Najbolji bibliotekari i izdavač
Nagradu „Marija Ilić Agapova“ za najboljeg bibliotekara u Beogradu u 2012. godini dobili su ravnopravno Predrag Đukić iz Biblioteke grada Beograda (BGB) i Adam Sofronijević iz Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković” (UBSM), dok je Zavod za udžbenike i nastavna sredstva dobio nagradu “Gligorije Vozarović” za najboljeg izdavača, a Dušanu Crevaru za najboljeg knjigovesca.
Žiri nagrade “Marija Ilić Agapova”, koji su činili Marjan Marinković (predsednik), Branka Dragosavac i Tatjana Perović, istakao je da su Đukić i Sofronijević pođednako značajno doprineli unapređenju i afirmaciji bibliotekarstva u oblastima u kojima rade. Đukić je pomoćnik direktora BGB za bibliotečku delatnost, a Sofronijević rukovodilac odeljenja za razvoj i održavanje bibliotečkog sistema, digitalizaciju fondova i kulturnu delatnost UBSM.
Đukić je još kao student počeo da radi u BGB, a kako je istaknuto, od 2006. godine, sa kraćim prekidom, funkcioniše kao “pravi spiritus movens razvoja bibliotečke delatnosti” te biblioteke. Posebno se ističe njegov angažman u međunarodnim okvirima. Đukićeva bibliorafija obuhvata tridesetak stručnih radova objavljenih u svim relevantnim domaćim bibliotečkim časopisima, kao i prevode više međunarodnih standarda: ISBD (ER), ISO 11620 i ISO 5127. Između ostalog, autor je Plana implementacije BISIS-a u javnim bibliotekama Beograda i kooordinator te implementacije.
I Sofronijević je u UBSM, kako je istaknuto, realizovao veliki broj aktivnosti u oblasti razvoja bibliotečkih sistema, digitalizacije i kulturne delatnosti, koje se izdvajaju po inovativnosti tema i internacionalnom sastavu učesnika i saradnika koje je okupi. S druge strane, njegova međunarodne aktivnosti Sofronijevića, pre svega istraživanja, učešća u projektima i organizaciji međunarodnih bibliotečkih konferencija, obezbedili su značajnu vidljivost za bibliotekarstvo Beograda i Srbije u Evropi i svetu.
Povodom Dana BGB, tradicionalno je dodeljena i nagrada “Gligorije Vozarović”, a dobio ju je Zavod za udžbenike koji je, prema navodima žirija, domaći “izdavač prvog reda, može se reći bez premca, u svim oblastima izdanja u kojima se sagledava srpska kultura i nauka i u kojima se tumači i sagledava srpska i svetska književnost, nacionalna i svetska istorija, utvrđuje mesto srpske nauke u najvećim postignućima i spoznaje srpska duhovnost.
Ističući da je Zavod za udžbenike pravi nastavljač kulturnih poduhvata Jovana Sterije Popovića, profesora srpskog Liceja, te da je u 2012. godini proslavio 55 godina postojanja i rada koji se pokazuje u višemilionskim tiražima, žiri je posebno istakao kolekcije dela Milutina Milankovića, Stanislava Vinavera, Desanke Maksimović, Radovana Samardžića i drugih izabranih autora.
“Tu su desetine rečnika, a posebno poduhvat kojim se sagledavaju i određuju egzaktne činjenice o biti našeg naroda - prva dva toma Srpske enciklopedije”, naveo je žiri, koji su činili direktorka BGB Jasmina Ninkov (predsednica) i profesori Ratko Božović i Žarko Trebješanin.
Nagrada “Gligorije Vozarović” za najboljeg knjigovesca u 2012. godini dodeljena je Dušanu Crevaru, vlasniku zanatske radionice za umetničku obradu poveza “Zaharije Orfelin” iz Beograda, uz obrazloženje da je uvek imao inventivan pristup knjigovezačkom pozivu i narodnoj baštini. Crevar je u 2012. godini, kao i prethodnih godina, pratio život Beograda i dao poseban doprinos kroz opremu knjiga, plaketa, spomenara, foto-albuma i izradu predmeta koji nose poseban, unikatan umetnički pečat njegove radionice, istakao je žiri.
Povodom Dana BGB, tradicionalno je objavljena i lista najčitanijih knjiga na stranom jeziku, a to je 2012. godine bilo delo “1Q84“ Harukija Murakamija. Sledi bestseler „Pedeset nijansi - siva“, prvi deo erotske trilogije britanske spisateljice E.L. Džejms.
Biblioteka grada Beograda, osnovana pre 82 godine, saopštila je povodom svog dana i da je tokom 2012. godine broj upisanih članova dostigao 165.079, što je oko 5.000 više nego 2011. godine i predstavlja najbolji rezultat u njenoj istoriji.
Broj korisnika usluga bio je 1.101.430, broj izdatih knjiga 2.412.216, a broj poseta 1.402.523. Održano je i 2.916 programa, a svi su bili besplatni za posetioce
BGB je u 2012. godine dobila Povelju Biblionet 2012. za najbolju kulturnu delatnost i nagradu jedne od najvećih svetskih fondacija EIFL (EIFL-PLIP Innovation Award) za sajt Novčići www.novcici.rs.
U 2012. godini pojačana je i aktivnost BGB na polju saradnje sa kulturnim institucijama, međunarodnim organizacijama i ambasadama. Saradnja sa američkom ambasadom ogledala se u radu Američkog kutka pod okriljem BGB-a, čije usluge je koristilo oko 20.000 posetilaca, a održano je više od 370 programa.
U 2012. posebna briga poklonjena je osobama sa invaliditetom - njih više od 4.000 iskoristilo je mogućnost besplatnog učlanjenja u BGB.
BGB je istakla i nekoliko velikih evropskih projekata u kojima je učestvovala tokom 2012: Di-XL (posvećen doživotnom učenju), AčešIT Plus (podstiče međunarodno povezivanje radnika u kulturi kao i trans-nacionalno predstavljanje kulturnog blaga), Europeana Awareneš i LoCloud (oba projekta bave se promocijom portala Europeana i digitalizacijom i promocijom kulturne baštine).
Između ostalog, rekonstruisane su biblioteke „Jefimija“, „Moma Dimić“ na Zvezdari i biblioteka u Rušnju, te izvršeni adaptacioni radovi u ograncima „Ivo Andrić“ u Rakovici, kao i na Ceraku i u Resniku.
BGB će u svom sastavu uskoro imati novu, savremenu Medijateku, po ugledu na svetske prostore slične namene. Medijateka će se prostirati na 300 kvadratnih metara u Zmaj Jovinoj ulici. Vrednost tih radova je više od 38 miliona dinara koje je obezbedila Agencija za investicije Skupštine grada Beograda.
(SEEcult.org)
