Na pomolu novi festival evropske drame u Beogradu

Hartefakt fond najavio je novi festival evropske drame od 2020. godine u Beogradu po ugledu na nekadašnje bijenale u Bonu i kasnije u Visbadenu, koje je pokrenuto početkom 90-ih  u cilju predstavljanja novih dramskih autora sa celog kontinenta i jačanja svesti da Evropa nije samo Evropska unija i da, uprkos padu Berlinskog zida, postoje drugi zidovi i nacionalne granice umetnosti koje treba i dalje prevazilaziti. Dogovor o novom festivalu, zasnovanom na mreži “patrona” – dramskih autora sa celog kontinenta, postignut je na prvom sastanku NEW Patronata, koji je 23. februara u Beogradu okupio neke od vodećih domaćih i evropskih dramskih umetnika, a čiji je cilj da podrži savremeno dramsko stvaralaštvo, prevođenje, razmenu i očuvanje integriteta slobode dramskih autora u Evropi, koja ponovo prolazi kroz buran period, obeležen jačanjem nacionalizma i netrpeljivosti.

Učesnici novog međunarodnog Patronata, formiranog na sastanku u Narodnom pozorištu u Beogradu, u okviru Hartefaktove NEW platforme (New European Ways), odlučili su da će raditi na definisanju i strukturi budućeg festivala koji bi bio razvijan na nasleđu bonskog i kasnije visbadenskog bijenala kao svojevrsni odgovor na ugrožavanje evropskih vrednosti i nove prepreke slobodnom protoku misli, reči, ljudi i dela.

Među učesnicima NEW Patronata bio je i osnivač i nekadašnji direktor bonskog i visbadenskog bijenala Manfred Bajlharc (Beilharz), ugledni pozorišni reditelj i član žirija najveće evropske pozorišne nagrade Premio Europa, koji je istakao neophodnodnost prevazilaženja granica, kako geografskih, tako i svih drugih - umetničkih, nacionalnih i isključujućih.

Prema rečima Bajlharca, festival “Neue Stücke aus Europa” (New Plays From Europe), osnovan kao bijenale nove evropske drame 1992. godine u Bonu, bio je svojevrsni odgovor na činjenicu da EU namerava da se širi, ali da se ne zna gotovo ništa o drugima van njenih granica.

“To je bila kulturno-politička izjava za Evropu, a protiv nacionalizma, granica, za otvorenost prema dramskoj umetnosti od Istanbula do Lisabona, od Peterburga do Islanda…”, rekao je Bajlharc, ističući da je ideja bila da se upoznaju autori iz cele Evrope, sa svih govornih područja.

Beate Kronsbein, Manfred Beilharz, Biljana Srbljanović, Andrej Nosov, foto: Ružica Milovanović

Danas, kada su te vrednosti ponovo ugrožene i veza umetnika i umetnosti sve manje je moguća, neophodno je, kako je zaključeno, oživeti i održati ideju takvog festivala, koji bi doprineo i očuvanju mira u Evropi koji se, bar na slučaju Jugoslavije 90-ih, pokazao kao krhka tvorevina.

“Jugoslovenski rat za mene je bio šok. Jugoslavija je bila jedina zemlja u komunističkom bloku koja je pružala humanizam, radost, opuštanje…”, rekao je Bajlharc, ukazujući na potrebu jačanja uloge pozorišta u društvu, uključujući i borbu protiv nacionalizma, koji jača danas širom Evrope, ali i celog sveta.

“Pozorište je uvek političko, jer čak i kada nećete da napravite političku predstavu, ona to jeste, jer je pokazujete ljudima koji žive u određenom političkom kontekstu”, rekao je Bajlharc, koji je sa Beate Kronsbein, takođe učesnicom beogradskog Patronata, vodio festival “Neue Stücke aus Europa” do 2004. godine u Bonu, a potom u Visbadenu, gde je godinama bio direktor opere i drame u Hessischen Staatsheaters.

Na inicijalnom sastanku Patronata u Beogradu istaknuta je stoga neophodnost nastavljanja prakse Bona i Visbadena, gde je u poslednjih 30 godina održavano bijenale nove evropske drame, te pronalazak adekvatne forme koja će ostvarivati te ciljeve.

Budući festival u Beogradu u tom smislu morao bi da poseduje i infrastrukturu, jer je veoma važno nastaviti ideju rušenja zidova koji poslednjih godina niču u mnogim delovima Evrope, zaključili su članovi Patronata.

NEW Patronat, foto: Ružica Milovanović

Patroni su ujedno izrazili zabrinutost za rad dramskih pisca danas, jer su ugroženi pozorišnim politikama i strukturama, rediteljskim kultom i autorskim pravima, koja im se često uskraćuju.

Patroni su istakli i da je danas, kada se čini da se u Evropi sve raspada, izuzetno važno obnoviti ideje i partnerstva koja podržavaju saradnju, razmenu i očuvanje mira na evropskom kontinentu. Kao veoma važan segment te saradnje, naglasili su diverzitet jezika na kojima dramski komadi nastaju, mogućnost igranja, koprodukcija, zajedničkih istraživanja, prevođenja i diseminacije dramskih dela širom Evrope.

Festivali su, kao mesta susreta različitih ideja i mišljenja, posebno bitni članovima Patronata, koji su istakli važnost živog kontakta umetnika i publike, uprkos efikasnosti društvenih mreža u komuniciranju poruka i dela.

Kao posban segment rada izdvojeno je bolje i jasnije povezivanje dramskih umetnika, koje neće biti zasnovano samo na razemenama ideja i poznanstvu, već i na akcijama solidarnosti, borbi protiv medijske i finansijske cenzure, kao i protiv autocenzure.

Članovi Patronata ukazali su i na potrebu rada sa mladom publikom kako bi se više uključila u sve segmente pozorišnog života, kako na osnovu nekih postojećih, ali i razvijanjem novih savremenijih praksi.

Uprkos razlikama u autorskim politikama, praksama i shvatanju pozorišta, članovi Patronata podvukli su neophodnost negovanja saradnje, te razbijanja međusobne izolovanosti i na kulturnoj razmeni između država istog ili sličnog govornog područja.

Biljana Srbljanović, Andrej Nosov, foto: Ružica Milovanović

Prvi sastanak NEW Patronata, kako je najavio Hartefakt fond, biće ispraćen i drugim aktivnostim, koje bi trebalo da rezultiraju budućim pozorišnim festivalom u Beogradu 2020. godine.

Hartefakt fond je, inače, tri puta učestvovao na festivalu u Visbadenu.

Prema rečima osnivača Hartefakta, reditelja, producenta i aktiviste Andreja Nosova, NEW platforma predstavlja veliki prostor za buduću saradnju, budući da je osmišljena da podrži, promoviše i poveže dramske umetnike iz Srbije sa evropskom pozorišnom scenom, u cilju repozicioniranja domaće scene na pozorišnoj mapi Evrope.

Dramska autorka i profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti Biljana Srbljanović, koja sa Nosovim stoji iza projekta NEW platforme, a bila je svojevremeno jedno od otkrića visbadenskog bijenala i kasnije jedan od istaknutih “patrona” u okviru te mreže, rekla je da je članove NEW Patronata spojio duh Gorana Stefanovskog, proslavljenog makedonskog dramskog pisca i dramaturga, koji je preminuo krajem novembra 2018. u Engleskoj.

Nosov i Biljana Srbljanović ukratko su predstavili aktivnosti Hartefakt fonda i NEW platforme tokom 2018, uključujući tri masterklasa koji su polaznicima omogućili da se bolje upoznaju sa prilikama u savremenom evropskom pozorištu, te konferenciju “Budućnost izvođačkih umetnosti: perspektive i izazovi”, održanu uz podršku Saveta za kreativne industrije pri kabinetu premijerke Ane Brnabić, čiji su oboje članovi.

Značaj NEW platforme i okupljanja patrona iz cele Evrope istakla je i v.d. upravnica Narodnog pozorišta u Beogradu Ivana Vujić, koja je istakla da će sa direktorkom Drame Tanjom Šljivar, takođe jednom od učesnica tog sastanka, pokušati da učini nacionalnu teatarsku kuću sa 150-godišnjom tradicijom otvorenijom i drugačijom. “Služiću teatru. Biti sluga je teško, ali to je suština ljubavi”, rekla je Ivana Vujić.

Manfred Beilharz, foto: Ružica Milovanović

Većina učesnika NEW Patronata takođe se zna sa festivala u Bonu i Visbadenu koji je prekinut, kako je rekao Bajlharc, jer njegov naslednik u organizaciji tog bijenala nije bio zainteresovan da ga nastavi, iako je bilo novca. Kao jedna od posledica toga je i beogradski sastanak radi obnavljanja mreže patrona.

“Sada ima mogućnosti da očuvamo duh ovog festivala. Treba podržati one koji su danas u opasnosti, a širom sveta se stvari ne odvijaju dobro. Patroni su veoma važni, jer donose različite duhove… Prvi korak je dovesti ljude i spojiti ih. To je veoma važno - biti u kontaktu, znati šta se dešava i obilaziti različita mesta, iako to nije lako… Nacionalizam danas raste, umesto da nestaje, ali možemo ga prevazići. Moramo da se borimo! To nije dar Boga, i stoga se može učiniti nešto”, rekao je Bajlharc, koji je ispričao da nije uvek imao razumevanje za te ideje ni kada je bio na čelu Međunarodnog teatarskog instituta (ITI) od 2002. do 2008.     

“Bio sam napadan kada sam bio na čelu ITI od samog našeg vrha. Kada smo nameravali da idemo u Kinu, bilo ne negodovanja zbog nepoštovanja ljudskih prava u toj zemlji. Rekao sam da baš zato moramo da idemo tamo”, rekao je Bajlharc, koji je i član Evropske teatarske fondacije, potpredsednik Hesenske teatarske akademije i član Nemačke akademije izvođačkih umetnosti.

NEW Patronat, foto: Vesna Milosavljević

Značaj saradnje i povezivanja istakli su i drugi učesnici NEW Patronata, među kojima su bili i pisac, scenarista i reditelj Marius Ivaškevičius iz Litvanije, dramaturškinja i glumica Simona Semenič iz Slovenije, književnica i glumica Đina Moksli (Gina Moxley) iz Irske, glumac i reditelj Alban Ukaj sa Kosova, koji već 15-ak godina živi i radi u Sarajevu, gde vodi organizaciju Kontakt, pisac Mihail Durnjenkov (Mikhail Durnenkov) iz Rusije, prevoditeljka dramskih tekstova Magoržata Semil (Malgorzata) iz Poljske, pisac, scenarista i reditelj Mart Kivastik iz Estonije, dramaturškinja, kritičarka, prevoditeljka i kulturološkinja Neda Neždana (Nezhdana) iz Ukrajine, dramski autor i reditelj Akoš Nemet (Akos Nemeth) iz Mađarske/Nemačke i dramaturškinja i umetnička direktorka pozorišta u Bazelu Almut Vagner iz Nemačke.

U rad Patronata, koji je volonterski, uključili su se i dramski autor Hoze Manuel Mora (Jose Manuel Mora) iz Španije, dramski autor Jeton Neziraj sa Kosova, rediteljka Selma Spahić iz Bosne i Hercegovine, autorka i performerka Laura Ruonen (Ruohonen) iz Finske i drugi umetnici, koji su bili sprečeni da učestvuju na beogradskom okupljanju mreže.

(SEEcult.org)