• Search form

05.07.2018 | 23:49

Nebeska bića

Nebeska bića

Muzej savremene umetnosti Metelkova (MSUM) u Ljubljani predstavlja od 10. jula izložbu “Nebeska bića. Ni čovek, ni životinja” koja radovima internacionalne grupe umetnika podseća na to da su i ljudi i životinje proizvod dugogodišnje istorije različitih pokušaja otpora i bekstva iz datih okolnosti.

Na izložbi, čije su kustoskinje Zdenka Badovinac i Bojana Piškur, učestvuju umetnici: Jure Detela, Igor Grubić, Janez Janša, Alexi Kukuljevic, Oleg Kulik, Siniša Labrović, Tanja Lažetić, Vladimir Leben i Ercigoj Art, Marko Pogačnik, Franc Purg, Tamara Al-Samerraei, Maja Smrekar, Sven Stilinović, Jože Tisnikar, Zoran Todorović, Jalal Toufic i Anton Vidokle.

Izložba će biti otvorena performansima Maje SmrekarDelo i dom” i Svena StilinovićaGeometrija krvoločnosti”. Za 11. jul najavljeno je predavanje “Živa dušaOksane Timofejeve, docentkinje na Evropskom univerzitetu u Sankt Peterburgu, više saradnice Instituta za filozofiju Ruske akademije nauka u Moskvi i članice umetničkog kolektiva Chto Delat?

Izložba se protivi bilo kojem obliku esencijalizma, bilo kakvom pozivu na čistu prirodu ljudi ili životinja, podsećajući da su i ljudi i životinje proizvod duge istorije različitih vrsta otpora i pokušaja izbegavanja datih okolnosti.

Maja Smrekar, Delo in dom / Opus et Domus, 2018. Koprodukcija: Festival Click / Kulturværftet (Helsingør, Danska) & Galerija Kapelica / Zavod Kersnikova (Ljubljana). Foto: Sandra Odgaard / Thinkalike

I ljudi i životinje, kako je navedeno u najavi, imaju želju da pobegnu iz neodgovarajućih uslova života, imaju želju za pobunom. I ljudi, i životinje, i biljke, samo su materijal za dalju produkciju, a ne živa bića koja žele slobodu i harmoniju. To i proizvodi želju za begom iz nepodnošljivih uslova. Ako se prati posredna poruka umetnika koji učestvuju na izložbi, postavlja se pitanje da li je moguć zajednički otpor svih živih bića. Takođe, pitanje je da li su ljudi sposobni da se odupru zajedno sa biljkama i životinjama?

Siniša Labrović, Flock.org, reality show, 2005.

Usled sve naprednije tehnologije i nauke, ali i sve pohlepnijeg kapitalizma, sve češći su primeri promena, mutacija identiteta i migracija iz jedne životne situacije u drugu. Sve brže i brže je stoga neophodno doneti odluku o prihvatanju stranaca, transrodnih osoba, mutanata iz ljudskog, životinjskog i biljnog sveta, a sve to pod diktatom administrativnih, kulturnih i ekonomskih normi u kojima puki život nema svoje mesto, a samim tim ni bilo kakva prava.

Sven Stilinović, Geometrija krvoločnosti, performans u Splitu 2005. Na zidu: Petar Grimani, Jack Welch. Foto: Josip Ostojić

Ono što ujedinjuje sve živo u zajedničkoj sudbini je podivljali kapitalizam koji, sa jedne strane, uništava prirodu čak i kad je licemerno čuva kao simbol čistote i harmonije. Ali, kako ukazuje pesnik Jure Detela, ne postiže se harmonija povratkom fiktivnom konceptu zajedništva svih živih bića, već jedino kritikom postojećeg koncepta prirode, što je politički gest par excellence.

Oksana Timofejeva u knjizi “Istorija životinja” (History of Animals) pokazuje da su i životinje proizvod istorijskog materijalizma, čiji se identitet menja u skladu sa bekstvima iz nepovoljnih uslova života. Razmišljajući o vezi životinja i revolucije, ona je primetila da bi čovek lako rekao da ribe ne mogu da naprave revoluciju, ali postavlja pitanje “da li stvarno znamo da proletarijat to može?” Sama tema revolucije, prema njenom mišljenju, govori o nemogućnostima, sama po sebi nije apsolutna, već se prepoznaje kao mogućnost jedino retrospektivno, dobijajući smisao, značenje i neophodnost za “ono što je bilo pre”.

Vladimir Leben & Ercigoj Art, Pasji život, 2013. Foto sa dovolom umetnika

Ideja o ljudima i životinjama udruženim u zajedničku revoluciju možda izgleda neprirodna, kao što je za mnoge ljude kapitalizam savršeno prirodan, jer je zasnovan na zakonu jačega, dok komunizam izgleda neprirodan i previše idealistički. Danas sve velike ideje izgledaju kao prazan idealizam, ali upravo zato moraju biti stalno oživljavane i njihovo značenje testirano i potvrđivano u novim okolnostima.

Oleg Kulik, Dog House, performans, Fargfabriken, Stokholm, 2. mart 1996. Foto s dozvolom umetnika

Umetnost, kao što pokazuje i izložba, dokazuje da metafizička mašina može da deluje drugačije. Savremeni umetnici, kako je navedeno, nesumnjivo doprinose tome kroz ideje o besmrtnosti, kroz interesovanje za tehnologije koje omogućavaju nove i neobične saveze ljudi i životinja, čitajući poeziju stadu ovaca, izlažući klaonice u dvoranama posvećenim umetnosti, čineći nas svesnijim naše zverske prirode, otvarajući kaveze u zoološkim vrtovima.

Anton Vidokle, Besmrtnost i uskrsnuce za sve! 2017, video, 34’17'', HD video kolor, zvuk. Fotografija iz videa s dozvolom umetnika

Današnja metafizika odražava strah i anksioznost koja ujedinjuje ljude i životinje u zajedničkoj želji da izbegne situaciju kakva je danas. Paradoksalno, kada umetnost prihvati našu životinjsku prirodu kao našu drugost, i kada prizna da životinje znaju nešto što mi ne znamo, onda pokazuje da antropološka mašina ide dalje, ali radi drugačije.

Izložba “Nebeska bića” biće otvorena u MSUM do 4. novembra.

(SEEcult.org)

Video
08.08.2018 | 23:49

VOĐENJE: Nagrada Mangelos 2018.

Vođenje kroz izložbu finalista nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2018. godinu, održanu u Galeriji Remont u Beogradu od 2. do 20. jula 2018.