Najbolji u JDP-u
Jugoslovensko dramsko pozorište (JDP) obeležilo je 3. aprila 65 godina postojanja dodelom godišnjih nagrada, a među laureatima su reditelji Jagoš Marković i Miloš Lolić, kao i glumci Vojin Ćetković, Nikola Đuričko i Nebojša Glogovac.
Jagoš Marković nagrađen je za režiju predstave “Sumnjivo lice” Branislava Nušića, a Miloš Lolić za režiju drame “Otelo” Vilijama Šekspira, za koju su nagrađeni i Ćetković i Đuričko.
Ćetković jer nagrađen za naslovnu ulogu Otela, za koju mu je pripala i nagrada za lepotu scenskog govora “Dr Branivoj Đorđević”.
Đuričko je nagrađen za ulogu Jaga u “Otelu”.
Godišnju nagradu JDP-a dobio je i ansambl predstave “Samo neka bude lepo” reditelja Marka Manojlovića (Nataša Tapušković, Milena Vasić, Anđelika Simić, Dubravka Kovjanić i Srđan Timarov).
Za dramatizaciju te predstave, odnosno pripovedaka Doroti Parker, nagrađena je Iva Mitrović.
Glogovcu je dodeljena nagrada “Branka i Mlađa Veselinović” za ulogu u predstavi “Sumnjivo lice”. Ta nagrada Fondacije JDP-a prvi put je dodeljena.
Godišnju nagradu dobio je i tehničar rasvete Dejan Draganov za izuzetan radni doprinos JDP-u, te Aleksandar Ranđelović iz službe distribucije ulaznica za visoke profesionalne standarde.
Nagrade je laureatima uručila v.d. direktora JDP-a Tamara Vučković Manojlović, koja je ukazala i na tešku situaciju u kojoj se nalaze pozorišta i druge ustanove kulture, zbog čega je neophodna zajednička borba za očuvanje umetničke produkcije.
JDP je, uz Srpsko narodno pozorište, Atelje 212 i Beogradsko dramsko pozorište, iniciralo zajednički protest budžetskih ustanova kulture protiv Zakona o javnim nabavkama koji je stupio na snagu 1. aprila, a tretira kulturu kao industrijsku proizvodnju, predviđajući obavezu raspisivanja tendera u različitim fazama produkcije.
Prema rečima Tamare Vučković, država je već godinama fokusirana na ekonomske i političke probleme, dok kulturu konstantno zanemaruje, a sada se besmislenim zakonima osporava i pravo na umetnost.
JDP je povodom jubileja, podsetilo i na reči koje je Ivo Andrić, koji je deset godina bio predsednik Pozorišnog saveta tog teatra, rekao povodom njegove 20-godišnjice.
Za razliku od današnjih političara, Andrić je istakao da uviđa kako je visoka cena kojom pozorišni radnici često plaćaju živi i kratkotrajni blesak rampe ili zvuka aplauza. Istakao je i da jasnije vidi društveno i kulturno značenje pozorišta kao ustanove i da bolje oseća neophodnost njegovog postojanja, razvitka i usavršavanja, naročito u prilikama kakve su u Srbiji.
Delove Andrićevog govora pročitao je na svečanosti glumac Vojislav Brajović.
(SEEcult.org)
