Monografije o Paskaljeviću i Festu

Monografija “Goran Paskaljević - Velikan filmskog platna” autorke Tatjane Nježić i dopunjena “Hronologija Festa – Sanjati otvorenih očiju (1971-2022)” Ivana Karla objavljene su u ediciji “Festovih 50”, u izdanju Biblioteke grada Beograda (BGB), a osim mnoštva podataka o tom velikom reditelju i beogradskom međunarodnom filmskom festivalu, pružaju i sliku proteklih decenija na ovim prostorima.

Tatjana Nježić je izrazila zadovoljstvo što su se poklopili interesovanje BGB i njen stav da je neophodno napisati knjigu o velikom reditelju Goranu Paskaljeviću (1947-2020), koji je, inače, bio i na čelu Saveta Festa.

“Pokušala sam da napravim nešto što je DNK njegove ličnosti i pre svega njegovog opusa”, rekla je Tatjana Nježić 4. aprila na promociji monografija.

Knjigu otvara tekst pisca i scenariste Filipa Davida, čestog Paskaljevićevog saradnika, kome je autorka zahvalila na pomoći dok je čitao rukopis u nastajanju.

Sledi najobimniji deo knjige u kojem svetski autoriteti govore o opusu Paskaljevića, a tu su i domaće i strane kritike, kao i Paskaljevićevi intervjui i iskazi. “U tom delu sam preplela njegovu poslovnu i ličnu biografiju – u događajnom smislu, u načinu razmišljanja, u njegovom odnosu prema umetnosti, motivima, zbivanjima”, rekla je Tatjana Nježić.

Poseban deo zasnovan je na skupu koji je povodom pripreme knjige održan u Domu omladine Beograda, uz podršku tadašnjeg sekretara za kulturu Ivana Karla i BGB-a, gde su o Paskaljeviću govorili relevantni filmski poslenici. Deo monografije su Paskaljevićevi autorski tekstovi - o muzici i o glumcima, koje je pisao za knjige Tatjane Nježić o Nedi Arnerić, Mileni Dravić i Nebojši Glogovcu.

“Paskaljević je nesumnjivo gromada, što bi rekao Radoslav Zelenović – kulturno dobro. A više je bio priznat napolju, odnosno nedovoljno je bio priznat ovde”, rekla je Tatjana Nježić, ističući kako su svetski autoriteti o njemu govorili kada je imao retrospektive u Muzeju moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku i Britanskom institutu za film ili kada je na jubilarnom, 50. Filmskom festivalu u Solunu dobio nagradu “Zlatni Aleksandar”. “To su argumentovana prepoznavanja njegovog dara, njegovog opusa, načina mišljenja i ličnosti i svega što je značio za evropsku, pa i svetsku kinematografiju. Kod nas nije vrednovan u toj meri”, ocenila je Tatjana Nježić.

Kao jednu od karakteristika Paskaljevićevog opusa, navela je da su to dela koja “postaju deo života, deo svakodnevice”. “Svojim umetničkim senzibilitetom prepoznavao je samu srž i umevao da je pretoči u dijalog, u scenu, u kadar. Slovio je za velikog humanistu, ali bio je i prilično beskompromisan u smislu dometa umetnosti, u društvenom smislu takođe, u načinu gledanja na stvari i u onome čemu je težio svakim svojim filmom”, istakla je Tatjana Nježić.

Pomenula je i da se za Paskaljevića vezuje niz zanimljivih priča, na primer o tome kako je otvorio jednu od prvih privatnih producentskih kuća u Srbiji (Nova film) ili o neverovatnoj borbi za zaštitu životinje, za pse i mačke.

“Velika podrška bila mu je treća supruga Kristin”, rekla je Tatjana Nježić, zahvalivši joj za fotografije koje je ustupila za ovu knjigu.

Ocenjujući da je Paskaljevića kao ličnost odlikovala “interesantna jednostavnost”, ona je rekla da iza te jednostavnosti “stoje slojevi i slojevi, dubine, stoji jedna mentalna, umetnička i ljudska gromada”.

Poslednje pojavljivanje Paskaljevića u javnosti bilo upravo na Festu 2020. godine, kada je uručio Beogradskog pobednika Kosti Gavrasu. Inače, na tom 48. Festu prikazan je, van konkurencije, njegov poslednji film “Uprkos magli”, podsetio je Ivan Karl.

“Ideja edicije ‘Festovih 50’ je da kroz priču o festivalu pričamo o ljudima koji su na jedan ili drugi način činili Fest”, rekao je Karl, koji je i inicirao pokretanje te edicije pre tri godine, kada je bio gradski sekretar za kulturu i predsednik Odbora Festa.
 
Prva knjiga iz edicije “Fest – Zaveštanje” autorke Une Čolić zapravo je najvećim delom knjiga o Milutinu Čoliću koji je osnovao Fest, a usledile su knjige o Milanu Vukosu, Nebojšu Đukeliću, Emiru Kusturici i Dinku Tucakoviću.

Karlova “Hronologija Festa – Sanjati otvorenih očiju (1971-2022)” predstavlja drugo, dopunjeno i donekle izmenjeno izdanje knjige iz 2012. godine.

“Nisam bio sklon da ponovo pišem hronologiju, ali kada smo 2022. godine završili jubilarni 50. Fest, shvatio sam da bi neke stvari trebalo zapisati dok su još sveže”, izjavio je Karl.

U tom kontekstu posebno je istakao odluku da se Fest održi i u vreme pandemije korona virusa, u proleće 2021. godine, kao jedan od veoma retkih festivala u svetu koji je u tom periodu išao uživo, a ne onlajn.

Tekstove iz prethodnog izdanja Karl je donekle izmenio i dopunio kako bi svi tekstovi u knjizi imali istu formu.

“Detaljno, godinu po godinu, dato je ono najbitnije, stvari kojima sam bio svedok i ono do čega sam došao istraživanjem”, rekao je Karl, ističući da istorija Festa odražava i istoriju društveno-političkih i kulturoloških zbivanja.

Deo knjige je “Obrazloženje za promenu termina Festa” - predlog Ivana Karla koji je izneo kao gradski sekretar i koji je razmatran na sednicama Odbora Festa u maju i avgustu 2022.

“Fest je i dalje najveći festival na ovim prostorima”, ocenio je Karl, koji smatra da Fest treba da promeni termin u odnosu na Kan, Veneciju i dodelu Oskara, te da se održava u ranu jesen - kako bi opstao i u ovom vremenu internet platformi i skraćivanja perioda bioskopske distribucije za nezavisne filmove.

Dodatak u knjizi je lista “Svi filmovi Festa”, koju je pripremio Dušan Cicvara popisavši sve filmove ikada prikazane na Festu.

Karl je izrazio uverenje da će nova knjiga biti polazna osnova za sve istraživače koji su zainteresovani za fenomen Festa.

Edicija “Festovih 50” sada broji sedam naslova, a kako je istakla direktorka BGB Jasmina Ninkov, kroz prikaze i sećanja daje uvid u vreme koje je doneo Fest i kao “značajan festival i kao kulturna istorija Beograda, Srbije, pa i istorija svetske filmske umetnosti”.

“Ponosni smo na ediciju ‘Festovih 50’, koja je i nagrađena. Dosadašnjih pet knjiga izazvale su veliku pažnju i biće nezaobilazan okvir za svakoga ko bude izučavao sedmu umetnost i našu kulturnu istoriju”, rekla je Jasmina Ninkov,

“Vreme prolazi i gube se tragovi i saznanja, a ovde je sve sačuvano i sistematizovano, iz pera dobrih autora. Ove knjige su vredne za istraživače i zanimljive za čitaoce”, rekla je Jasmina Ninkov, te najavila da su u pripremi još dve knjige u ovoj ediciji – o Dejanu Đurkoviću i Slobodanu Novakoviću, a u planu je i knjiga o Dušanu Makavejevu.

Edicija “Festovih 50” nagrađena je specijalnim priznanjem na 65. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu.

(SEEcult.org)