Nacrti zakona o elektronskim medijima i javnim servisima
Ministarstvo kulture i informisanja Srbije objavilo je nacrte zakona o elektronskim medijima i javnim medijskim servisima i pozvalo zainteresovane da ih komentarišu.
Usvajanjem tih zakona prestao bi da važi Zakon o radiodifuziji iz 2002. godine, a s obzirom da je rok za njihovo donošenje, predviđen Strategijom, već prekoračen - trebalo bi da budu usvojeni po hitnom postupku.
Nacrte zakona moguće je naći na sajtu Ministarstva kulture i informisanja, a zainteresovani mogu da pošalju komentare na adrese: zeljko.poznanovic@kultura.gov.rs i dejan.stojanovic@kultura.gov.rs
Nacrt zakona o elektronskim medijima predviđa postojanje javnih servisa, komercijalnih stanica i stanica nevladinog sektora.
Nacrt Zakona o javnim servisima predviđa postojanje samo dva javna servisa - Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine, koji će biti finansirani iz budžeta, umesto na osnovu pretplate uz račun za struju.
Finansiranje iz budžeta bilo bi regilisano ugovorom Vlade Srbije i javnih medijskih servisa, koji će biti obnavljan na godinu dana.
Kako je navedeno u Nacrtu zakona o javnim servisima, tokom protekle decenije se u oblasti elektronskih medija u Srbiji, a naročito u državama članicama Evropske unije, dogodio niz promena, prevashodno nastalih usled pojave i primene novih tehnoloških dostignuća u sferi digitalnog prenosa i pristupa informacijama i medijskim (programskim) sadržajima. To je za posledicu imalo pojavu programskih sadržaja, sličnih televizijskom programu, ali koji su gledaocu dostupni u momentu koji on izabere i prema redosledu koji on odredi (audio-vizuelna medijska usluga na zahtev). Isto tako, tradicionalni TV programi postali su dostupni gledaocima zahvaljujući razvoju interneta i putem mobilnih telefona, personalnih računara i tablet računara.
S druge strane,te okolnosti omogućile su da se oglasne poruke (reklame) prezentuju gledaocima na do tada nepoznate načine, koji, između ostalog, podrazumevaju da on može izabrati da li želi da vidi sadržaj oglasne poruke ili ne. Pored toga, došlo je do pojave novih načina poslovanja (novi biznis modeli) na tržištu elektronskih medija, tako što je značajno osnažena uloga uslovnog pristupa medijskim uslugama (uslovljavanje pristupa programskim sadržajima uz plaćanje posebne naknade značajno je olakšano primenom novih tehnologija) i tako što su se pojavili novi subjekti poput operatora mobilne telefonije koji počinju svojim poslovanjem da bitno utiču na sferu elektronskih medija.
Kako su javni medijski servisi deo sfere elektronskih medija, u vezi sa navedenim promenama, postavilo se pitanje da li će se njihova uloga i funkcije izmeniti i na koji način će svoju ulogu ostvarivati u promenjenom medijskom okruženju. Pored toga, kao ključni problem javnih medijskih servisa javila se niska naplata TV pretplate, kao osnovnog izvora finansiranja, što je imalo za posledicu stalni nedostatak sredstava za kvalitetno ostvarivanje funkcija javnog medijskog servisa.
Sva ta pitanja, kako je navedeno u Nacrtu zakona o javnim medijskim servisima, zahtevaju da se ispoštuju Evropske unije u vezi sa elektronskim medijima i javnim medijskim servisom. Jer, Srbija se Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju obavezala da će uskladiti svoju politiku regulisanja sadržaja prekograničnog radiotelevizijskog emitovanja i da će uskladiti svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU. Ova obaveza, ali i potreba, prepoznata je i u Strategiji razvoja sistema javnog informisanja 2016. godine, kojom je predviđeno da će domaći pravni okvir i praksa biti usaglašeni sa evropskim regualtornim okvirom i praksom, kao da će položaj javnih radio i TV servisa biti uređen posebnim zakonom, a da će predlog zakona o javnim radio i televizijskim servisima biti utvrđen u roku od 18 meseci od dana donošenja navedene strategije.
Nacrt zakona o elektronskim medijima nalazi se OVDE, a Nacrt zakona o javnim medijskim servisima OVDE
(SEEcult.org)