Napuštanje bezbednog režima

Izložba transmedijskih istraživanja studenata Odseka za nove medije Fakulteta likovnih umetnosti (FLU) u Beogradu “Napuštanje bezbednog režima” biće otvorena 28. juna u Gete institutu u Beogradu, a obuhvata radove kojima su iskazani jasno profilisani stavovi spram današnjeg postmedijskog stanja, nastalog nakon digitalne revolucije (kao treće industrijske revolucije), kao i postkonceptualnog uslova savremene umetnosti koji, pored transmedijalnosti umetničkog iskazivanja, podrazumeva i to da se umetnička praksa oblikuje na diskurzivan način.

Zajedničke crte 20 radova 12 autora/ki, nastalih tokom školske 2017/2018. godine, jesu i problemski pristup i istraživački postupak koji je do njih doveo. Radovi studenata pritom nisu ni puki medijski eskperimenti, niti ilustracije teorijskih teza. Uglavnom su, kako je navedeno u najavi, vrlo jednostavni, duhoviti, komunikativni i shvatljivi na osnovu običnog svakodnevnog iskustva, koje ne podrazumeva poznavanje tokova savremene umetnosti, ali pritom na praktičan način otvaraju i mnoga pitanja o društvenom statusu i ulogama koje danas umetnici preuzimaju.

Radovi su praćeni tekstualnim eksplikacijama kojima su autori opisali način nastanka svakog pojedinačnog rada, njegovu tematsku osnovu, odnos prema mediju u kome je izveden, kao i kontekste na koje referiše i značenja koje ima za cilj da proizvede. U katalogu je svaki od tih testova postavljen u odnos spram eksplikacije istog rada koju je pisao neko drugi od koleginica i kolega iz grupe izlagača. Na taj način je svaki rad predstavljen kroz iniciranje dijaloga različitih interpretacija.

Radove izlažu: Anastasija Pavić, Anđelija Ranđelov, Aleksandrina Bošnjak, Irena Đukanović, Isidora Pejović, Jovana Radić, Kristina Janjić, Kristina Nikolić, Milica Bilanović, Pavle Banović, Petar Kovačević, Tamara Spalajković, Tijana Petrović i Vanja Žunić.

Kapital, Jovana Radić

Bez naziva, Tamara Spalajković

Velika evropska umetnost - Petar Kovačević

Zapadnoevropski zakoni - Kristina Janjić

Naziv izložbe “Napuštanje bezbednog režima” (Den abgesicherten Modus verlassen) inspirisan je upozorenjima koje je pre skoro tri decenije Fridrih Kitler, danas najcitiraniji nemački teoretičar medija, iznosio na račun učinaka novog “bezbednog režima” Majkrosoftovih kompjutera. Tada je malo ko bio svestan posledica tog preloma u razdvajanju korisničkog upotrebe tehnologije (za čiju zaštitu je taj režim i načinjen) od one koja je imala za cilj da je testira i unapređuje. Danas, kada već skoro svako novije vozilo vodi sistem kojim upravlja računar, veoma osetljiv na sve informacije koje stalno dobija putem senzora, nije preterano redak slučaj da se - kada one odstupaju od onih koje su u skladu sa standardima regularnog funkcionisanja vozila, on automatski prebaci u safe mode, kako se obično, neprevedenom složenicom, naziva bezbedni režim. Usled rada tog režima, motor gubi snagu i pod velikim je opterećenjem, i nužno je otići u servis. Sva se tehnologija - od mobilnih telefona do znatno kompleksnijih industrijskih sistema, koja radi na način izveden iz prvih eksperimenata sa mogućnostima 16-bitnog mikroprocesora Intel 8086 iz 1978. godine, stavlja pod isključivu ingerenciju licenciranih stručnjaka, dužnih da sve rade prema standardima. Eksperimentisanje se tada prepušta odeljenjima za razvoj i istraživanja velikih kompanija, a sve ostale upotrebe tehnologije treba da potpadnu pod korisničke.

Ali, logika medijske umetnosti, za koju su Kitlerove teorije postale jedan od važnih osnova, upravo to opovrgava. Da bi nastala dela koja imaju umetničke vrednosti nužno je napustiti korisnički status u primeni tehnologije i svaku vrstu sigurnosti “bezbednih režima”, pa makar to - metaforički rečeno, bili i režimi standardizovanog obrazovanja.

Convirgin, Aleksandrina Bošnjak

Glupa sam - Milica Bilanović

Štitna žlezda – Irena Đukanović

Zašto si prazan - Anđelija Ranđelov

1a, 1b, 1c - Kristina Nikolić

U okviru izložbe, za 4. jul najavljena je promocija kataloga i razgovor, a u fokusu će biti raznolikost i širina dijapazona medijskih i konceptualnih rešenja primenjenih u izloženim radovima, u kontekstu obrazovne matrice u okviru koje su nastali, kao i konkretnih izbora medija u procesu realizacije i načina na koji su putem njih tematizovane diskurzivne formacije koje uslovljavaju načine iskazivanja stavova u polju umetnosti.

Dr Zoran Todorović, vanredni profesor koji vodi predmet Transmedijska istraživanja, i dr Bojana Matejić, docentkinja koja vodi predmet Diskurzivne prakse umetnosti i medija, rekonstruisaće sa studentima koji učestvuju na izložbi procese nastanka radova i načine njihove rekontekstualizacije za potrebe te izložbe.

Pokrenuće se, kako je najavljeno, i tema kontekstualne specifičnosti izlaganja radova studenata u institucionalnim okvirima fakulteta, i prostoru koji je sastavni deo te institucije, u odnosu na njihovo izlaganje u prostoru i u okviru programa Gete instituta. Tokom razgovora biće prikazana i dokumentacija procesa rada u okviru Odseka za nove medije, uz prizore i nekih radova koji nisu prikazani na izložbi.

Kao uvodni materijal za razgovor će poslužiti video rad “Eksplicitni činovi” Tijane Petrović, nastao premontiranjem fragmenata specifičnih tipova video materijala nađenog u javnom opticaju.

Eksplicitni činovi - Tijana Petrović

Kopija - Anastasija Pavić

Osam - Pavle Banović

Mrtva priroda - Vanja Žunić

Moderator razgovora biće teoretičar umetnosti Stevan Vuković, koji je i koordinator projekta uz Zorana Todorovića, a uz profesore će učestvovati i veći deo autorki i autora zastupljenih na izložbi.

Izložba će biti otvorena do 13. jula.

(SEEcult.org)