Mondrijan bez titla
Izložba “Pit Mondrijan. Slučaj Kompozicije II” svečano je otvorena 27. novembra u Narodnom muzeju u Beogradu, čijim je posetiocima ministar kulture Srbije Ivan Tasovac poručio da zaborave sve što znaju o tom slavnom holandskom umetniku i pokušaju da dožive njegovo delo onako kako ga vide i osećaju.
Povodom izložbe čiji je centralni eksponat Mondrijanova “Kompozicija II”, Tasovac je rekao da je proteklih dana razgovarao sa mnogim stručnjacima iz različitih oblasti – istorije umetnosti, filozofije, antroloogije, teorije kulture… te da bi, tumačeći različite principe označavanja i čitanja slike, poručio posetiocima da na trenutak “pokušaju da zaborave sva znanja”.
“Ujedno, ovo je moj skromni pokušaj da vas ubedim da sliku gledate bez titla – onako kako je vidite i kako je osećate”, rekao je Tasovac otvarajući izložbu na kojoj su, uz “Kompoziciju II”, predstavljeni i radovi desetak domaćih umetnika, koji su u specifičnoj interakciji sa Mondrijanom, jednim od najznačajnijih umetnika apstraktnog slikarstva 20. veka.
Mondrijanova slika iz 1929. godine, koja pripada njegovoj neoplasticističkoj fazi, jedno je od 42 umetnička dela koje je Holandija poklonila 30-ih godina 20. veka tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji, u znak jačanja ekonomske i kulturne saradnje.
Holandski ambasador u Srbiji Loran Stokvis rekao je da je izložba u Narodnom muzeju specijalna iz dva razloga – zato što je u njenom centru Mondrijanovo delo, ali i zato što to nije samo izložba o Mondrijanu, već i o načinu na koji je inspirisao i inicirao interakciju sa umetnicima iz regiona.
Na izložbi su predstavljeni i radovi Gorana Đorđevića, Nikole Pilipovića, Aleksandra Dimitrijevića, Zorana Naskovskog, Jelice Radovanović, Dejana Anđelkovića, Dobrivoja Krgovića, Mrđana Bajića i Vesa Sovilјa, kao i dva neautorizovana projekta.
Zoran Naskovski
Svečano otvaranje izložbe izazvalo je veliko interesovanje, ali nisu svi mogli i da vide Mondrijanovo delo, i to ne samo zbog gužve, nego i zbog insistiranja obezbeđenja da u galerijski prostor na prvom spratu Narodnog muzeja mogu da uđu samo oni posetioci koji su ostavili jakne ili kapute u garderobi na ulazu. Uprkos negodovanju, obezbeđenje je ponavljalo da je “to naređenje”, pa je deo posetilaca u kaputima i jaknama, među kojima su bili i profesori i ugledni istoričari i teoretičari umetnosti, odustao od susreta sa “Kompozicijom II”.
“Kompozicija II” stigla je u Narodni muzej 1931. godine u sklopu poklona Odbora za promociju holandske umetnosti u Jugoslaviji. Ta donacija od 42 rada bila je deo šire ekonomske i kulturne saradnje, a Narodni muzej je time postao jedna od prvih institucija u svetu koja je u svoju kolekciju uvrstila rad Mondrijana iz neoplasticističke faze. Ceremonija uručenja poklona knezu Pavlu i direktoru Muzeja Milanu Kašaninu održana je 1931. godine, a kulturna saradnja dve zemlje nastavljena je potom 1932. godine izložbom jugoslovenskih umetnika u Muzeju grada Amsterdama (Stedelijk).
Autorke izložbe Jelena Dergenc i Simona Ognjanović rasvetlile su tokom pripreme tog projekta mnoge muzeološke i umetničke kontekste u koje se Mondrijanova slika periodično uplitala tokom nekolikio decenija. Upravo preko tih priča, koje su i učinile “Kompoziciju II” dokumentom stvarnosti koju Mondrijan nije ni poznavao, moguće je pratiti i razumevati različite pozicije i shvatanja koja su definisala umetničku, kulturnu i društvenu realnost u lokalnom kontekstu.
Namera autorki bila je i da se otvori pitanje uloge muzeja u stvaranju i legitimisanju vrednosti, značenja i umetničkih pozicija, kao i odnosa muzeja kao mesta proizvodnje memorije i žive umetničke produkcije.
Mrđan Bajić
Pit Mondrijan, slikar-filozof, plodan teoretičar i jedan od najuticajnijih umetnika apstrakcije, nakon školovanja na amsterdamskoj Rijksakademiji prošao je kroz gotove sve faze modernizma – od simbolizma, impresionizma, postimpresionizma, do fovizma i kubizma, da bi u zrelim godinama, kako je navela u katalogu Jelena Dergenc, dostigao čistu apstrakciju i formulisao principe neoplasticističkog slikarstva, koje će predstavlјati jedan od najosobenijih i najdoslednije sprovedenih izraza u istoriji moderne umetnosti.
Iako je Mondrijan, živeći i radeći u Parizu gotovo 20 godina u kontinuitetu, postao jedan od najuticajnijih slikara apstrakcije, njegov ugled bio je ograničen na uzak krug umetnika, kolekcionara i intelektualaca. Prihvatanje Mondrijanovog stvaralaštva od strane zvaničnih institucija u tom periodu je potpuno izostalo. Puno priznanje i institucionalizaciju Mondrijan je doživeo tek tokom svoje poslednje faze rada, koja započinje preselјenjem u Nјujork 1940. godine.
Njegova “Kompozicija II” privukla je pažnju stručne javnosti u Srbiji tek početkom 50-ih godina, kada se prvi put našla na stalnoj postavci Narodnog muzeja.
Stalna postavka Narodnog muzeja zatvorena je već godinama zbog rekonstrukcije zgrade koja je godinama odugovlačena i odlagana, a kako je najavio ministar Ivan Tasovac na otvaranju izlozbe, radovi na muzejskoj fasadi konačno će početi 20. decembra. Ovih dana nastavljena je i rekonstrukcija Muzeja savremene umetnosti, započeta pre sedam godina, pa potom prekinuta zbog nedostatka finansijskih sredstava.
Izložba “Pit Mondrijan. Slučaj Kompozicije II” realizovana je pod pokrovitelјstvom Ambasade Holandije, uz podršku Ministarstva za kulturu i informisanje i Ministarstva inostranih poslova Srbije. a biće otvorena do 22. februara 2015.
(SEEcult.org)
