Narodni MSU u Ostavinskoj
Ostavinska galerija, zbog dugogodišnjeg nedostatka, otvara prostor za Narodni muzej savremene umetnosti u Beogradu, pozivajući sve autore i kolekcionare da doprinesu svojim radovima formiranju njegove privremene kolekcije.
Otvaranje Narodnog muzeja savremene umetnosti u Beogradu biće održano 13. aprila u 18 sati u Ostavinskoj galeriji KC Magacin u Kraljevića Marka 8, a zainteresovani mogu doneti radove svakog dana od 13. do 19. aprila od 16 do 21 sat.
Privremena postavka tog novootvorenog muzeja polazi od praznog prostora i svi zainteresovani su pozvani da donesu radove koji će činiti postavku tog muzeja. Svaki doneti rad biće katalogizovan i odmah potom predstavljen javnosti u okviru postavke, a osnovni princip rada kolekcije u toku njenog trajanja biće usmeren na savremenost i privremenost. Kada god je raspoloživi izlagački prostor već popunjen radovima, novo delo biće postavljeno umesto najstarijeg rada u kolekciji. Svi autori i kolekcionari pozvani su da svojim radovima stvore ovaj muzej - jedini tog tipa u Beogradu.
Kako i u samom opisu Ostavinske galerije stoji, X - dugme za gašenje prozora na svakom pretraživaču, novi je logo Ostavinske galerije. Kao i prostor, on je prisvojen, ali ne sme se ugasiti.
Zahvaljujući mogućnosti otvorenog kalendara, zakazani termin korišćenja prostora postaje ono najvažnije za muzej narodne savremene umetnosti - prisustvo. U toj kontradikciji pojavnosti, ideologije narodnog i savremenog, kao i prisvojenosti prostora, nastaje Narodni muzej savremene umetnosti, zasnovan na principu memorije prvog i poslednjeg objekta.
Kao rezultat primarnog nagona ka sakupljanju (Sammeltrieb), akumulacija objekata je svojevrsni oblik memorije. Šta je izloženo u Muzeju govori mnogo o njemu samom, ali još više o njemu govori ono što mu se oduzima.
Pravila “postojanja” ovog muzeja su jednostavna - svaki posetilac donosi svoj “artefakt” na izlozbu. Nakon aranžiranja i akumulacije, bez klasifikacije, prvi doneseni artefakt ujedno postaje i najstariji, a shodno tome ispada iz kolekcije. U ovom slučaju, sam čin dolaska i donošenja artefakta, predstavlja čin kopiranja; kognitivnih, strukturalnih parametara.
Sadržaj Muzeja je nepoznat do trenutka susreta. Ta nevidljivost sadržaja, koja se može kontekstualizovati samo sa aktivnom ulogom dolaska i ucešća u proizvodnji njegovog sadržaja, ističe upravo onu stavku koju institucije “čuvaju”. Ovaj prostor cirkulacije, konzumacije i komunikacije, postoji van igre identiteta. Odatle i sam naziv, tako iskopiran, kao da je neka slika u pitanju. Privremenost “kolekcije” i sloboda aranžiranja, bez prikrivanja rada, u samom procesu koristi “medij” Muzeja kako bi se domislilo, preispitalo šta je umetnost i kako joj se može pristupiti i sagledati je. Narodni muzej savremene umetnosti sakuplja izazvane - okinute poruke, lažna sećanja, gde su ljudi uvek, i nikad u svojoj kući. Ne mogu se zatvortiti muzeji u onolikoj meri koliko se muzeja može smisliti, poručili su inicijatori tog poduhvata.
(SEEcult.org)