac ni za struju, ni za grejanje, ni za zarade zaposlenih, ukoliko to nismo zaradili za prethodnih deset meseci. Iz ove pozicije vidim da je važno promeniti strukturu finansiranja institucija kulture i važno je da u određenom procentu institucije kulture mogu da unaprede svoj rad sa sadržajima i temama koje potiču iz nevladinog sektora. Mislim da su to sada dva razdvojena sveta i da nevladin sektor ne želi da komunicira sa institucijama jer je to komplikovano i teško u procedurama. Institucije nemaju tu obavezu prema novim idejama, imaju samo obavezu prema osnivačima koji ih finansiraju. Jedna od posledica je i to da se mladi sa dobrim iskustvom iz nevladinog sektora ne prijavljuju za direktore institucija. Oni sa kojima sam ja razgovarala kažu da se tu ništa ne mozez promeniti i da ne žele da gube vreme. To je jaz koji je i jedan od strahova koje imam ukoliko nemamo dovoljno dobro promenjenu strategiju u kulturi u delu izdvajanja sredstava i vrednovanja projekata.

- S obzirom da je Kolarac učestvovao na konkursima programa za kulturu Evropske komisije i dobio podršku, kakva su Vaša iskustva sa evropskim fondovima i procedurama? Koliko su komplikovane?

J.D: Nisu komplikovane kada imate dobre ideje i znate zašto to radite. Odlična su iskustva zato što ja verujem da to ima smisla i unutar institucija i ka spolja, tako da to nije komplikovano samo kad znate od početka do kraja šta želite i hoćete i šta je krajnji cilj ako imate dobru ideju.

Konkursi su dobri zato što vidite gde vam je mesto u odnosu na partnere i okruženje, za stvaranje uslova za kreativnu mobilnost ideje, za partnersku saradnju, za komunikaciju koja podrazumeva da - ako radite u instituciji, ne možete da radite sami, morate da znate šta rade i drugi i ko su partneri ili okruženje sa kojim sarađujete i da polako menjate i sisteme vrednosti u odnosu na one koji važe među partnerima u okruženju. Institucije ne koriste dovoljno šanse za učešće u takvim projektima. Najveća iskustva ima nevladin sektor.

Dobra prilika za bolje pozicioniranje kulture upravo su projekti Kreativne Evrope u kojima mi učestvujemo. Program čiji je nosilac Britanski savet, a partneri su iz Italije, Grčke i Poljske, dobar je primer kako može da se paralelno radi na stvaranju novih ideja i nove publike kroz mlade koje smo angažovali i uključili u ovaj projekat. Mislim da ovaj projekat nama znači i kao mogućnost da se oslobodimo kompleksa koji je najveća mana našeg učešća ili komunikacije sa Evropom. Da li smo dovoljno dobri, da li dovoljno znamo? Jesmo dobri, imamo dovoljno kapaciteta, i imamo dovoljno znanja. Desilo se da je deo naših članova bio na radionicama u Edinburgu, i da im je to bio prvi boravak u inostranstvu. To je za moju generaciju neverovatno, jer smo mi putovali dosta pre ratova u regionu i znamo kakav je to osećaj. Mislila sam da to sad više nije prepreka. Ali, imamo 20-godišnjake koji su vodili sesije na sastancima bordova, a naš projekat je bio prva prilika da budu u Edinburgu i uopšte da otputuju van zemlje. Ipak, bili su najbolji na sastancima i pokazali da imaju kapacitet za stvaranje nove vrednosti na osnovu iskustva koje su stekli kroz naš projekat.

Razgovor sa Jasnom Dimitrijević deo je projekta “Zašto DA NE u EU?” koji ZMUC i SEEcult.org realizuju kroz seriju intervjua sa akterima sektora kulture u Srbije u vezi sa mitovima, očekivanjima, strahovima i dilemama kulturne scene u vezi sa priključenjem EU. Sagovornici su i evroentuzijasti, i evroskeptici, i neopredeljeni - kako sa institucionalne, tako i sa nezavisne scene.

Među sagovornicima su i: v.d. direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović, direktorka Remonta - nezavisne umetničke asocijacije Darka Radosavljević, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu Zoran Ćirjaković, filmski scenarista Dimitrije Vojnov, pevač grupe Darkwood Dub Dejan Vučetić Vuča, Rastko Šejić iz udruženja Šta hoćeš, osnivač i glavni urednik izdavačke kuće Arhipelag Gojko Božović, Vladislav Nešić iz Omladinskog pozorišta PATOS u Smederevu, Jelena Pajović van Reenen, rukovoditeljka Grupe za međunarodnu saradnju i evropske integracije Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa civilnim društvom, zatim aktivista, umetnik i urednik i koordinator tribinskog programa Kulturnog centra Rex Nebojša Milikić, istoričarka umetnosti i kustoskinja Milica Pekić, suosnivačica Kioska - platforme za savremenu umetnost, Vlada Đurić iz Umetničke asocijacije, koji je i programski direktor Kulturnog centra Zrenjanin, grafički dizajner Slavimir Stojanović, Zoran Pantelić iz Centra za nove medije_Kuda.org u Novom Sadu, direktorka Centra za kulturu Sopot Suzana Anastasov Marković, Zoran Gajić iz Centra za konceptualnu politiku, umetnik Milan Bosnić, član umetničkog dua diSTRUKTURA, šef Delegacije EU u Srbiji, ambasador Majkl Devenport...

Pozivamo sve da se priključe raspravi u okviru Facebook strane projekta “Zašto DA NE u EU?”, a argumentovane komentare uzećemo u obzir prilikom daljeg istraživanja i analize.

Projekat "Zašto DA NE u EU?" podržala je Kancelarija Vlade Srbije za evropske integracije.