Nagrade 27. Memorijala NP
Nagrade 27. Memorijala Nadežde Petrović u Čačku “Ko to tamo peva”, koji predstavlja kritički angažovane umetničke radove 11 autora različitih generacija iz Srbije, dobili su ravnopravno Milica Tomić i Siniša Ilić, dok je nagradu Umetničke galerije “Nadežda Petrović” dobio Miloš Tomić.
U konkurenciji sa još desetoro umetnika, koje je za 27. MNP odabrao istoričar umetnosti Dejan Sretenović iz Beograda, Milica Tomić nagrađena je za instalaciju “RE:ASSEMBLING: Umetnost i njen odnos prema najamnom radu” kojom detaljno prati i dokumentuje sve okolnosti nastanka jednog umetničkog rada koji se prezentuje u visoko strukturiranom globalnom umetničkog sistemu, a koji zapravo prikriva okolnosti umetničke produkcije.
Milica Tomić, kako je naveo u obrazloženju žiri, suočava razgovore sa nevidljivim sudionicima umetničke produkcije sa rutiniranom retorikom teorijske interpretacije, detaljnim tehnološkim obrazloženjima i političkim i ekonomskim teorijama koji govore o odnosima rada i kapitala.
Reč je o projektu sa crtežima Lune Joksimović, Manje Topalović i same Milice Tomić, koji istražuje međuuslovljenost rada, politike, ekonomije i umetnosti u okviru participativne proizvodnje jednog umetničkog dela, analizirajući mehanizme umetničkih praksi koji insistiraju na proizvodnji novih oblika kolektiviteta, lišenih represivnih odnosa unutar kolektivnog rada. Naizgled pozivajući se na participaciju, sam čin pozivanja na učešće postaje, prema rečima Milice Tomić, upravo mesto kontrole i monopola umetnika nad ishodom rada. Iako umetnik/ca prividno nudi svoj kreativni rad i status za kolektivnu upotrebu, on/a istovremeno zadržava apsolutno autorstvo. Uprkos zastupanju ideje o emancipaciji demokratske prakse, ti mehanizmi su, zapravo, kako sugeriše projekat Milice Tomić, zapravo odraz ideologije participacije u civilnom društvu i parlamentarnoj politici.
Ravnopravnu nagradu 27. MNP dobio je Siniša Ilić za prostornu instalaciju “Strategija, raskadrirani dokument o izvesnosti današnjice” koja se sastoji od niza svakodnevnih beleški u akvarelu kojima se preispituje pozicija subjekta u savremenom društvu.
Ilićev rad u kontekstu izložbe, kako je naveo član žirija i istoričar umetnosti Branislav Dimitrijević na otvaranju, nedeklarativno otvara niz važnih pitanja o odnosima pojedinca i zajednice, istovremeno se poigravajući i problematizujući estetske režime politika likovnosti kao javnog izlaganja i subjektivne refleksije.
Ilićev rad čine beleške rađene vodenom bojom na papiru, kao pokušaj arhiviranja slika opstanka. U konstruisanoj prostoriji u galeriji – nalik lavirintu sa slepim završetkom, posetilac vidi prizore bezličnosti i monohromije, beleške života u improvizanom ambijentu, segmentiranom, udaljenom, možda izolovanom i privremenom. Sve što se vidi je bez interakcije, bezlično, statično, bez prisustva života…
Miloš Tomić dobio je nagradu Umetničke galerije “Nadežda Petrović” za video film “Veče uz radio” – peti nastavak njegovog projekta “Muzikalni dnevnik”, koji je predstavio i u paviljonu Srbije na 54. Bijenalu u Veneciji 2013. godine.
Tomić specifičnim autorskim postupkom kadriranja i montaže pokazuje kako moć učestvovanja u zajedničkom događaju dočarava i očarava svakodnevnicu i izmešta pozicije posmatrača i ucecsnika, istakao je u obrazloženju žiri 27. MNP koji su, uz Dimitrijevića, činili i Jelena Stojanović, umetnička direktorka 26. MNP “Dubok san” 2012. godine, i predstavnik Umetničke galerije “Nadežda Petrović”.
Tomićev video film “Veče uz radio” je filmsko-muzička igra – sleptisk, ili, kako je naveo, “ljubavna reportaža”. Tomiću je tranzistor, koji je njegov sin dobio od bake, poslužio kao ključ da se, dok on vrti stanice, slobodno kreće kroz raznolike muzičke svečanosti koje je beležio poslednjih par godina. Od javnog časa muzičke škole u Filharmoniji, preko sabora pod šatrom u Kaševaru, do penzionerskih igranki kod “Kariranog stolnjaka” i pank-grok delirijuma na koncertu u berlinskom klubu.
Prema rečima Tomića, bilo mu je zanimljivo da hvata trenutke toliko “nevažne” da se ni slučajno ne bi “provukli” u normalnom prenosu sa koncerta. Nije izdržao, kako je naveo, da se ne poigra sa tim snimcima, tim muzikama i tim ljudima.
Na 27. MNP učestvuju i Ognjen Glavonić, Žolt Kovač, Vladimir Miladinović, Darinka Pop Mitić, Branislav Nikolić, Milica Ružičić, Dragoljub Raša Todosijević i Slobodan Šijan, čiji je naziv kultnog filma “Ko to tamo peva?” iz 1980. godine iskorišćen i za naslov izložbe 27. MNP, kao umetnička metafora srpskog mentaliteta i društva koja je i danas aktuelna.
Najveći broj radova na 27. MNP napravljen je specijalno za tu izložbu, koju organizuje UG “Nadežda Petrović”, uz podršku gradskih vlasti.
Otvaranju 27. MNP prisustvovali su i mnogobrojni umetnici, kustosi, istoričari i teoretičari iz Beograda, kao i kolege iz Čačka, Kraljeva, Požege, Gornjeg Milanovca, Kruševca…
Selektor 27. MNP Dejan Sretenović rekao je da izložba “Ko to tamo peva” ne predstavlja umetnost koja je za uživanje, već koja “na neki način uznemirava, provocira, proizvodi neku razliku, postavlja pitanja, otvara debate…”
“Važno je da sve ove glasove koji su rasejani prikupimo i napravimo neku vrstu foruma u kojem će se čitava ta priča otvoriti”, rekao je Sretenović, dodajući da izložba 27. MNP otvara i pitanje današnje produkcije političkog značenja umetnosti.
Sretenović je izrazio nadu da će posetioci 27. MNP, nakon obilaska izložbe, drugačije promišljati stvarnost.
Direktorka Umetničke galerije “Nadežda Petrović” Milica Petronijević podsetila je na istorijat Memorijala, ističući da se poslednjih petnaestak godina, odnosno od izložbe Jerka Denegrija 1996. godine, predstavljaju i likovni kritičari, teoretičari i istoričari umetnosti. Tako je i 27. MNP delo istoričara umetnosti.
Na izložbi su samo domaći umetnici, između ostalog i zbog nedostatka finansijskih sredstava za međunarodni okvir izložbe, koju od osnivanja, kako je više puta istakla Milica Petronijević, podržavaju gradske vlasti Čačka.
Predsednik Skupštine grada Čačka Veljko Negovanović istakao je da MNP nije samo najstarija, nego i jedna od najznačajnijih manifestacija kada je u pitanju savremeno srpsko likovno stvaralaštvo.
“Trudili smo se da Memorijal postane i mesto okupljanja stranih umetnika i mesto razmene umetničkih ideja i projekata, čije teme nisu lokalnog karaktera”, istakao je Negovanović.
Negovanović je podsetio da se ove godine obeležava sto godina od Prvog svetskog rata, kao i sto godina od velikog umetničkog i ukupnog društvenog angažovanja slikarke Nadežde Petrović u borbi za slobodu naroda i očuvanje državnog, nacionalnog i kulturnog identiteta Srbije. Te teme, koje su bile predmet njene borbe, kako je istakao, i danas su veoma aktuelne, možda i u nekom težem obliku.
“Zato treba da nastavimo tu borbu, i kroz umetnost, i kroz sve druge oblike društvenog angažovanja - da se srpskom narodu prizna veliki dropinos u stvaranju ukupnog evropskog društva”, rekao je Negovanović.
Memorijal je otvoren do 7. novembra u Umetničkoj galeriji “Nadežda Petrović” i Galeriji “Risim”.
(SEEcult.org)