Mitovi o EU: Pravni okvir (4)
Među najzastupljenijim mitovima o Evropskoj uniji iz ugla sektora kulture u Srbiji spadaju i mišljenja da će proces evrointegracija doneti pravno i zakonodavno regulisan okvir u oblasti kulture, koji će rešiti godinama nagomilavane probleme. Na postojanje tog mita ukazuje većina učesnika serije video intervjua koje su ZMUC i SEEcult.org realizovali u okviru projekta “Zašto DA NE u EU?”, mapirajući mitove u EU u razgovoru sa više od 20 aktera kulturne scene.
Pravna tekovina u okviru Poglavlja 26, koji obuhvata obrazovanje i kulturu sadrži uglavnom tzv. meko zakonodavstvo i podrazumeva okvir saradnje u oblasti politika kroz Otvoreni metod koordinacije (OMK) i programe EU u oblastima na koje se odnosi, što znači da su one u nadležnosti država članica EU, koje ih sprovode u duhu saradnje i dobrovoljnih merila.
Sagovornici ukazuju stoga da nema osnova očekivati da će ulazak u EU urediti pravni i zakonodavni okvir, jer je kulturna politika prepuštena nacionalnom nivou. Ujedno, baš zbog toga i naglašavaju potrebu zakonodavnih reformi u oblasti kulture, uključujući i usvajanje Strategije za razvoj kulture koja je predviđena krovnim Zakonom o kulturi iz 2009. godine, ali još nije doneta.
Član Kontekst kolektiva Marko Miletić smatra da je jedan od najzastupljenijih mitova - mit o uređenosti sistema, iako je ta problematika, kao i finansiranje kulture, prepuštena nacionalnoj kulturnoj politici. “Na nivou EU zapravo ne postoji uređenje kulture, ne postoji zakon o kulturi na nivou EU, postoje samo neke regulative, koje se najpre tiču kulturne baštine, trgovine umetninama… Regulacija sistema i dalje ostaje na državi članici, a čini mi se da, budući da taj politički sklop nije napravljen zbog toga, malo koga uopšte interesuje na koji način će pojedine zemlje da regulišu kulturnu proizvodnju”, naveo je Miletić.
“Onoliko koliko mi budemo kao društvo hteli da nametnemo kulturu kao nešto važno, oni će to da usvoje i balansiraju u odnosu na platforme koje imaju druge zemlje članice. Ukoliko mi nemamo o tome ništa da kažemo, oni će reći - u redu, onda se bavimo problemima sudstva, bezbednosti, kretanja, ekonomije itd”, naveo je umetnik, producent i medijski aktivista Zoran Pantelić iz Centra za nove medije_ Kuda.org. Vlada Đurić iz Umetničke asocijacije Zrenjanin, koji je i programski direktor Kulturnog centra Zrenjanin, izrazio je strahovanje da će se odnos prema kulturi, koji je u Srbiji prisutan poslednjih godina, nastaviti i po ulasku u EU, a opisuje ga kao “blago ignorisanje i guranje kulture na marginu zajedno sa obrazovanjem”.
Prema rečima Jelene Pajović van Reenen, rukovoditeljke Grupe za međunarodnu saradnju i evropske integracije Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa civilnim društvom, postoji niz stvari koje niko iz EU neće tražiti da Srbija uradi, a tiču se i kulture.
“To nije 200 stvari, to je deset do 15 stvari koje su potrebe ljudima kako bi ostvarili svoje kulturne potencijale ovde. Na primer, uvođenje poreskih olakšica za filantrope, pre svega mislim na trošenje lutrijskih sredstava, i to nije pitanje samo kulture, već svih programa od javnog interesa. Postoje jasni primeri na koji način ta sredstva mogu transparentnije da se koriste. Zatim, ustupanje javnih prostora za programe od javnog interesa bez nadoknade, trošenje i usmeravanje sredstava na lokalu. Sve su to primeri dobre evropske prakse koje možemo da preuzimamo, a koji ne zahtevaju nikakva dodatna ulaganja. Pitanje je samo dobre volje i postojanja razumevanja da nema kvalitetnog života bez ulaganja u kulturu”, navela je ona.
Pomoćnica ministra kulture i informisanja Srbije Asja Drača Muntean, koja je članica tima za pregovore o Poglavlju 26, kaže da je Ugovor o funkcionisanju EU, kada govori o kulturi, postavio saradnju u oblasti kulture kao svoj cilj i Srbija je tome i posvećena.
Što se tiče acquis communautaire, odnosno evropskog prava, sektor kulture je obuhvaćen Uneskovom Konvencijom o zaštiti i unapređenju raznolikosti kulturnih izraza koju je EU uvrstila u deo svog pravnog sistema. To je specifičan slučaj, jer je međunarodni instrument, koji je potekao iz Uneska, postao deo prava EU. Srbija je tu konvenciju ratifikovala već 2009. godine i koncept kulturne raznolikost je ušao u okvir zakonske regulative, pre svega sistemskog Zakona o kulturi.
Ta konvencija je prvi međunarodni instrument koji reguliše pitanja očuvanja i razvijanja kulturne raznolikosti, a prema rečima Asje Drača Muntean, Srbija svakako mora na nastavi da prati tokove i da unapređuje oblast kulture u ovom pravcu.
“Da Srbija ima kapacitet u ovoj oblasti pokazuju i već ostvareni rezultati. Dva puta pisci iz Srbije (Jelena Lengold i Uglješa Šajtinac) su dobili Evropsku nagradu za književnost kao podrška objavljivanju, prevođenju i predstavljanju savremene evropske književnosti, dok nagradu Evropske unije i Evropa nostre iz oblasti kulturnog nasleđa za izvarednost u očuvanju kulturnog nasleđa su dobile dve organizacije iz Srbije – Muzej na otvorenom Staro selo u Sirogojnu i udruženje građana Centar za očuvanje nasleđa Kosova i Metohije Mnemosyne. Svakako, u ovoj oblasti Srbija je dostigla dobar nivo usaglašenosti i mi se uveliko spremamo za otvaranje pregovaračkog poglavlja 26 u kojem se kulturna politika i prati”, rekla je Asja Drača Muntean za serijal “Zašto DA NE u EU?”
Pojedini učesnici serijala “Zašto DA NE u EU?” upravo i strahuju zbog kulturne politike.
Direktorka Kolarčeve zadužbine u Beogradu Jasna Dimitrijević smatra da je do do ulaska Srbije u EU neophodna reforma kulturne politike, a posebno sistema institucija kulture.
“Stahovi koje imam u pogledu EU odnose se na to da ćemo teško nadoknaditi rupu u oblasti koja se zove kulturna politika i kulturna diplomatija, pre svega u domenu institucija kulture koje moraju da se menjaju i da budu deo institucionalnog sistema vrednosti u saradnji sa drugim evropskim zemljama. Tako da me je strah da li ćemo se transformisati na institucionalnom nivou u kulturi i da li će kulturna diplomatija i kulturna politika biti prva i početna tačka komunikacije”, rekla je Jasna Dimitrijević.
Prema njenim rečima, ne postoji strategija koja predstavlja način na koji će se transformisati institucije kulture, počev od načina imenovanja direktora i rukovodilaca do budžeta koji se izdvajaju.
“Iz pozicije Kolarčeve zadužbine vidim da je važno promeniti strukturu finansiranja institucija kulture i važno je da u određenom procentu institucije kulture mogu da unaprede svoj rad sadržajima i temama koje potiču iz nevladinog sektora. Mislim da su to sada dva razdvojena sveta i da nevladin sektor ne želi da komunicira sa institucijama jer je to komplikovano i teško u procedurama. Institucije nemaju tu obavezu prema novim idejama, imaju samo obavezu prema osnivačima koji ih finansiraju. Jedna od posledica je i to da se mladi sa dobrim iskustvom iz nevladinog sektora ne prijavljuju za direktore institucija. Oni sa kojima sam ja razgovarala kažu da se tu ništa ne mozez promeniti i da ne žele da gube vreme. To je jaz koji je i jedan od strahova koje imam ukoliko nemamo dovoljno dobro promenjenu strategiju u kulturi u delu izdvajanja sredstava i vrednovanja projekata”, rekla je Jasna Dimitrijević.
(SEEcult.org)
Među sagovornicima projekta “Zašto DA NE u EU?", koji su realizovali ZMUC i SEEcult.org, bili su: v.d. direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović, direktorka Remonta - nezavisne umetničke asocijacije Darka Radosavljević, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu Zoran Ćirjaković, filmski scenarista Dimitrije Vojnov, pevač grupe Darkwood Dub Dejan Vučetić Vuča, Rastko Šejić iz udruženja Šta hoćeš, osnivač i glavni urednik izdavačke kuće Arhipelag Gojko Božović, Vladislav Nešić iz Omladinskog pozorišta PATOS u Smederevu, aktivista, umetnik i urednik i koordinator tribinskog programa Kulturnog centra Rex Nebojša Milikić, Vlada Đurić iz Umetničke asocijacije i programski direktor Kulturnog centra Zrenjanin, grafički dizajner Slavimir Stojanović, Zoran Pantelić iz Centra za nove medije_Kuda.org u Novom Sadu, direktorka Centra za kulturu Sopot Suzana Anastasov Marković, rukovoditeljka Grupe za međunarodnu saradnju i evropske integracije Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa civilnim društvom Jelena Pajović van Reenen, direktorka Kolarčeve zadužbine Jasna Dimitrijević, Marko Miletić iz Kontekst kolektiva i jedan od urednika portala Masina.rs, Zoran Gajić iz Centra za konceptualnu politiku, novinarka i urednica kulture u Radio Beogradu 202, pozorišna kritičarka i dramaturškinja Aleksandra Glovacki, kustos Muzeja savremene umetnosti Vojvodine Nebojša Milenković, profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu dr Vladislava Gordić Petković, slikar i pisac Mileta Prodanović, profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu i predsednik Nacionalnog saveta za kulturu, umetnik Milan Bosnić, kao i šef Delegacije EU u Srbiji, ambasador Majkl Devenport.
Pozivamo sve da se priključe daljoj raspravi u okviru Facebook strane projekta “Zašto DA NE u EU?”
Projekat "Zašto DA NE u EU?" podržala je Kancelarija Vlade Srbije za evropske integracije.
