Nečista krv kao sudbina
Film "Nečista krv – greh predaka” reditelja Milutina Petrovića, nastala prema delima Borisava Stankovića i davno zagubljenom scenariju Vojislava Nanovića, premijerno je prikazan 22. jula na Letnjoj pozornici 28. Festivala evropskog filma Palić, kao deo Glavnog takmičarskog programa, a bioskopsku premijeru imaće 24. avgusta u Beogradu.
Petrović je uoči svetske premijere te istorijske drame, zahvalivši organizatorima, Paliću i Subotici, poželeo publici dobrodošlicu u 1850. godinu i priču koju je ispričao na osnovu Nanovićevog scenarija, koji je adaptirala Milena Marković.
Ekipa filma, foto: Ivica Vojnić
Istorijska drama “Nečista krv – greh predaka” prati priču o Hadži Trifunu, uglednom srpskom trgovcu, koji pokušava da očuva mir sa turskim vlastima, ali i održi svoj ugled i uticaj u Vranju, važnoj turskoj varošici u blizini granice sa oslobođenom Srbijom. Dok Trifun priprema dva sina da ga naslede na poziciji vođe među srpskim narodom, muke mu stvaraju ne samo moćni turski begovi nego i sama njegova porodica. Trifun donosi niz teških odluka koje će kasnije uticati na njegove potomke, junake romana “Nečista krv” Bore Stankovića.
Uoči premijere, Petrović je na konferenciji za novinare izjavio je da mu je taj film bio suđen.
“Bilo je suđeno. Taj scenario je pronašao mene, a ne ja njega. Otkad smo počeli da radimo, sve do ovog trenutka, imam stalni osećaj da su tu Voja Nanović i Bora Stanković, tako da sam ja ovde egzekutor, izvođač partitura”, izjavio je reditelj filmova “Zemlja istine, ljubavi i slobode” (2000), “Jug, Jugoistok” (2005), “Agi i Ema” (2007) i “Petlja” (2015).
Ekipa filma, foto: Igor Irge
Petrović je izgubljeni Nanovićev scenario našao sa Bojanom Andrić u skladištu starih papira, dokumenata, radnih knjižica, pobacanih scenarija. “Ostala je jedna prašnjava, požutela kopija iz vremena kada je seriju pripremao Žika Pavlović. Zanimalo me je šta je to Voja pisao. Znao sam da je Miša Radivojević pričao da je to najbolji scenario koji je pročitao. Bio sam šokiran kada sam shvatio da je scenario pisan 70-ih godina prošlog veka i dalje vredan realizacije”, naveo je Petrović za festivalske novine, opisujuću svoju "Nečistu krv" kao “istern” – priču o “divljem istoku”.
“To vreme je naprosto najviše filmovano u okvirima filmskog žanra-vestrena. Kada kreneš da praviš film čija se radnja dešava sredinom 19. veka, ne možeš da izbegneš vezu sa klasicima istorije filma od Forda do Pekimpoa. Na primer, tada su postojale dve klase muškaraca, oni koji su bili naoružani i oni koji nisu imali novca, niti status koji im omogućava da sa sobom nose revolver. Drugačije se sreću, drugačije razgovaraju dva čoveka kada za pojasom obojica imaju vatreno oružije. Tim odnosima smo se mi bavili”, naveo je Petrović, čiji Hadži-Trifun govori tri, četiri jezika, trguje sa Istanbulom i Solunom, putovao je do Jerusalima na hadžiluk. Pripadnik je bogate i građanske klase, ponosit je, nadmen i silan prema seljacima i slugama.
“Takvi ljudi su očuvali srpsko ime i veru za vreme Turaka. Ti pametni, mudri i vešti ljudi su učinili da se očuvaju elementi našeg entiteta. Sumnjiva je priča o četiri veka ropstva u kome se nije dešavalo ništa sem silovanja i nabijanja na kolac. Taj mit je bio potreban za dizanje ustanaka i ratova za oslobođenje, ali teško da bi desetine generacija nepismenih 'robova' sačuvale svoje ime da nije bilo raznih Hadžija, Čarnojevića, a bogami i raznih Sokolovića. Ne znam zašto ljudi misle da je patriotskije misliti o sebi kao potomcima silovanih i nabijanih na kolac, nego kao o naslednicima pismenih građana koji su uspeli da prežive u državi koja je verovatno mnogo više ličila na današnje imperije, nego na tu nakaradnu sliku iz guslarske mitologije”, naveo je Petrović.
Premijerna publika, foto: Ivica Vojnić
Dragan Bjelogrlić, koji igra Hadži-Trifuna, izjavio je da je to “jedna od njegovih zanimljivijih uloga”.
“Kada sam dobio scenario da pročitam, video sam da se radi o jednoj izuzetno kompleksnoj priči i ulozi. Nisam mnogo razmišljao. U trenutku kad sam pročitao poslednju stranicu, znao sam da ću da prihvatim to da igram. Nije bilo nikakve dileme”, naveo je Bjelogrlić, dodajući da mu je bilo zanimljivo to što je Hadži-Trifun čovek koji sve vreme pokušava da sredi situaciju, da vuče poteze koji će učiniti dobro i njemu i ljudima oko njega, a sve radi pogrešno. “To me je jako podsetilo na naš mentalitet. Shvatio sam, kao i mnogo puta dosad, da su svi naši pisci još davno ispričali priče o nama. Ovde je mentalitet i taj neki usud koji nosimo toliko jak i ukorenjen u nama. Razne Hadži-Trifunove sam imao prilike da upoznam i lično, a nažalost pamtimo ih i iz naše dalje i bliže istorije”, naveo je Bjelogrlić.
Katarina Radivojević, koja igra Conu, Hadži-Trifunovu rođenu sestru, rekla je da je to preteča današnje moderne žene.
“Apsolutno je zaštićena od strane brata, i tu postoji velika bratsko-sestrinska ljubav. Ovo je definitivno jedna drugačija uloga od svih mojih do sada”, dodala je ona.
Anđela Jovanović, koja igra Tašanu, ocenila je da ženski likovi u filmu “ispred svog vremena”. “To su jake jake žene koje ne pristaju da budu samo žrtve, već se trude da se izbore za sopstvenu egzistenciju. Tašana je vrlo neobuzdanog, ali nepokvarenog temperamenta. Ona je u jeku svoje mladosti , na neki način zatvorena i okovana društvenim normama i vrlo strogim patrijarhalnim društvom. Mislim da ćemo mi, kao nacija, jako dobro razumeti ovaj film. Mislim da je važan jer govori o važnom istorijskom periodu za našu zemlju, koji se duboko utkao u naš mentalitet i u naše kolektivno nesvesno”, ocenila je Anđela Jovanović.
Producentkinja Snežana Van Hauvelingen, govoreći o izazovima tokom snimanja, navela je da je izgradnja scenografije trajala duže od tri meseca, uhvatilo ih je vanredno stanje i pomeranje usled pandemije, pa je i snimanje samim tim bilo otežano. Ali, kako je istakla, uz pomoć sjajnih autora, Marinu Medenicu koja je uradila fantastične kostime, dobru scenografiju, direktora fotografije Erola Zubčevića, dobru ekipu i naravno odličan kast, bilo je zadovoljstvo raditi taj projekat.
“Naravno, uz ogromnu odgovornost, jer kao što je Milutin rekao – upravo nama je posle toliko godina, na neki način, bilo suđeno da završimo ovaj film”, rekla je Snežana Van Hauvelingen, direktorka kuće This and That Productions.
U filmu igraju i Feđa Štukan, Tim Sejfi, Nela Mihailović, Marko Grabež, Aleksandar Ristovski, Nedim Nezirović, Dejan Bućin, Teodora Dragićević, MIlica Gojković i Vaja Dujović.
Osim filma, snimljena je i TV serija koja će biti prikazana na RTS-u.
Palićki festival prikazaće u završnici 23. jula u Glavnom takmičarskom programu film "Vojvoda” Rodžera Mičela, a u selekciji Paralele i sudari, u bioskopu Abazija na Paliću - "Duhove” turske rediteljke Azre Deniz Okjaj i "Parket” ruskog reditelja Aleksandra Mindadzea. Kao specijalna projekcija na Letnjoj pozornici na Paliću najavljeno je premijerno prikazane prve dve epizode nove srpske serije "Kljun“ u režiji Jelene Gavrilović i Uroša Tomića.
Nakon više od 130 filmova u predfestivalskom i centralnom programu, 28. FEF Palić biće svečano zatvoren na Letnjoj pozornici dodelom nagrada Zlatni toranj za najbolji film, Palićki toranj za najbolju režiju, kao i Specijalne nagrade žirija, te proglašenjem najboljeg filma iz selekcije Paralele i sudari.
Festivalski sajt je palicfilmfestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)
