Nastavak Odmazde, i problemi
Srpsko-američko-australijski umetnik Dragan Ilić sprečen je da nastavi svoj projekat “Retribution” (Odmazda) u Siriji, ali će taj poduhvat simboličnog kažnjavanja političara, medijskih magnata i korporativnog biznisa, koji je započeo u Beogradu i potom u Istanbulu, nastaviti u Sofiji, a planira da obiđe i Skoplje, Atinu i zemlje Bliskog Istoka. Ilić je izjavio za portal SEEcult.org iz Turske, gde je projekat “Retribution” izveo za vreme 12. Istanbulskog bijenala, da je nameravao da nastavi put ka Siriji, ali je vraćen sa granice.
Srpsko-američko-australijski umetnik Dragan Ilić sprečen je da nastavi svoj projekat “Retribution” (Odmazda) u Siriji, ali će taj poduhvat simboličnog kažnjavanja političara, medijskih magnata i korporativnog biznisa, koji je započeo u Beogradu i potom u Istanbulu, nastaviti u Sofiji, a planira da obiđe i Skoplje, Atinu i zemlje Bliskog Istoka.
Ilić je izjavio za portal SEEcult.org iz Turske, gde je projekat “Retribution” izveo za vreme 12. Istanbulskog bijenala, da je nameravao da nastavi put ka Siriji, ali je vraćen sa granice.
Nakon Sirije, nameravao je da otputuje u Liban, pa u Jordan, Izrael i Egipat.
Prema njegovim rečima, iako je primoran da menja rutu puta, ne odustaje od namere da tim umetničkim projektom ukaže da diktatori i političari širom sveta moraju snositi odgovornost za svoja dela i akcije.
Projekat “Odmazda” podrazumeva zakucavanje fotografija odabranih političara i drugih moćnika drvenim zašiljenim olovkama za zemlju, drvo i druge objekte u javnom prostoru, a zatim prepuštanje prolaznicima da na isti način iskažu mišljenje.
Omražene moćnike u Istanbulu je zakucao za debelo drveće ispred jedne džamije, a reakcija publike bila je nešto drugačija nego u Beogradu, gde je projekat “Odmazda” započeo 14. septembra na Platou dr Zorana Đinđića na Trgu republike.
Prema njegovim rečima, u Turskoj su ga prolaznici začuđeno gledali i, za razliku od Beograđana, uglavnom su oklevali da mu se pridruže. Ipak, bilo je i onih koji su se prihvatili zašiljenih olovaka koji nalikuju na oštre kočeve, pa je jedna džogerka sa zadovoljstvom prikucala izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.
Za sat i po svi zakucani porteri moćnika nestali su potom sa stabala.
Među omraženim političkim, medijskim i finansijskim moćnicima, koji zaslužuju odmazdu prema Ilićevom mišljenju, našli su se i bivši američki predsednik Džordž Buš, iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad, sirijski Bašar el Asad, venecuelanski Ugo Čavez, zatim italijanski premijer Silvio Berluskoni, medijski mogul Rupert Mardok, svrgnuti libijski lider Muamar Gadafi, kubanski predsednik Fidel Kastro, ruski premijer Vladimir Putin, predsednik Zimbabvea Robert Mugabe, papa Jovan Pavle Drugi, bivši predsednik Srbije Slobodan Milošević, kineski premijer Ven Điabao, severnokorejski lider Kim Jong-il, desničarska kandidatkinja Republikanske partije za predsedničke izbore 2012. u SAD Mišel Bahman, srpski tajkun Miroslav Mišković, bivši američki sekretar odbrane Donald Ramsfeld...
Zakucavanjem su kažnjenje i multinacionalne kompanije Exxon, Shell, BP, Siemens, Monsanto…
Ta Ilićeva site specific performans-instalacija proističe iz prepoznavanja ekonomske, religijske, političke i generacijske, a pre svega epistemološke krize koja je zahvatila čitavu planetu.
Ilić namerava da nastavi "Odmazdu" i u Australiji i Južnoj Americi, a završiće ga u SAD, u vreme predizborne kampanje 2012.
Čitav proces biće dokumentovan fotografijama i video snimkom, a naknadno će biti predstavljen na izložbama na različitim lokacijama širom sveta.
Prva izložba biće održana u Centru za medijsku umetnost Video Pool u Vinipegu u Kanadi.
Projekat "Odmazda” poklapa se i sa sve masovnijim okupljanjem različitih organizacija i pojedinaca u SAD, u okviru pokreta “Occupy Wall Street” koji je usmeren protiv kreatora globalne finansijske krize.
Ideja za "Odmazdu" kao visokorizični konceptualni umetnički projekat globalnog kaznenog uspostavljanja pravde proističe iz ranije serije Ilićevih performansa “Ljudi koje ne volim” (The People I Don’t Like), koja je započeta u Australiji 1977. Ilić je taj performans izveo i 2008. godine u Beogradu, u Centru za kulturnu dekontaminaciju, kada je pozvao publiku da ga gađa zašiljenim grafitnim olovkama dok uzvikuje imena različitih nevoljenih javnih ličnosti.
Prema koncepciji projekta “Odmazda”, svetski problemi dostigli su tačku ključanja širom planete, a kriza se simultano širi upotrebom društvenih medija, glavnih organizacionih alatki. Ljudi su marginalizovani, posebno mladi i pripadnici manjinskih grupa. Više ne mogu da izdrže ogroman rastući jaz između bogatih i siromašnih, starih i novih verovanja i vrednosnih sistema. Najveći kamen spoticanja pritom je činjenica da mladima nije dozvoljeno da učestvuju i doprinesu novim idejama - društvene i političke strukture konstantno ih isključuju iz tog procesa.
Kritične mase, dakle, najpre se javljaju u vidu mirnih protesta. Tvrdokorni režimi ne prihvataju promene i mirni protesti prerastaju u domino efektu u ustanke i revolucije, kao što se pokazalo na Bliskom Istoku. Pokazuje se da se režimi mogu promeniti jedino kada milioni ljudi izađu na ulice, protestujući i odbijajući da rade.
Dragan Ilić (1948) je transnacionalni eksperimentalni umetnik i aktivista koji živi i radi u Njujorku i Beogradu. Poslednjih 45 godina izlagao je internacionalno na 20 samostalnih i 200 grupnih izložbi u galerijskim i muzejskim prostorima.
Ilić je osnivač ITS-Z1 u Ritopeku - jedinstvenog umetničkog izlagačkog prostora i laboratorije, čiji je cilj unapređenje globalne kulturne razmene i suprotstavljanje komercijalizaciji umetničke scene kroz obezbeđivanje platforme umetnicima da eksperimentišu i testiraju ideje bez bilo kakvog ograničenja koje nameću tržiste ili prolazni trendovi.
Ilićev sajt je www.draganilic.org, a njegovi radovi, uključujući projekat "Odmazda", predstavljeni su i u Galeriji umetnika portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)
