Nedelja rumunskog filma u DKC-u

Nedelja rumunskog filma biće održana od 5. do 8. juna u Dvorani Kulturnog centra Beograda, a tu novoosnovanu reviju otvoriće film slavnog reditelja Kristijana Munđiua “Magnetna rezonanca” (R.M.N.), u prisustvu glavnog glumca Marina Grigorea.

Na programu je šest igranih i dokumentarnih filmova, a manifestacija se realizuje u saradnji ambasade Rumunije u Srbiji u partnerstvu s Rumunskim institutom za kulturu i Kulturnim centrom Beograda.

Savetnik ambasadorke Rumunije Adrian Abrudan ističe da su veze rumunskog i srpskog društva “veoma duboke”, jer oba prolaze kroz slične procese, koji “mogu da se uzajamno prepoznaju i posebno čitaju kroz filmska ostvarenja”.

“Utoliko se nadamo da će beogradskoj publici biti zanimljiv izbor najnovijih, a već vrednovanih i nagrađivanih filmova rumunske produkcije”, izjavio je Abrudan 31. maja na konferenciji za novinare.

Gostujući urednik filmskog programa DKC-a Ivan Aranđelović ocenio je da srpska publika poznaje i voli rumunski film, te podsetio da je upravo “Magnetna rezonanca” prošlog leta osvojila glavnu nagradu Zlatni toranj na 29. Festivalu evropskog filma na Paliću.

Ivan Aranđelović i Adrian Abrudan, foto: Anđelija Tomašević

Posle projekcije “Magnetne rezonance” u DKC-u, glumac Marin Gregore razgovaraće s publikom o toj uzbudljivoj drami, koja se dešava u rumunskoj provinciji, ali bi mogla da se događa i na nekoj drugoj periferiji današnjeg globalnog sveta. Film se fokusira na ogorčenost i strepnje koje muče moderna društva, na probleme eksploatacije radnika i ksenofobije.

Narednog dana biće prikazana šarmantna, duhovita, ali i uvrnuta mračna komedija “Dobri ljudi” Paula Negoeskua, svedočanstvo o običnim ljudima koji teže da promene stvari na njihov jedinstveni način. Film prikazuje primer pronalaženja lične i institucionalne korupcije ispod svakog prevrnutog kamena, iza svih otključanih vrata malog grada, u svakom nametnutom rukovanju.

Sledi dokumentarni film Sebastijana Mihaileskua “Ti si za mene Čaušesku”, eksperimentalni spoj dokumentarca i fikcije. U tom filmu mladi ljudi između 15 i 22 godine iz različitih sredina prolaze audicije za ulogu mladog Nikolaja Čaušeskua sredinom 1930-ih, dok pokušavaju da pronađu motive njegovih postupaka. Rezultat je i portret mlade generacije i pogled na nasleđe rumunskog komunističkog lidera.

Na programu je i “Ne dodiruj me” Adine Pintilije. Ispitivanje intimnosti kojom rediteljka pomera granice u ovom filmu otkriće da se ona i njeni likovi upuštaju u lično istraživanje o intimnosti. Na fluidnoj granici stvarnosti i fikcije “Ne dodiruj me” prati emotivna putovanja Laure, Tomasa i Kristijana, nudeći duboko empatičan uvid u njihove živote. Žudeći za intimnošću, ali i duboko u strahu od nje, oni rade na prevazilaženju odbrambenih mehanizama i tabua, u nameri da se osamostale i konačno budu slobodni.

Poslednjeg dana biće prikazana dva filma poznatog reditelja Radua Žudea – kratkometražni “Potemkinisti” i dugometražni “Velika slova”.

Zadivljujućom istorijskom perspektivom autora publika uz ova dva dela prodire u nepokolebljivu snagu ljudskog duha u suočavanju s nedaćama.

“Potemkinisti” opisuju prkosan gest protiv Rusije koji su 1905. godine napravili mornari sa krstarice Potemkin – oni će dobiti politički azil u Žudeovoj rodnoj Rumuniji. “Velika slova” je drugi dokumentarni film Žudea, u kojem mu stvarni slučaj političkog progona nudi noviju perspektivu da istraži Čaušeskuovu Rumuniju.

Predstavljajući progam, Adrian Abrudan se posebno osvrnuo na tematiku iz komunističkog perioda Rumunije, po čemu je često prepoznatljiva rumunska kinematografija, posebno doku-drame (primer je dobitnik Zlatne palme Kanu “Četiri meseca, tri nedelje i dva dana” Munđijua). Ti filmovi se često oslanjaju na kritičke i teške tonove tog dela prošlosti.

Abrudan je izrazio nadu da će u budućnosti biti više akcenat na privatnom, daleko mirnijem načinu života u ono doba, kojeg se i sam seća.  

Rumunska filmska produkcija, kako je rekao, dobija na sve većem lokalnom i međunarodnom značaju, pa ima sve više nezavisnih produkcionih kuća koje svoje fondove obezbeđuju iz međunarodnih, mahom evropskih fondova, ali i od komercijalnog rada. Svakog meseca se u Rumuniji proizvedu dva do tri komercijalna filma, koji zadovoljavaju potrebe prosečnog čoveka za zabavom, a godišnje do 15 umetničkih, kvalitetnih filmova (dokumentarnih, kratkih i dugometražnih igranih) koji su zapaženi na festivalima.

(SEEcult.org)