• Search form

02.05.2011 | 13:49

Mur o ubistvu Bin Ladena

Vest o likvidaciji Osame bin Ladena u Pakistanu, posle dugogodišnje potrage i ratova protiv terorizma, izazvala je 2. maja ogromno slavlje u Vašingtonu i Njujorku, a filmski reditelj Majkl Mur (Michael Moore) reagovao je na svom blogu podsećanjem na tvrdnje koje je iznosio proteklih godina o skrivanju Bin Ladena i nekadašnjim vezama koje je vođa Al Kaide imao sa američkim političarima, koje je opisao i u dokumentarcu “Farenhajt 9/11”.

Mur o ubistvu Bin Ladena

Vest o likvidaciji Osame bin Ladena u Pakistanu, posle dugogodišnje potrage i ratova protiv terorizma, izazvala je 2. maja ogromno slavlje u Vašingtonu i Njujorku, a filmski reditelj Majkl Mur (Michael Moore) reagovao je na svom blogu podsećanjem na tvrdnje koje je iznosio proteklih godina o skrivanju Bin Ladena i nekadašnjim vezama koje je vođa Al Kaide imao sa američkim političarima, koje je opisao i u dokumentarcu “Farenhajt 9/11”.

Konstatujući da je Bin Laden ubijen u rezidenciji, a ne u hladnoj pećini, i to u Pakistanu, a ne u Iraku ili Avganistanu - zemljama protiv kojih su američke vlasti vodile ratove protiv terorizma, Mur je upitao na svom profilu na Tviteru da li postoji novinar koji bi bio dovoljno hrabar da kaže da su SAD ubile teroristu koga su naoružavale 80-ih.

“Čudovište je stvoreno - da, MI smo ga 80-ih naoružavali, finansirali i obučavali, u umetnosti terora protiv SSSR...”, naveo je Mur.

Povodom vesti da su američki specijalci ubili lidera Al Kaide 1. maja u utvrđenju udaljenom svega stotinak kilometara od Islamabada, Mur je, između ostalog, zapitao i da li će Obami sada biti potrebno da američkom milijarderu Donaldu Trampu dostavi smrtovnicu kako bi poverovao da je Bin Laden zaista mrtav.

Mur je podsetio i da je bivši američki predsednik Džordž Buš, čije je porodične veze sa Bin Ladenovom familijom opisao i u “Farenhajtu 9/11”, tačno pre osam godina održao govor koji je postao poznat po izrazu “Misija izvršena”, najavljujući time okončanje glavnih borbenih dejstava u Iraku. Bušov govor je, međutim, izazvao niz kontroverzi, budući da je nestabilnost u Iraku nastavljena, uz ogromne civilne i vojne žrtve.

Troškovi američkog rata protiv terorizma, kako je naveo Mur u jednom od postova na svom profilu na Tviteru, premašili su od 2001. godine 1,2 milijardu dolara.

Vest o ubistvu Bin Ladena, inače, pojavila se na društvenim mrežama par sati pre zvaničnog obraćanja Obame u Beloj kući.

Iz Bele kuće je najavljeno da će se Obama obratiti naciji u 22.30 po lokalnom vremenu, a pojedini novinari, kako je preneo voditelj NBC-ja, ranije su već dobili kratak i-mejl da se “spreme za posao”.

Sat uoči Obaminog obraćanja, šef osoblja bivšeg amerrčkog sekretara odbrane Donalda Ramsfelda, Kit Urban, objavio je na Tviteru da mu je iz poverljivih izvora rečeno da je Bin Laden ubijen. Dodao je i da ne zna da li je to tačno, ali da se moli Bogu da jeste.

Ubrzo su i anonimni izvori iz Pentagona i Bele kuće počeli da potvrđuju medijima istu informaciju, a pojedini političari su iskoristili ranije zakazana javna obraćanja da pomenu Bin Ladenovu smrt.

Obamino obraćanje je odloženo za sat, a u međuvremenu su na Fejsbuku počeli da se pojavljuju postovi sa Bin Ladenovim imenom svake sekunde. “Njujork tajms” je objavio na naslovnoj strani svog sajta “uhvatili smo ga!”, a “Hafington post” je kratko naveo: “Mrtav”.

Obama je potvrdio Bin Ladenovu smrt oko pola sata pre ponoći, a pdmah su počele i medijske spekulacije da li će američke vlasti pokazati i vizuelni dokaz smrti najtraženijeg teroriste.

Bin Laden je, prema navodima američkih vlasti, ubijen sa jednim od svojih sinova i još najmanje tri osobe, a sahranjen je brzopotezno u moru, navodno prema muslimanskim običajima. Prethodno su uzeti uzorci njegovih posmrtnih ostataka kako bi bili poslati na analizu radi identifikacije.

Brzopotezno sahranjivanje Bin Ladena objašnjava se i pokušajem američkih vlasti da spreče bilo kakav oblik organizovane sahrane Bin Ladena i eventualno okupljanje njegovih pristalica. U međuvremenu, pojedini stručnjaci za islam naveli su da sahranjivanje u moru nije u skladu sa muslimanskim običajima.

Obama je, u obraćanju naciji, naveo da je proteklih dana “procenio da postoji dovoljno informacija da se preuzme akcija” i da je potom odobrio izvršenje “ciljane operacije” u Abotabadu oko pet sati po srednjoevropskom vremenu.

“Pravda je zadovoljena”, naveo je Obama, koji je rekao i da se Bin Laden do sada krio i kretao duž granice Avganistana i Pakistana.

Akcija američkih komandosa trajala je 40-ak minuta, a Bin Laden je usmrćen metkom u glavu, pri čemu nije bilo žrtava na strani specijalaca.

Za razliku od procena Bušove administracije, koja je smatrala da će Bin Laden biti pronađen zauzimanjem teritorija na kojima je Al Kaida navodno delovala, Obama je vodio operaciju za koju je znao uzak krug ljudi, a detalji nisu deljeni ni sa jednom drugom zemljom, uključujući i Pakistan.

Prema proceni analitičara, Obama je time već dobio i naredne predsedničke izbore.

Posle ubistva Bin Ladena, američke vlasti podigle su stepen pripravnosti svojih diplomatskih predstavništava.

Građani SAD već satima proslavljaju ubistvo Bin Ladena, koga američke vlasti smatraju odgovornim za smrt više od 3.000 ljudi napada na Njujork i Vašingoton 11. septembra 2001. godine.

Bin Laden je rođen 1957. godine u Rijadu, u bogatoj porodici saudijskog biznismena, a studirao je menadžment i ekonomiju u Džedi.

Posle invazije Sovjetskog Saveza na Avganistan 1979. godine, podržavao je arapske dobrovoljce i osnovao sopstvenu brigadu boraca.

Al Kaida je nastala krajem 80-ih, okupljajući radikalne muslimane.

Bin Laden je početkom 90-ih otišsao u egzil zbog saveza Saudijske Arabije i SAD protiv Iraka, a izgubio je i saudijsko državljanstvo.

Potom je otišao u Sudan, a od sredine 90-ih se zbog američkih pritisaka prebacio u Avganistan.

Bio je glavni osumnjičeni za bombaške napade u Saudijskoj Arabiji i na ambasadu u Najrobiju, a posle napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine, postao je najtraženiji čovek na američkoj listi terorista.

Bin Laden je za 11. septembar rekao da je rezultat prevazišao sva očekivanja Al Kaide.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r