Mračna soba Ivane Smiljanić
Nagrađivana beogradska umetnica Ivana Smiljanić predstavlja se 5. juna u Šok galeriji novosadske Art klinike izložbom “Mračna soba” koja, kao i njeni dosadašnji radovi, govori o nevidiljivoj moći, zaslugama i kaznama, ali i o građanskoj odgovornosti, normalnosti i pravu svih, pa i njenom ličnom, da stvari nazovemo pravim imenom.
Prema rečima Ivane Smiljanić, koristeći svetlo, zvuk, folije i pečate i neke intimne beleške, kreirala je neobičan ambijent u kojem postaje vidljivo sve što se toliko teško vidi, da ni ne verujemo da postoji.
“Nešto pažljivo skrivano i lucidno u partnerskim odnosima. I moje čedo - slonče, koje je izraslo u pravog, velikog slona. Nevidljivog. Toliko velikog, da sam i ja pored njega postala nevidljiva. Mislila sam da sam tako nevidljiva bolja majka.
- Koje gluposti, pa nisam ja slonica?!
- Ustvari, izložba je o moći, o zaslugama i kaznama. Nevidljivim, naravno. O građanskoj odgovornosti. O normalnosti. O pravu svih nas, i mom ličnom, da stvari nazovemo pravim imenom.
- O slonu u sobi.
- Kom slonu?”, navela je u autorskoj izjavi Ivana Smiljanić, dobitnica nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2009. godinu, kao i Henkel.Art.Award za Srbiju 2011. godine.
Ivana Smiljanić izložbom u Art klinici nastavlja istraživanje upotrebe jezika u multimedijalnom polju savremene umetnosti koji se, kako je istakla tim povodom Dubravka Đurić, odvija na više nivoa - u aktuelnoj instalaciji, ispisane reči na podlozi zida galerije upotrebljene su da bi se njima opcrtale konture ženskog tela u pokretu. Svaka kontura je sačinjena od jedne fraze koja se beskonačno ponavlja. Repetativnost rečenica i fraza stvara izvesnu ambivalentnost u smislu poigravanja njihovim semantičkim potencijalnom.
Semantički aspekt reči je prisutan, ali se beskrajnim ponavljanjem istovremeno i prazni. Reči su u funkciji oblikovanja vizuelne konture, te se na taj način njihova semantika poništava ili makar do izvesnog stepena neutrališe. Ali svaka kontura nastaje aktiviranjem materijalne strane reči - njihovim grafičkim oblikom i to tako što se rečenice i fraze ispisuju slovima različitih veličina. Taj postupak, prema navodima Dubravke Đurić, može se uporediti sa tretiranjem jezičkog znaka u konkretnoj poeziji od kraja 50-ih godina 20. veka, ali se može dovesti i u vezu sa aktiviranjem vizuelnog aspekta jezičkog znaka u savremenim reklamama.
“Opisano aktiviranje materijalne osnove reči kao označitelja u smislu njihovog grafičkog oblika semantizuje ih, ali ih istovremeno i desemantizuje. Semantizacija i desemantizacija se odvijaju i aktiviranjem označiteljskog aspekta reči kada se one izgovore i kada čujemo ljudski glas, te je ambijentalna instalacija ujedno i zvučni ambijent. Zvučni ambijent nastaje kada se u galeriji emituje snimljeni glas umetnice, koja sporo izgovara već na vizuelan način upotrebljene rečenice i fraze. Reči se izgovaraju sa velikim pauzama, te se tako razara ili bar relativizuje, odnosno narušava sintagmatski lanac. U našem slušnom polju oni se pojavljuju kao naizgled nepovezane, odvojene i autonomne, te glas deluje na nas svopstvenom magijom”, navela je Dubravka Đurić povodom izložbe “Mračna soba”.
U okviru izložbe u Art klinici, 13. juna biće održan razgovor sa aktivistkinjama i saradnicama novosadskog SOS Ženskog centra i …Iz kruga - Vojvodina o različitim vidovima nasilja u porodici i iskustvima rada sa ženama, načinima prepoznavanja nasilja u partnerskom odnosu i izlaska iz nasilja.
Ivana Smiljanić, vizuelna umetnica, performerka i plesačica, završila je Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu 2005. i magistarske studije na istom fakultetu 2009.
Kao stipendistkinja KulturKontakta iz Beča i ŠA iz Salcburga, usavršavala je video i performans na Internacionalnoj akademiji likovnih umetnosti u Salcburgu 2000. i 2002. godine.
Samostalno je izlagala i izvodila performanse u Beogradu, Pančevu, Prijepolju, Smederevu, Vranju, Zagrebu, Puli, Ljubljani, Bratislavi, Briselu, Bergenu i Njujorku.
Učesnica je najvećih umetničkih manifestacija u zemlji (Oktobarski salon, BELEF, Noć muzeja) i više od 50 grupnih izložbi širom Evrope.
Kao dobitnica nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2009. godinu, boravila je u ISCP-u (International Studios & Curatorial Program) u Njujorku.
Njeni radovi deo su Kolekcije Telenor.
(SEEcult.org)
