Mur u Narodnom muzeju
Izložba 80 grafika i šest manjih skulptura Henrija Mura (Henry Moore, 1898-1986), britanskog umetnika čuvenog po monumentalnim skulpturama, svečano je otvorena 11. septembra u Atrijumu Narodnog muzeja u Beogradu, kao gostujuća postavka Britanskog saveta.
Mur je poslednji put izlagan u Beogradu pre gotovo 60 godina, a u novembru će njegove grafičke radove iz kolekcije Britanskog saveta videti i posetioci Muzeja Vojvodine u Novom Sadu.
“Predivno je biti savremenik povratka Henrija Mura u Beograd”, rekao je ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac otvarajući izložbu “Henri Mur – grafičar”, čije je gostovanje pomogla Banka Intesa.
Izložba je izazvala veliku pažnju javnosti, a prvim posetiocima, među kojima su bile i ličnosti iz kulturnog, poslovnog i političkog života, obratili su se i britanski ambasador u Srbiji Denis Kif (Keefe), direktor Britanskog saveta za Zapadni Balkan Toni O'Brajan (Tony O'Brien), nekadašnji direktor Fondacije Henrija Mura i umetnikov prijatelj Dejvid Mičinson (David Mitchinson), direktorka marketinga i komunikacija Banke Intesa Maja Kolar i direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković.
Kif, Tasovac, O'Brajan, Maja Kolar, Mičinson & Bojana Borić Brešković
Tasovac je istakao univerzalni značaj i humani karakter Murovog stvaralaštva, navodeći da njegove monumentalne skulpture, koje se nalaze na javnim prostorima širom sveta, povezuje sa štampanim grafikama misao da umetnost treba da bude dostupna svima, a ne samo eliti.
“Nadam se da ćete pozvati sve vama drage ljude da zajedno uživaju u povratku Henrija Mura u Beograd”, poručio je Tasovac na izložbi koja obuhvata 80 grafika, pet modela skulptura i jedan radni model iz perioda od 1934. do 1984. godine.
Ivan Tasovac
Ističući da je Mur sinonim za englesku umetnost 20. veka, ali i da je, kao istinski modernista, nadrastao svojim delom nacionalne okvire, Tasovac je naveo da je Mur, tragajući za smislom nastanka oblika, pretočio vrednosti starih civilizacija i egzotičnih kultura koje žive u saglasju sa prirodom u razmišljanje o savremenom postojanju.
“Kroz umetnost skulpture, kroz neposredan dodir sa materijalom, odnosno prirodom, oslobađajući formu iz kamena i drveta ili je pronalazeći u bronzi, Henri Mur je smisao postojanja ljudskog tela u vremenu i prostoru vratio iskonskim i univerzalnim vrednostima”, istakao je Tasovac, dodajući i da umetnikove osnovne teme, transponovane u ležeće ženske figure i kompozicije majke sa detetom, nose u sebi duboko humanu misao o harmoniji koja kroz neprekidno rađanje i nastajanje povezuje čoveka i prirodu. Te vrednosti, kako je naveo, utkane su u Murove monumentalne skulpture u javnim prostorima širom sveta i zbog toga je univerzalno prepoznatljiv i prihvaćen umetnik.
Tasovac je podsetio i da je grafika nije za Mura predstavljala tek epizodu, jer je 50 godina stvarao originalne grafičke listove koji “predstavljaju svojevrsni odgovor na njegovu skulpturu”.
“Zbog čega je radio grafiku? Možda odgovor na ovo pitanje možemo da pronađemo u belešci jednog drugog umetnika koji se takođe posvećeno bavio ovim medijem – Van Gog je o grafici govorio kao o veličanstvenom mnoštvu, imajući pritom u vidu da umetnost treba da bude dostupna svima. Upravo ta misao umetnost za sve, a ne samo za elitu, povezuje monumentalne skulpture Henrija Mura sa njegovim štampanim grafikama”, naveo je Tasovac.
Radovi na izložbi čuvaju se u zbirci Odelјenja za likovne umetnosti Britanskog saveta, koji je zaslužan i za popularizovanje Murove umetnosti širom sveta.
Mur je Britanskom savetu 1984. godine, na 50. godišnjicu osnivanja te institucije, poklonio više od 200 svojih najbolјih grafika za kolekciju “Muzej bez zidova”. Taj poklon, koji je obuhvatio dela iz skoro svih perioda njegovog stvaralaštva, uklјučen je u postojeću kolekciju koja se sastojala od 124 Murove grafike. Pored 82 rada na papiru, kao i desetak fotografija koje su delo samog autora, u kolekciji Britanskog saveta je i znatan broj njegovih vajarskih ostvarenja.
Kako bi se Murov opus što celovitije predstavio, posetioci izložbe u Narodnom muzeju imaju priliku da vide i set fotografija samog umetnika i njegovog stvaralačkog procesa.
Murovi radovi na papiru, bilo da su rađeni kao crtež ili nekom od grafičkih tehnika, najpre na litografskom kamenu ili bakarnoj ploči, bave se prirodnim formama, različitim aspektima poimanja lјudske figure, studijama životinja, skulptoralnih predstava u pejzažima i arhitektonskim celinama. Mur je tokom života izradio na stotine “ideja za skulpturu”, ali je često radio trodimenzionalne modele u gipsu koji su postajali subjekt njegovih crteža i grafika.
Od početka karijere bio je svestan važnosti neposrednog rada u materijalu, za šta je potvrdu dobio u susretu sa domorodačkom skulpturom Okeanije, Afrike, ali pre svega prekolumbovske Amerike koje je upoznao u Britanskom muzeju. Nјegovi rani radovi izvedeni u crtežu i skulpturi nose reminiscencije na paleolitske boginje plodnosti, kikladsku, egipatsku, sumersku skulpturu.
Uporedo sa skulpturom, Mur se od 1931. neprekidno bavio i grafikom i crtežom (sa manjim pauzama). Grafika ga je interesovala kao polјe istraživanja, pristupa materijalu i neposrednog rada u njemu, a ukupno ih je ralizovao 719.
Pojedine javne ličnosti iskoristile su priliku da ovekoveče posetu Murovoj izložbi - glumica Katarina Radivojević
Izložba “Henri Mur – grafičar” biće otvorena u Narodnom muzeju do 31. oktobra, a potom će gostovati u Muzeju Vojvodine od 7. do 30. novembra.
Narodni muzej, čija je stalna postavka zatvorena već godinama zbog planirane rekonstrukcije, najavio je i raznovrstan prateći program kojim će približiti posetiocima stvaralaštvo jednog od najmarkantnijih umetnika XX veka.
Murova izložba gostovala je 2013. godine i u galeriji “Miodrag Dado Đurić” na Cetinju, Muzeju savremene umetnosti u Skoplju i Nacionalnoj galeriji u Tirani, a ove godine u Almatiju u Kazahstanu i u Prištini na Kosovu.
(SEEcult.org)
